Međunarodni dan nestalih, koji se širom sveta obeležava 30. avgusta, bio je prilika da prvi put zajednički nastupe predstavnici srpskih i albanskih udruženja porodica nestalih u sukobima na Kosovu 1998-99. i zatraže veće angažovanje nadležnih u rešavanju tog problema. U svetu se više od milion ljudi vode kao nestali u oružanim sukobima i drugim vrstama nasilja, a na prostoru bivše SFRJ nestalih je oko 12.000.
Predstavnici Udruženja spskih porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Unije albanskih udruženja porodica nestalih održali su zajedničke konferencije u Beogradu i Prištini i ukazali da je i 14 godina nakon ratnih sukoba nerasvetljena sudbina oko 1.700 nestalih, rekla je agenciji Beta u ime organizatora Gordana Ðikanović.
Porodice Srba i Albanaca nestalih na Kosovu, pozvale su vlasti u Beogradu i Prištini da pokažu političku volju i doprinesu otkrivanju istine o sudbinama nestalih.
Na zajedničkoj konferenciju bila su dva albanska udruženja - porodica nestalih 27. aprila 1999. u Meji kod Peći i Suze majke iz Gnjilana.
Porodice zahtevaju istinu o stradanju njihovih najbližih, a kako kažu, proces lociranja pojedinačnih i masovnih grobnica, ekshumacije i predaja posmrtnih ostataka porodicama iz godine u godinu se smanjuje.
Trenutno, na konsolidovanoj listi nestalih na Kosovu i Metohiji nalaze se imena oko 1.750 osoba čija sudbina nije razjašnjena.
"Problem nestalih može se rešiti u potpunosti i pravedno, samo odlučnošću, iskrenom voljom i zajedničkim aktivnostima Beograda i Prištine", rekao je Ljuš Krasnići iz Udruženja porodica nestalih kod Peći.
Krasnići je naveo i da su problemi sa kojima su suočavaju srpske i albanske porodice gotovo isti.
"Imamo dosta problema sa službenim organima. Nema ozbiljnog zalaganja u Beogradu i Prištini da se problemi reše. Porodice međusobno razmenjuju informacije, među nama postoji razumevanje i delimo istu bol", rekao je Krasnići.
Kako ocenjuju, rešavanje problema nestalih uticaće i na uspostavljanje mira u regionu.
Istovremeno su i predstavnici Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih na prostorima bivše Jugoslavije pozvali nadležne da efikasnije pokrenu istrage o nestalima i da se otvore arhive sa podacima o njima i istakli da nedostaju informacije o masovnim grobnicama.
Predstavnici Koordinacije su naveli da je trenutno na listama nestalih 11.859 osoba, od kojih je jedna trećina srpske nacionalnosti.
Predsednica Koordinacije Nataša Sćepanović zatražila je otvaranje arhiva koje se, kako je istakla, skrivaju, i dodala da je neophodno sistemsko rešenje za civilne žrtve rata, kao i pokretanje efikasnijih istraga.
Ona je navela da je od ukupnog broja poginulih i nestalih 5.101 osoba sahranjena.
Predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović izrazio je nadu da će biti napravljena zajednička knjiga nestalih u regionu i naveo da je među nestalima oko 3.500 Srba.
Odalović je povodom izveštaja Amnesti internešenela (Amnesty international) objavljenog 27. avgusta, u kom se navodi da je Misija UN na Kosovu (UNMIK) bila neuspešna u sprovođenju istraga o nestalim licima, uglavnom Srba, rekao da je ta organizacija "najzad otvorila dušu".
"To je dokument u kom su vaša svedočenja. Oni nisu rekli ništa novo, ali su imali hrabrosti da stave svoj potpis", naveo je Odalović na skupu kome su prisustvovali članovi porodica poginulih i nestalih.
Izveštaj Amnesti internešenela, organizacije za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Londonu, oslanja se na panel koji je organizovao UNMIK kako bi bile ispitane žalbe onih koji su tvrdili da su prekršena njihova prava.
Predsednik Upravnog odbora Koordinacije Dragan Pjevač je na skupu naveo da se još uvek ne zna ništa o 1.400 nestalih i poginulih na području bivše SFRJ, da na identifikaciju čekaju posmrtni ostaci 306 žrtava i da je 270 eshumiranih grobnica.
Istovremeno iz Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji traže od Vlade Srbije da se još aktivnije zauzme za rasvetljavanje sudbine nestalih u razgovorima sa EU i da u razgovorima sa predstavnicima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova insistira da se ubrza utvrđivane njihove sudbine i procesuiranje ratnih zločina.
Predsednik Koalicije Miodrag Linta rekao je da je proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka gotovo stao i da se svake godine, u poređenju sa prethodnom, sazna manji broj sudbina nestalih.
Linta je posebno izdvojio problem nestalih Srba u Hrvatskoj gde se više od 2.000 ljudi vodi kao nestalo, dok je 1.000 ekshumirano. Od tog broja identifikovane su 704 osobe.
Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj još ne postoji politička volja da se reši sudbina nestalih lica.
EurActiv Srbija
Traže se efikasnije istrage o nestalima 
