Stopa nezaposlenosti među slepim i slabovidim ljudima u Evropskoj uniji najviša je u Rumuniji i iznosi 90%, dok je najniža u Švedskoj i iznosi ispod 60%. U Srbiji ima registrovanih blizu 12.000 slepih i slabovidih, od čega je više od 50% starijih od 60 godina. Od tog broja zvanično je zaposleno oko 500 ljudi, dok se blizu 300 vode kao nezaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Sekretar Saveza slepih Srbije Dragiša Drobnjak rekao je za portal Euraktiv Srbija da se od donošenja Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom malo toga promenilo, jer se firme radije opredeljuju da plaćaju kazne nego da zaposle neko slabovido lice.

"Mnoge firme pre pristaju da plaćaju penale nego da zaposle nekog od slepih ili slabovidih. One jesu u obavezi da to urade, ali se i pored toga opredeljuju da plaćaju kazne", kazao je Drobnjak

On kaže da slepi i slabovidi najčešće nalaze posao kao telefonisti i fizioterapeuti, zatim u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje.

"Za poslednjih sedam do 10 godina donet je niz zakona koji su uglavnom u skladu sa svetskim i evropskim standardima. Problme je, međutim, što se oni se često ne primenjuju u praksi, tako da još uvek imamo problem sa izraženom diskriminacijom slepih i slabovidih osoba", rekao je Drobnjak.

On kaže da podsticajne mere za stvaranje jednakih mogućnosti ili ne postoje ili nisu dovoljne.

"Postoji problem takozvanog inkluzivnog obrazovanja. Slepi i slabovidi sve češće idu u redovne škole, ali tamo nemaju odgovrajućuju podršku, nema udžebenika na Brajevom pismu ili u elektronskom obliku u velikom formatu tako da oni budu vidljivi za slabovide", rekao je Drobnjak.

Kao dodatni problem sa kojim se susreću slepi i slabovidi Drobnjak je naveo nepostojanje dovoljnog broja stručnih lica koji bi sa njima radili, pre svega tifologa i defektologa. "Takođe, nema dovoljno pomagala i nastavnih sredstava kiju su potrebni slepima", dodao je Drobnjak.

On je podsetio da deca u redovnim školama dobijaju bespatno udžbenike, ali da za slepe nije obezbeđeno da besplatno dobijaju udžbenike na Brajevom pismu ili sa uvećanim slovima da mogu da slabovidi mogu da čitaju iz njih.

"Ukazivali smo na taj problem i Ministarstvu prosvete i zaštitniku građana, i poverenici za zaštiti ravnopravnosti Neveni Petruišić. To je nama jako važno jer bez saveremenog obrazovanja ne može se popraviti naš položaj kao u smislu zapošlajavanja tako i naš ukupni položaj", rekao je Drobnjak.

Kao pozitivne primere Drobnjak je naveo da je Grad Beograd svojevremeno pomogao u zapošljavanju nekoliko slepih i slabovidih ljudi na mestu fizioterapeuta.

Drobnjak navodi da Savez slepih i slabovidih Srbije pomaže svojim članovima da nađu posao na taj način što im pomažu pri konkurisanju, zatim davanjem preporuka i pisanjem molbi.

"Mi kao savez smo u pripremi da otvorimo jedan salon za masažu u Ustaničkoj ulici u Beogradu u kojem bi se, za početak, zaposlilo do pet slepih i slabovidih. Jedan takav salon već postoji u Jevrejskoj ulici i to je urađeno na nivou gradskog saveza. U tom salonu zaposleno je osam ljudi", rekao je Drobnjak.

On je podsetio da daleko veće šanse za posao među slepima i slabovidima imaju oni koji imaju visoko obrazovanje i koji znaju aktivno da rade na kompjuteru.

Zapošljavanje slepih i slabovidih u EU

Istraživnje "Skrivena većina" (Hidden Majority), sprovedeno na nivou EU, pokazalo je da stopa ekonomske neaktivnosti slepih i slabovidih veoma varira. Postoji i velika razlika u raspoloživosti poslova, izjavio je koautor izveštaja i bivši predsednik Nacionalnog saveza slepih i slabovidih Velike Britanije Fred Rid (Reid).

Prikupljanje podataka vezanih za Austriju i Francusku privodi se kraju i zaključci će biti poslati Evropskoj komisiji, koja je i podržala pravljenje te studije.

U izveštaju se konstatuje da postoji veliki kontrast između Španije, gde se posao za slepe i slabovide uglavnom obezbeđuje preko takozvanih rezervisanih zanimanja za njih, Francuske, Nemačke i Velike Britanije koje pokušavaju da integrišu slepe u postojeću radnu snagu.

"U Španiji 80% slabovidih i slepih rade kao prodavci tiketa za državnu lutriju", kaže Rid. On navodi da u Svedskoj, Nemačkoj, Britaniji i Austirji postoji mreža podrške i činovnik koji je zadužen za pružanje podrške na licu mesta tamo gde je to neophodno.

Izveštaj otrkiva da postoji nekoliko regionalnih generalizacija na tržištu radne snage, a da situacija u Rumuniji i Poljskoj otkriva postojanje velikih razlika.

"Stopa nezaposlenosti veoma je visoka u Poljskoj, ali oni rade sistematski na izmeni toga i oni imaju u zakonu utemeljen sistem podrške za nezaposlene. Takozvano glavno tržište će rasti i razvijati se", smatra Rid.

S druge strane, prema koautoru izveštaja, Rumunija je "veoma daleko od toga". Predsednici lokalnih udruženja slepih u toj državi rekli su prirađivačima izveštaja da se često osećaju kao državljani neke od zemalja "trećeg sveta". Rid ukazuje i na problem da EU praktično u toj oblasti ne može mnogo da uradi, jer je sve u rukama država-članica.

Torkild Olesen iz Saveza slepih Danske kaže da oko 30% slepih i slabovidih u toj zemlji, uzrasta od 18 do 65 godina, imaju neki kontakt sa tržištem radne snage, bilo da su delimično zaposleni ili da rade samo pet sati sedmično.

"Nivo našeg obrazovanja drastično je pao za poslednjih 40 godina. Danas 57% slepih i slabovidih od 18 do 40 godina ima samo osnovno obrazovanje. Znači da imamo određene probleme koji nisu rešeni. To je veoma ozbiljna situacija", zaključio je Olesen.

Autor: Dalibor Živanović i euractiv.com

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj