Evropska komisija je 19. juna usvojila paket mera za borbu protiv trgovine ljudima u narednih pet godina. Razlog za to je činjenica da svake godine raste broj njenih građana koji su postali žrtva modernog ropstva. Komisija je zatražila koordinaciju i saradnju nadležnih državnih i nevladinih tela u EU i zemalja van EU kroz pokretanje jedinstvenog mehanizma koji bi objedinio nacionalne sisteme za borbu protiv trgovine ljudima. To znači da bi žrtva po povratku u zemlju porekla dobila od unapred određenih dežurnih službi stručnu pomoć kako bi se što pre oporavila i vratila normalnom životu, što danas nije slučaj. EU je najavila da će podržati istraživanja o tome kako smanjiti tražnju za uslugama koje pružaju žrtve trgovine ljudima, uključujući i seksualne usluge. Prema američkom Stejt departmentu, Srbija se od 2005. svrstava u Grupu 2 na osnovu ispunjavanja standarda u borbi protiv trgovine ljudima. Grupa 3 znači da zemlja ne ispunjava ni minimum standarda.

Komisija će redovno pratiti napredak u borbi protiv trgovine ljudima i svake dve godine će o tome izveštavati Evropski parlement i Savet. Prvi izveštaj koji treba da bude objavljen 2014. sadržaće srednjoročnu procenu primene Strategije.

U borbi protiv trgovine ljudima Komisija je već donela direktivu koja se fokusira na sprečavanje trgovine ljudima i zaštitu žrtava. Ako se direktiva u potpunosti bude primenila do aprila 2013, njen efekat na sprečavanje kriminalnih aktivnosti i zaštitu žrtava biće značajan.

U saopštenju Evropske komisije navedeno je da strategija EU za iskorenjivanje trgovine ljudima u narednih pet godina predviđa primenu konkretnih mera, uključujući formiranje nacionalnih jedinica za borbu protiv te vrste kriminala u članicama Unije i stvaranje jedinstvenog tima inspektora na nivou EU radi borbe protiv prekogranične trgovine ljudima.

Među žrtvama trgovine ljudima su žene, deca i muškarci, a oni se svi zloupotrebljavaju radi seksualne i radne eksploatacije, vađenja organa, prosjačenja, prinudnih brakova, ilegalnog usvajanja, kućnog ropstva i drugih vidova eksploatacije.

Najnovije procene Međunarodne organizacije rada ukazuju da je u svetu 20,9 miliona ljudi izloženo radnoj i seksualnoj eksploataciji, a od tog broja 5,5 miliona su deca. Prema Evropskoj agenciji za saradnju policijskih službi u EU (Europol), deca koja su primorana da se bave kriminalnom kao što je organizovano prosjačenje ili džeparanje prodaju se za 20.000 evra.

U razvijenim ekonomijama kao što su SAD, Kanada, Australija, Japan, Norveška i zemlje EU prisilnim radom se bavi 1,5 miliona ljudi ili 7% svih radnika tih zemalja.

Trgovina ljudima međunarodnim kriminalnim organizacijama donosi godišnji profit od 25 milijardi evra. Iako većina žrtava potiče iz zemalja van EU, trgovina građanima EU unutar granica 27 članica je ipak u porastu.

Preliminarni podaci članica u skladu su sa podacima Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC) koji pokazuju da su 2010. tri četvrtine žrtava (76%) identifikovanih u EU vrbovane za seksualno iskorišćavanje. To je povećanje u odnosu na 2008. kada je 70% njih seksualno iskorišćavano.

Na prisilni rad je bilo primorano 14% žrtava ili 10 procentnih poena manje nego 2008, na prosjačenje 3%, a služenjem u kući se bavio 1% žrtava.

Ako se pogleda polna struktura, glavne žrtve su žene i devojčice. Od svih žrtava registrovanih u periodu 2008-2010, žene čine 79%, od toga su 12% devojčice.

Žrtve su primorane da rade sedam dana kako bi svojim trgovcima otplatile smešne sume novca. Oduzima im se pasoš, a u većini slučajeva zaključane su i dozvoljeno im je samo da rade. Žrtve nemaju kontakt sa familijom, a trgovci im prete zbog zbog čega žive u strahu od odmazde.

Većina trgovaca je deo dobro razvijenih mreža koje im omogućavaju da prevedu žrtvu preko granica ili sa jednog mesta na drugo unutar zemlje. Malo odgovornih za ova dela odgovara i nađe se iza rešetaka, dok žrtve ceo život pokušavaju da se oporave i ponovo uključe u društvo. Podaci pokazuju da se broj osuđenih za trgovinu lljudima u EU smanjio sa 1.500 u 2008. na 1.250 dve godine kasnije.

U segmentu koji se odnosi na prevenciju, strategija predlaže da treba finansirati istraživanja o tome kako smanjiti tražnju za uslugama koje pružaju žrtve trgovine ljudima uključujući i seksualne usluge.

Predviđeno je i formiranje Evropske poslovne koalicije protiv trgovine ljudima 2014, a iste godine Komisija namerava da započne intenzivnu kampanju koja će „pogađati“ ranjive grupe trgovine kao što su žene, deca, siromašni, Romi itd.

Kao važna tačka strategije predviđeno je i jačanje saradnje nevladinih organizacija i svih drugih koji se bave zaštitom žrtava i pomoći žrtvama u članicama, ali i u zemljama van EU.

Zaposleni u ovim sektorima, a naročito sudije i zvaničnici koji se bave primenom zakona, proći će jedinstvene obuke i treninge.

Cela strategija je okrenuta ka žrtvama jer je cilj da se one bolje identifikuju, zaštite i da im se pomogne. Identifikacija žrtava je veoma teška iako potencijalno mnogo ljudi dolazi u kontakt sa njima. Komisija na primer predlaže da se razviju smernice koje će pomoći stručnjacima na terenu, carinicima i zaposlenima u konzulatima da bolje uoče žrtve trgovine.

Da bi se pomoglo žrtvama, strategija takođe predlaže razvijanje međunarodnog mehanizma koji povezuje različite nacionalne mehanizme za borbu protiv trgovine ljudima. Time bi se formalizovala saradnja između vladinih i nevladinih tela koje rade sa žrtvama.

To znači da bi u svakoj zemlji postojale dežurne službe sa jasnim nadležnostima tako da je žrtva sve vreme zaštićena. Odnosno, ako se žrtva vrati u zemlju porekla, tamo će sve vreme dobijati podršku kako bi se u potpunosti oporavila i integrisala u društvo.

Žrtve trgovine bi ubuduće trebalo da dobijaju jasne informacije o svojim pravima prema zakonima EU i nacionalnim zakonima, naročito o njihovom pravu na pomoć i zdravstvenu zaštitu, pravu na boravišnu dozvolu kao i o radnim pravima.

Komisija nije zaboravila ni na vrbovanje žrtava putem interneta. Očekuje se da će ovaj trend rasti, kao i broj žena koje se seksualno iskorišćavaju na ovaj način u manje vidljivom onlajn prostoru.

Komisija će finansirati projekte koji jačaju znanje o onlajn regrutovanju preko oglasa, četovanja i socijalnih mreža.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj