Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Uskoro konkretan plan za borbu protiv diskriminacije
|
|
|
|
Objavljeno : 10.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nacrt Akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije stavljen je na javnu raspravu i trebalo bi da bude jedan od prvih dokumenata koji će biti usvojeni nakon formiranja Vlade Srbije, rečeno je 10. aprila na predstavljanju ovog plana. Akcioni plan važan je kako strategija, doneta u junu 2013, ne bi ostala mrtvo slovo na papiru, a ima značaja i za pregovore sa EU budući da se njegovim donošenjem zaokružuje strateški okvir za jedno od ključnih poglavlja - 23, koje je posvećeno osnovnim pravima. Efikasna primena će, međutim, biti od ključnog značaja. Prema rečima eksperta za izradu plana, ovom tekstu potrebne su izmene pre svega u pogledu plana za finansiranje predviđenih aktivnosti. Akcionim planom mogu biti obuvaćeni samo zadaci za organe i institucije na državnom nivou, ali se očekuje da će i deo lokalnih samouprava doneti sopstvene akcione planove, i time uzeti aktivniju ulogu u borbi protiv diskriminacije.
Za sada se čini da je tim za izradu Akcionog plana izbegao tipične slabosti ovakvih dokumenata u Srbiji, na šta je ukazala i šefica pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević. Prema njenim rečima, uzeti su u obzir postojeći akcioni planovi i strategije iz drugih oblasti koje se mogu odnositi na diskriminaciju, mere su jasne, rokovi realistični i ostvarivi, a predviđen je i način za praćenje sprovođenja.
Ona je upozorila da i u ovom slučaju, kao i tokom svih aktivnosti u okviru pregovora sa EU, treba "oprezno i pametno" predviđati planiranje planova.
"Svaka od ovih mera mora imati jasnu finansijsku stranu, potrebe koje proističu iz plana se moraju poklapati sa realnim sredstvima da bismo znali odakle će novac doći - iz budžeta, bilateralnih donacija, fondova EU ili projekata", ukazala je Miščević.
Tanja Miščević je ukazala da su Strategija i akcioni plan značajni za pregovore o članstvu u EU, kao deo potrebnog okvira u poglavlju 23 posvećenog ljudskim pravima i jedno od sredstava da se dostignu standardi i vrednosti EU, ali da su značajni i za samu zemlju. Osvrnuvši se na to da se u Srbiji često događa da je pravni okvir dobar, a primena nedovoljno efikasna, ona je kazala da treba osmisliti načine da se osigura ispunjavanje obaveza na vreme.
"Morali bismo početi da razmišljamo o uvođenju jednog sistema ranog uzbunjivanja - da ne čekamo da nam istekne rok, već da pre toga osiguramo da odgovorni budu svesni da postoji opasnost od docnje", rekla je Miščević.
Ostvarivanje 70% ciljeva bio bi uspeh
Ekspert za izradu Nacrta Dejan Milenković rekao je da smatra da dokument neće pretrpeti velike izmene, s obzirom na kvalitet, ali i na vremenska ograničenja.
"Mislim da je Akcioni plan u završnoj fazi i da se neće u značajnoj meri menjati", rekao je Milenković.
On je istakao da je detaljniji plan za finansiranje jedna od ključnih izmena koje su potrebne. Naveo je da postoje različiti modeli planiranja u zemljama okruženja i da će se i to razmotriti.
Prema njegovim rečima, poželjno je da se plan unapređuje i nakon donošenja, budući da, kako je rekao, nije moguće u ovom trenutku do kraja odrediti sve pokazatelje diskriminacije koji će poslužiti kao osnov za merenje rezultata. Ovaj ekspert je rekao da ne očekuje da se ispune baš svi ciljevi Plana.
Background Strategija za borbu protiv diskriminacije usvojena je u junu 2013. godine. Izdvojeno je devet osetljivih grupa na čiju zaštitu će posebno usmeriti pažnja, uključujući Rome i druge nacionalne manjine, LGBT, žene, decu, stare i osobe sa invaliditetom. Akcioni plan predviđa konkretne mere za poboljšanje njihovog položaja, od izmena propisa, preko informativnih kampanja do poboljšanja životnih uslova poput stanovanja. Predviđeno je i merenje rezultata, a očekuje se i jasan plan finansiranja mera.
"Ako bi se 70% realizovalo ja bih bio veoma zadovoljan", rekao je on.
Milenković je naveo da postoje najave da su mnogi gradovi i opštine zainteresovani za donošenje sopstvenih akcionih planova. To je ocenio kao veoma dobro, budući da oni ne mogu biti uključeni u Akcioni plan na državnom nivou, a da se veliki deo slučajeva diskriminacije i dogodi na lokalnom nivou, na kojem ljudi ostvaruju svoja prava.
Ocenivši da nije realno da svif 174 gradova i opština donose ovakve dokumente, on je rekao da bi dobar rezultat bio i da se planovi donesu na nivou svih gradova.
Diskriminacija: problem srpskog društva
Ako EU insistira na suzbijanju diskriminacije raznovrsnih grupa, to je i zato što se Srbija s tim nije izborila u dovoljnoj meri. Prema oceni šefa političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luke Bjankonija, Srbija je daleko od toga da se može reći da je diskriminacija izuzetak.
"Poslednjih dana niz nemilih događaja, poziv na linč pripadnica nevladine organizacije Žene u crnom, pravljenje liste takozvanih srbomrzaca, pretnje smrću pripadnicima LGBT organizacije ili slučaj zaposlene u Gradskoj čistoći koja je zamoljena da izađe iz banke jer je bila u radnoj uniformi, samo su dokaz da diskriminacije u Srbiji u ima", izjavio je on.
Bjankoni je pohvalio način na koji je doneta Strategija i na koji se donosi Akcioni plan, uz uključivanje značajnih aktera, zainteresovanih strana i građana.
On je ponudio da EU uradi ekspertsku analizu Akcionog plana.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ocenila je na značaj Strategije i Akcionog plana, kao dokumenata koji će biti osnov za usaglašeno delovanje na nivou države.
"Akcioni plan vidimo kao okvir za mobilizaciju svih društvenih aktera da bi se tolerancija prema manjinama promovisala kao zajednička vrednost koju društvo prihvata", rekla je Petrušić.
Kao posebnu vrednost, ona je ukazala da Akcioni plan ne sadrži samo mere za ublažavanje stanja, već i one koji treba da otklone uzroke diskriminacije. Preporučila je da se u tekstu predvidi i jačanje kapaciteta institucije Poverenika.
U kontekstu evropskih integracija, Akcioni plan značajan je kao dokument kojim se kompletira strateški okvir za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa EU. To, kako je istakla državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Stamenić ne znači da je ceo pravni okvir u toj oblasti gotov, jer će morati još dosta zakona da se donese.
Ona je ukazala da je značajno da se razvije svest da je borba protiv diskriminacije zadatak u koji se mora uključiti celo društvo, uključujući i državne organe, poslodavce, sindikate i sve druge.
Zato je, kako je istakla direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović značajno da se i šira javnost uključi u donošenje ovog teksta, i pozvala je zainteresovane građane da pogledaju Nacrt, objavljen na interent sajtu Kancelarije, i da daju svoje oredloge.
Akcioni plan već je predstavljen u Nišu i Novom Sadu, a tokom narednih dana održavaće se sastanci sa osetljivim grupama, rekla je Paunović, istakavši da su i tokom rada na Nacrtu bile uključene sve zainteresovane strane.
Napisala: S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
