 Zakonska rešenja za zaštitu trudnica su u načelu dobra, ali primenu često koče pogrešno tumačenje i nepoštovanje propisa, pasivnost nadležnih službi i sindikata i neinformisanost zaposlenih, smatraju predstavnici institucija i stručnjaci. U Uniji poslodavaca Srbije (UPS), međutim, smatraju da su zakonski propisi u ovoj oblasti "licemerni, populistički" i teško primenljivi i da teret, umesto celog društva, podnosi samo poslodavac. U prvih devet meseci ove godine 51 trudnica, zaposlena na određeno vreme, obratila se Inspektoratu rada zbog gubitka posla i sve su vraćene na posao, a jedan poslodavac je uložio žalbu na rešenje, rečeno je EurAktivu u toj službi.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ističe da je zakonski okvir za zaštitu trudnica i porodilja zadovoljavajući, da brani bilo koji vid diskriminacije žena, ali da ima prostora za njegovo unapređenje.
"Naši zakonski propisi zabranjuju bilo koji vid diskriminacije žena na osnovu trudnoće, što uključuje zabranu diskriminacije po ovom osnovu prilikom zapošljavanja i ostvarivanja prava na radu i u vezi sa radom", navela je ona u pisanom odgovoru EurAktivu.
Nevena Petrušić je podsetila na izmene Zakona o radu usvojene u aprilu koje predviđaju da zaposlene trudnice, žene na porodiljskom odsustvu i roditelji koji koriste odsustvo radi nege deteta ne mogu biti otpušteni sa posla bilo da su zaposleni na određeno ili na neodređeno vreme, sve do isteka odsustva.
Ona je ocenila da je zdravstvena zaštita trudnica adekvatna, ali da se pojedini propisi pogrešno tumače, podsetivši da je, iako svaka trudnica i porodilja do 12 meseci nakon porođaja ima zdravstveno osiguranje, u praksi ovo pravo uskraćeno ako poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje. Kako je navela, Ministarstvo zdravlja je postupilo po preporuci koju im je prošle godine dala kako bi se obezbedila primena ovog prava.
U Skupštini Srbije u toku je rasprava o predlogu zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja kako bi im se omogućila overa zdravstvenih knjižica, bez obzira da li poslodavci redovno uplaćuju doprinose.
Poverenica za ravnopravnost smatra da je neophodno priznati pravo zaposlene da nakon odsustva bude vraćena na istu poziciju ili drugu sa istim uslovima, kao i da bi bilo korisno da svaki poslodavac koji ima više od 20 zaposlenih žena obezbedi posebnu prostoriju za odmor i higijenu trudnica.
Predstavnica za odnose sa javnošću Inspekcije rada Jasna Popović-Ćosić podsetila je da, ukoliko dođe do komplikacija u trudnoći, zaposlena ima pravno na naknadu zarade koju prvih 30 dana plaća poslodavac, a nakon toga naknadu isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.
"Naknada zarade zaposlenoj (tokom trudnoće) obezbeđuje se u visini od 65% prosečne zarade zaposlene u prethodna 3 meseca, a od 2014. godine naknada zarade obezbeđivaće će se u visini od 100% od osnova u skladu sa poslednjim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju," rekla je predstavnica Inspekcije rada.
Ona je ocenila i da Srbija spada u zemlje sa najdužim trajanjem porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kao i da je jedna od retkih evropskih zemalja koja obezbedjuje pun iznos zarade tokom trajanja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deta.
Od početka godine žalila se 51 trudnica
Background U Srbiji trudnice imaju pravo na porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta od godinu dana za prvo dvoje, ondosno dve godine za svako naredno dete, kao i zaštitu od dobijanja otkaza u tom preiodu.
Porodilja može ostavriti i novčanu naknadu u punom iznosu za sve vreme trajanja odsustva, ukoliko je u radnom odnosu, odnosno osiguranje pre otvaranja porodiljskog odsustva neprekidno više od 6 meseci.
Zakonom je regulisano da trudnice ne smeju da rade u uslovima u kojim se narušava njihovo ili detetovo zdravlje, zabranjeno im je podizanje tereta, izloženost zračenjima, ekstrmnim temperaturama i vibracijama.
Tokom prve 32 nedelje uz predhodnu lekarsku saglasnost i poslednjih 8 nedelja ne smeju da raditi prekovremeno ili noću.
Skupština Srbije je u aprilu usvojila izmene Zakona o radu kojim se trudnicama koje su zaposlene na određeno vreme radni odnos produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Od januara do septembra 2013. godine Inspektoratu za rad se obratila 51 trudnica koja je radila na određeno vreme a ostala je bez posla, navela je u pisanom odgovoru EurAktivu Jasna Popović-Ćosić.
Sve su vraćene na posao po rešenju Inspektora rada a samo u jednom slučaju poslodavac je podneo žalbu na rešenje inspektora, dodala je ona i objasnila da slučajevi otpuštenih trudnica imaju prioritet u Inspektoratu, odosno da se mere u njihovom slučaju preduzimaju u rokovima kraćim od propsanih zakonom.
Jasna Popović-Ćosić je rekla da su sve trudnice koje su radile na određeno ili neodređeno vreme a ostale bez posla vraćene na rad u roku od najviše 15 dana.
Ona je podsetila da prilikom konkurisanja na radno mesto poslodavci ne mogu tražiti informaciju o bračnom statusu, planiranju trudnoće niti tražiti lekarsko uverenje da žena nije trudna, kao i da žena koja smatra da je diskriminisana po tom osnovu ima pravo da pred sudom pokrene postupak za naknadu štete.
Navela je i da bi teret dokazivanja da nije bilo diskriminacije trebalo prebaciti na poslodavca."U skladu sa odgovarajućim standardima Evropske unije, izmenama Zakona o radu treba predvideti da u sudskom postupku za naknadu štete zbog diskriminacije, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije bilo diskriminacije pada na poslodavca," predlaže Jasna Popović-Ćosić.
Udruženje poslodavaca: rešenja licemerna i populistička
Dok nadležne institucije i pojedini stručnjaci smatraju da su zakonska rešenja u oblasti zaštite trudnica u načelu dobra i da problem uglavnom predstavlja njihova primena, Unija poslodavaca smatra da su zakonski propisi u oboj oblasti "licemerni i populistički" i teško primenljivi.
"Mislimo da je zakonski okvir višestrano licemeran, jer udovoljava populističkim strastima, a u realnoj primeni je vrlo manjkav", rekli su generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dušan Korunoski i pravnica tog udruženja Svetlana Budimčić.
Unija poslodavaca Srbije, takođe, smatra da "hitno treba ukinuti novi zakon" koji nalaže produžavanje ugovora o radu u slučaju trudnoće do povratka sa odsustva, navodi se u pisanom odgovoru EurAktivu. Poslodavce, kako navode, opterećuje što za zaposlenog u tom periodu moraju da izdvajaju sredstva, iako ne velika budući da većinu pokriva država, kao i da imaju dodatne obaveze samim tim što im se povećava broj zaposlenih. Ističu i da država kasni sa refundiranjem naknada za trudničko i porodiljsko.
Dušan Korunoski i Svetlana Budimčić upozoravaju da bi taj zakon mogao imati za posledicu drastično smanjivanje novozaposlenih žena u fertilnom uzrastu i ocenjuju da su izmene Zakona o radu iz aprila neustavne i da zadiru u prava slobodnog zaključivanja poslovnih ugovora između dve punoletne osobe.
U Uniji poslodavaca su podsetili i na problem diskriminacije trudnica-preduzetnica kojima su nametnute obaveze dvostrukog plaćanja dopinosa tokom trudnoće i materinstva i ukazali da je nakon preporuka tog udruženja Ministarstvo rada ukinulo ovakvu praksu, ali da preplaćeni doprinosi još uvek nisu vraćeni.
U tom udruženju, takođe, smatraju da je rešenje kojim se daje mogućnost pauze za dojenje od sat vremena tokom radnog vremena licemerno, jer ne predviđa i usluge patronažne službe koja bi, kao u skandinavskim zemljama, razvozila porodilje do kuće. Smatraju i da bi troškovi skraćenog radnog vremena trebalo da padaju na poslodavca i ostale zaposlene.
"Ako postoji društveni kosenzus da se pomogne trudnicama i majkama, onda troškove tog konsenzusa treba da snose svi građani, a ne samo poslodavci i ostali zaposleni u preduzeću koji moraju da preuzmu obaveze koleginice-majke", rekli su Korunoski i Budimčić.
Podsećaju da je UPS više puta predlagao da porodilje rade 3 ili 4 meseca nakon porođaja pola radnog vremena pri čemu bi polovinu plate i doprinosa do punog radnog vremena finansirao poslodavac, a polovinu država.
U tom udruženju smatraju da da poslodavac koji uvede jednosatno dnevno odsustvo dojilja treba da ima poresku stimulaciju, kao i da bi trebalo ukinuti ograničenja za visinu porodiljskih naknada za najplaćenije stručnjake, jer će se time ukinuti destimulacija sposobnih žena za materinstvom. Naime, iznos naknade za porodiljsko odsustvo ne može biti viši od pet prosečnih plata u zemlji.
Pasivnost usporava primenu zakona
Glavnu prepreku doslednog sprovođenja zakona sagovornici vide u iscrpljujućim birokratskim i sudskim procedurama, nekažnjavanju osoba koje krše propise, neinformisanosti i nezainteresovanosti zaposlenih, kao i nedovoljnom zalaganju sindikata za ovakva pitanja.
Specijalista evropskog prava i predsednik nevladine organizacije Asocijacije za evropske integracije Vojin Biljić objašnjava da je pored dobro uređene zakonske regulative u ovoj oblasti kao preduslova, "neophodno aktivirati i državne službenike koji bi te zakone doslovno primenjivali".
"Nažalost, manir svih državnih organa je da za nepostojanje ozbiljne zaštite materinstva uvek nađu opravdanje u zakonskom tekstu. Iako se Zakon o radu u načelu može poboljšati, sistemska zaštita trudnica i porodilja je daleko više narušena nepravilnim tumačenjem zakona, te neprimenjivanjem zakona u praksi, a ponajviše neaktivnošću samih državnih službenika", rekao je on.
Kao problem je izdvojio i to što ne postoje adekvatne sankcije za prekršioce prava trudnica ili porodilja, kao i nedostatak adekvatne komunikacije, neažurnost sudova i nepostojanje pozitivne diskriminacije koji dodatno otežava položaj trudnica.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti navela je da je problem u tome što se zakonski propisi ne poštuju i izostaju snakcije za one koji krše propise, što ugrožava princip vladavine prave. Za doslednije sprovođenja zakona Nevena Petrušić predlaže efikasniji rad inspekcijskih službi, veću delotvornost sudova i intenzivnije zalaganje sindikata.
U Inspekciji rada kao glavni problem izdvajaju nepoznavanje propisa u oblasti rada, neinformisanost zaposlenih i neblagovremeno obraćanje Inspekciji.
UPS ocenjuje da su zakoni nesprovodivi i birokratski osmišljeni i da bi "manje populizma, birokratskog razmišljanja i finansijske neodgovornosti" vlasti na račun poslovne zajednice dovelo do promene zakonskog okvira i time povećalo njegovu primenu.
Dobra skandinavska i evropska praksa
Skandinavske zemlje i članice Evropske unije poput Nemačke po oceni mnogih imaju najadekvatnija zakonska rešenja, ali je diskutabilno u kojoj meri se pojedina zakonska rešenja mogu ostvariti u Srbiji zbog okolnosti.
Iz Unije poslodavaca preporučuju nemačke i skandinavske modele zakona, ali ne i doslovno prepisivanje tih propisa "već primenu koncepta da celo društvo snosi teret materinstva, a ne samo firme koje se bore za konkurentnost svojih proizvoda i usluga na domaćem i stranom tržištu".
Poverenica za ravnopravnost se slaže da su skandinavski modeli zakona mogu poslužiti za primer, ali posebno izdvaja Direktivu Evropske unije o zaposlenim trudnicama iz 2008. godine. Kao najvažniju odredbu ističe mogućnost odsustva od najmanje 18 nedelja, pravo na povratak na isto radno mesto ili drugo sa istom platom i uslovima rada, te plaćanje adekvatne naknade tokom porodiljskog i trudničkog odsustva.
Druga bitna odredba Direktive odnosi se na zaštitu od otpuštanja od početka trudnoće do isteka porodiljskog odsustva. Takođe, poslodavac je dužan da obezbedi adekvatne uslove rada trudnicama, ili u krajnjem slučaju da da trudnici privremeno odsustvo.
Vojin Biljić ocenjuje da većina članica EU ima manje-više delotvorne zakonske mehanizme zaštite trudnica i ističe da njihovi državni organi ne stavljaju formu ispred suštine, da im je administracija stručna a pravosuđe efikasno dok poslodavci imaju visok nivo poslovne kulture i vode računa o reputaciji.
Autor: Dušica Jovanović, student Fakulteta političkih nauka i stažistkinja EurAktiva Srbija, i Maja Poznatov, novinare EurAktiva
Foto: sxc.hu
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
