Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Žene i deca najčešće žrtve trafikinga
|
|
|
|
Objavljeno : 16.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) pozdravila je napredak Srbije u zakonodavstvu u toj oblasti napominjući da je veoma važno obezbediti punu zaštitu žrtava tokom sudskih procesa, navodi se u prvom izveštaju te grupe o Srbiji objavljenom 16. januara. Eksperti ukazuju na manjak kapaciteta za smeštaj žrtava trgovine ljudima u Srbiji i na nedovoljna sredstva za pomoć i traže od srpskih vlasti da obezbede da se sve mere pomoći iz zakona garantuju u praksi. Srbija je prvenstveno zemlja iz koje žrtve trgovine ljudima potiču, ali je i krajnje odredište ili tranzitna zemlja. Više od 80% žrtava "trafikinga" u Srbiji su žene i deca. Najčešći vid eksploatacije je seksualna eksploatacija ali su tu i primoravanje na prosjačenje, na brak, rad, bavljenje kriminalom.
GRETA od vlasti u Srbiji traži da se u punoj meri primenjuju mere za zaštitu žrtava trgovine ljudima i svedoka, kao i da se preduzmu dodatne mere kako bi se osigurala adekvatna zaštita od odmazde ili zastrašivanja u sudskim procesima, uključujući preispitivanje prakse direktnog suočavanja žrtava i osumnjičenih za trgovinu ljudima.
"Srbija bi trebalo da još razmotri praksu direktnog suočavanja žrtava sa osumnjičenima za trgovinu ljudima u sudovima", ističe se u izveštaju.
Kako je ocenjeno, Srbija je preduzela više važnih zakonskih i institucionalnih koraka u borbi protiv "trafikinga", uključujući osnivanje Centra za zaštitu žrtava 2012. godine.
U izveštaju GRETA kao pozitivne mere srpskih vlasti navode se i ukazivanje javnosti na taj problem i obuka stručnjaka.
Eksperti GRETA su ocenili da će obezbeđivanje državnih sredstava biti neophodno za sprovođenje nove strategije Srbije u toj oblasti.
Vlasti kako se navodi, treba da učine više i za povećanje kapaciteta smeštaja i nađu dodatna sredstva za pomoć žrtvama "trafikinga", kao i da unaprede program integracije i mere zdravstvene pomoći žrtvama.
Ovo je prvi takav izveštaj od avgusta 2009. godine, kada je u Srbiji stupila na snagu Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Tu konvenciju ratifikovalo je do sada 40 od 47 članica Saveta Evrope, a uz njih i Belorusija.
Stanje
Srbija je prvenstveno zemlja iz koje žrtve trgovine ljudima potiču ali je u i izvesnoj meri i krajnje odredište ili zemlja tranzita.
Prema zvaničnim statistikama, u 2009. je identifikovano 107 žrtava "trafikinga" u Srbiji, 2010. godine 61 žrtva, 2011. ih je bilo 76 a 2012. godine 79. Većina su bile srpske nacionalnosti, a glavne odredišta gde su odvođeni bile su Švajcarska, Nemačka i Italija.
Stranci žrtve trgovine ljudima u Srbiji potiču iz Bosne i Hercegovine, Albanije, Rumunije, Moldavije, Crne Gore, Slovenije, Dominikanske Republike, Avganistana, Turske i Ukrajine.
U periodu 2009-12. od identifikovanih žrtava trgovine ljudima 43% su bile žene a 42% deca. Većina ih je bila izložena seksualnoj eksploataciji - 66 u 2009, 34 u 2010, 36 u 2011. i 42 u 2012.
Ostale žrtve su prisiljavane na rad (21 u 2009, 6 u 2010, 23 u 2011. i 12 u 2012.), prosjačenje (11 u 2009, 9 u 2010, 7 u 2011. i 14 u 2012.), brak (6 u 2009, 8 u 2010, 4 u 2011. i 7 u 2012.), činjenje krivičnih dela (dve žrtve u 2009, jedna u 2010, dve u 2011. i tri u 2012.) ili ilegalno usvajanje (po jedna identifikovana žrtva u 2009. i 2010. i tri u 2011. godini). U nekim slučajevima žrtve su bile eksploatisane i na više načina.
Poslednjih godina u Srbiji broj žrtava interne trgovine ljudima konstantno raste. Podaci koje su dostavile sprske vlasti pokazuju da su u 2012. godini 60% a za osam meseci 2013. godine 58% ukupno identifikovanih žrtava u Srbiji bile žrtve interne trgovine ljudima. Žene i devojke čine oko 80% žrtava interne trgovine.
Kada je reč o transnacionalnom "trafikingu", u periodu od januara do avgusta 2013. godine zabeležno je povećanje broja muškaraca žrtava trgovine ljudima, što se objašnjava identifikovanjem grupe građevinskih radnika koji su bili prinuđeni na rad u Belorusiji.
Zaključci
Stručnjaci Saveta Evrope pozdravili su sve što je Srbija uradila da zaustavi trgovinu ljudima i pomogne žrtvama razvijajući sveobuhvatnu zakonsku i političku osnovu i uspostavljajući specijalizovane strukture.
"Obuka 'relevantnih profesionalaca', napori usmereni na bolju obaveštenost i smanjenje 'osetljivosti na trafiking', kao i multidisciplinarni pristup identifikovanju žrtava, pozitivni su rezultati napora Srbije u borbi protiv trgovine ljudima", ističe se u izveštaju.
Pored toga, GRETA je pohvalila nezavisnu procenu sprovođenja prethodnog nacionalnog akcionog plana i učešće civilnog društva u pripremi nove Nacionalne strategije i akcionog plana.
Međutim, potrebne su i dodatne mere, i to u partnerstvu sa privatnim sektorom i civilnim društvom, kako bi se obeshrabrila tražnja za uslugama koje pružaju žrtve trgovine ljudima.
Pred Srbijom je i više izazova na polju zakona, politike i prakse u cilju poštovanja Konvencije bazirane na ljudskim pravima.
"Posao vlasti je da obezbede da se sve žrtve trgovine ljudima identifikuju i koriste pomoć koja im je pripada po Konvenciji i srpskim zakonima", ističe se u izveštaju.
Navodi se i da sve koji mogu da budu u kontaktu sa žrtvama trgovine ljudima, uključujući sudije, tužioce, inspekciju rada, socijalne i zdravstvene radnike, treba konstantno informisati i obučavati o borbi protiv "trafikinga" u sklopu zaštite ljudskih prava a na osnovu Konvencije i presuda Evropskog suda za ljudska prava.
GRETA je pozvala srpske vlasti da je redovno obaveštavaju o poštovanju Konvencije i nastave da usmeravaju napore u dostizanje ciljeva tog dokumenta.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Astra
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
