Na tržištu rada u Srbiji diskriminisano je 61% žena, od čega se tek svaka 10. obratila za pomoć nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincima, pokazala su istraživanja Viktimološkog društva Srbije koja su predstavljena 26. septembra. Među najčešćim oblicima diskriminacije su raspitivanje o bračnom statusu i planovima za materinstvo, nametanje takozvanih "ženskih" poslova koji nisu u opisu radnog mesta i komentarisanje fizičkog izgleda. Diskriminaciju najviše trpe žene zaposlene u privatnom sektoru, radnice "na crno" i one koje nemaju stalni ugovor o radu. Na osnovu rezultata istraživanja napravljene su smernice za popravljanje zakonodavnog okvira, prakse institucija, podršku ženama i prevenciju.

Programska menadžerka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN) u Srbiji Asja Varbanova ocenila je da su podaci dobijeni istraživanjem zapanjujući, iako u Agenciji i inače smatraju da je jaz između muškaraca i žena u Srbiji posebno veliki na tržištu rada i ekonomskih prava.

"Podaci koji pokazuju do koje mere se krše ljudska prava su zapanjujući", izjavila je Varbanova. Istraživanje je sprovedeno na stratifikovanom slučajnom uzorku od 706 žena, uzrasta od 18 do 64 godine, a ženama su postavljana pitanja o diskriminaciji i oblicima diskriminacije u prethodnih pet godina.

Pored toga što je visok procenat žena bio izložen diskriminaciji, 72,2% je navelo da imaju saznanje da je neka ženska osoba koju poznaju bila diskriminisana. Taj podatak, prema oceni autora istraživanja, takođe dosta govori o razmerama ovog problema.

Diskriminacija je, kako je pokazalo istraživanje, gotovo u istoj meri zastupljena i prilikom traženja posla i na radnom mestu.

Tako je tokom pet godina koje su prethodile istrazivanju od 452 žene koje su tražile posao 53,5% njih bilo izloženo diskriminaciji, pri čemu je najrasprostranjeniji oblik ispitivanje o privatnom životu. Svakoj drugoj ženi - 48% - su potencijalni poslodavci postavljali pitanja o tome da li su u braku, da li imaju decu i kakvi su im planovi.

Jedna od autorki istraživanja Sanja Ćopić rekla je da se takvim pitanjima diskriminišu žene, čiji se položaj dovodi u vezu sa rađanjem i podizanjem dece, ali da se i krši Zakon o radu.

Ženski poslovi i uslovljavanje seksom

Komentarisanju izgleda i zahtevima da izgledaju atraktivno, na primer da nose kratke suknje i duboke dekoltee je, kako je navela, bilo zloženo 9,7% ispitanica, 6,6% je bilo u nepovoljnijem položaju u odnosu na muške kandidate, a 5,1% nije moglo da dobije posao zbog trudnoće i materinstva. Od tri žene, odnosno 0,7%, očekivalo se čak da imaju seksualni odnos sa nekim u firmi da bi dobile posao, pokazalo je istraživanje.

Među ženama koje rade, diskriminacija je još rasprostranjenija - od 596 žena obuhvaćenih istraživanjem koje su tokom pet godina pre istraživanja radile 57,7% je bilo izloženo diskriminaciji. Diskriminacija je, kako je pokazalo istraživanje, izraženija u privatnom (64,8%) nego u javnom sektoru (48,7%), kao i kod onih koje su radile na crno (70,4%) nego kod onih koje su imale ugovor (54,3%).

Vrsta ugovora takođe je imala uticaj - žene koje su bile zaposlene na određeno vreme su bile više izložene diskriminaciji (57%) od onih koje imaju ugovor na neodređeno vreme (52,6%)

Najčešći oblik diskriminacije odnosio se na uslove rada, čemu je bilo izloženo 43%. Jedan od velikih problema u pogledu uslova rada je da se ženama nameću takozvani "ženski poslovi" koji im nisu u opisu radnog mesta, poput kuvanja kafe, čišćenja i administrativnih poslova, što je u istraživanju "prijavila" svaka treća žena koja je bila zaposlena.

Seksualnom nasilju bilo je izloženo 22,1% žena, od čega 79,5% komentarisanju, 15,2% nedozvoljenom fizičkom kontaktu, 8,3% uslovljavanju napredovanja seksualnim odnosima, 3,1% je bilo izloženo pornografskim materijalima na poslu, a 2,8% je prinuđeno na seksualni odnos, odnosno silovano.

Drugi oblici diskriminacije su manje zarade za isti posao - 8,2%, nemogućnost napredovanja - 8,1%.

Trudnoća i materinstvo su razlog diskriminacije i za žene koje rade, pa je svaka treća žena koja je tokom istraživanja radila i bila u drugom stanju bila diskriminisana, a neki od načina diskriminacije su neodgovarajuca promena radnog mesta, otkaz, prevremeno prekidanje porodiljskog odsustva ili neredovna isplata nadoknade za porodiljsko.

Žene se ne obraćaju za pomoć

Jedan od ciljeva istraživanja bio je i da se utvrdi koliko se žene obraćaju za pomoć i pričaju o svojim problemima. Kako se pokazalo, dok tri od četiri žene razgovaraju sa bliskim osobama o diskriminaciji koju dožive, tek svaka 10. odluči da se obrati za pomoć, bilo da je reč o organizaciji, instituciji ili pojedincu.

"Nezavisnim državnim telima i nevladinim organizacijama se niko nije obratio", izjavio je jedan od autora istraživanja Bejan Šaćiri, dodavši da bi jedan od razloga za to mogla biti nedovoljna informisanost.

To je delimično potkrepljeno odgovorima ispitanica od kojih je 11,5% reklo da nisu znale kome da se obrate, 12,5% se plašilo za posao, a 4,1% je navelo nedostatak novca. Najčešći razlozi za neobraćanje, ukupno 70%, bili su da su žene same rešile problem ili da nisu verovale da neko može da im pomogne.

Od žena koje su se obraćale za pomoć, najviše njih - 75% - odlučilo je da se obrati rukovodiocu u firmi, 17,5% nekom drugom pojedincu, 15% inspekciji rada, 7,5% sindikatu, 5% sudu, a 2,5% opštinskoj službi pravne pomoći. Rezultatima koje su postigle time zadovoljna je otprilike svaka druga, a razlozi za zadovoljstvo su da su preduzeti konkretni koraci i da je postojala spremnost da ih saslušaju.

Sa druge strane, isto toliko njih smatra da ništa nisu postigle, da je druga strana bila nezainteresovana ili negirala problem, a dešavalo se čak i da se njihov položaj pogorša nakon što su zatražile pomoć.

Preporuke državi, saveti ženama

Cilj Viktimološkog društva i agencije UN Women je da rezultati do kojih su došli i zaključci koje su na osnovu njih izvukli ne ostanu mrtvo slovo na papiru.

Jedna od autorki istraživanja Jasmina Nikolić rekla je da su na osnovu rezultata istraživanja među ženama, kao i istraživanja među institucijama kojima su se žene obraćale, napravljene smernice za popravljanje zakonodavnog okvira, prakse institucija, podršku ženama i prevenciju.

Svi rezultati istraživanja, pregled situacije i preporuke objedinjeni su u knjizi Diskriminacija žena na tržištu rada u Srbiji u izdanju Viktimološkog društva i Prometeja.Pored toga, uputstva za žene će biti predstavljena na lako razumljiv način, štampana u posebnoj brošuri i distribuirana što većem broju žena.

Uputstva se odnose na unapređenje zakonskih rešenja, poboljšanje prakse državnih institucija, načinima podrške ženama na tržištu rada, prevenciju poput smanjenje stereotipa, unapređenje evidencije odnosno vođenja statistike, kao i na potrebu da se redovno sprovode istraživanja diskriminacije žena na tržištu rada.

Izvor: Euractiv.rs

Foto:sxc.hu

Povezani sadržaj