U Srbiji će od 24. oktobra korisnici socijalne pomoći biti izloženi opasnosti da izgube ovaj prihod u slučaju da odbiju zaduženje koje im dodeli centar za socijalni rad, a koje može podrazumevati lečenje, dodatno obrazovanje ili rad. Na ovu meru upućene su žestoke kritike, pre svega zbog mogućeg pogoršanja položaja siromašnih, ali i zbog toga što za sada nisu definisane obaveze organizacija kod kojih će biti angažovani primaoci socijalne pomoći. Poslanici opozicije u skupštini ukazali su i da se čini da niko nije vodio računa o tome da pored radne sposobnosti siromašni mogu imati druge teškoće da se priključe ovakvim aktivnostima, poput dece o kojoj nema ko da brine.

Ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin obelodanio je 19. oktobra da je Vlada Srbije četiri dana ranije donela uredbu kojom se radno sposobnim korisnicima socijalne pomoći nameću radne ili obrazovne aktivnosti. Kazna za prvo odbijanje je smanjenje pomoći, dok je za drugo odbijanje kazna prestanak i isplate.

"Socijalna pomoć neće biti pomoć nego zarada. Ne može da bude poplava u Obrenovcu ili Šapcu, i da dolaze hiljade volontera a da ni jedan korisnik socijalne pomoći ne dođe da brani svoj grad", rekao je Vulin novinarima u Beogradu.

Zaduženja će određivati nadležni centri u saradnji sa lokalnim samoupravama, rekao je Vulin i dodao da će pre toga njegovo Ministarstvo doneti odgovarajuće pravilnike a socijalni centri i lokalne vlasti potpisati sporazume.

U Uredbi se navodi da će radno sposobni primaoci pomoći sa centrom za socijalni rad zaključivati sporazum u kojem će se definisati njihove obaveze, koje se opisuju kao način da se prevaziđe isključenost iz društva. Reč je o lečenju, zapošljavanju, društveno-korisnom radu ili formalnom i neformalnom obrazovanju.

Korisnici pomoći mogu da budu upućeni na aktivnosti kod organizacija sa kojima centri za socijalni rad sklope protokol o saradnji, a tu su između ostalog služba za zapošljavanje, Crveni krst, preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali i privredna društva.

Mreža protiv siromaštva: ugrožena socijalna prava

Evropska mreža protiv siromaštva (EMPS) 20. oktobra je ocenila da bi ti propisi mogli dovesti do porasta siromaštva stanovništva u Srbiji i ugrožavanja prava siromašnih.

Kako je rečeno agenciji Beta u EMPS, Uredba dolazi u trenutku kada je u Srbiji zabeležen porast siromaštva i vosoka nezaposlenost, a liberalizacijom tržišta rada pogoršani uslovi rada, narušeni principi dostojnog rada i sve se više smanjuju socijalna prava koja se ostvaruju iz rada.

EMPS - Srbija se slaže sa potrebom Vlade Srbije da se socijalno ugrožene grupe podstaknu da rade i da se usavršavaju, ali ukazuje da "ishitrene mere" i njihovo sprovođenje bez odgovarajućeg institucionalnog okvira i politika, mogu dovesti do štetnih posledica.

U toj organizaciji smatraju da je potrebno unaprediti politike zapošljavanja i poštovanja standarda dostojnog rada koje predviđa Međunarodna organizacija rada. Kako navode, u uslovima unapređivanja standarda na radu, korisnici socijalne pomoći će biti više motivisani da traže zaposlenje nego da se oslanjaju na socijalnu pomoć.

Zabrinjavajuće je što se u Uredbi govori o obavezama korisnika socijalne zaštite, ali ne i o obavezama poslodavaca koji treba da ih zapošljavaju, bez obzira da li je reč o državi ili privatnicima, navde u EMPS-u.

EMPS Srbija smatra da uključivanje centara za socijalni rad u programe zapošljavanja, koji su u nadležnosti Nacionalne službe za zapošljavanje, može da predstavlja preveliko opterećenje za te ustanove, koje su često bez dovoljno kapaciteta. Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija okuplja 20 nacionalnih i regionalnih organizacija civilnog društva koje rade sa i za najugroženije pojedince i grupe u Srbiji.

Opozicija: nezakoniti postupak

Poslanica Demokratske stranke (DS) Gordana Čomić ocenila je 21. oktobra da je nezakonita i neustavna izjava ministra za rad Aleksandra Vulina da će svi radno sposobni korisnici socijalne pomoći morati da rade ili se obrazuju da bi ostvarili to pravo.

"Meni je potpuno jasno da su izjave date u nameri da se ukupan broj korisnika socijalne pomoći smanji. Način na koji je to učinio ministar je nedopustiv", rekla je Gordana Čomić, ističući da nadležne institucije nisu raspravljale o tome.

Ona je kazala da DS nema ništa protiv da se povede dijalog o tome da li je Zakon o socijalnoj zaštiti problem, ali je protiv da se nenadležne institucije bave opravdanošću nekoga da prima ili ne prima pomoć.

"Ako ima zloupotreba, ministar je onda odgovoran što nije sproveo kontrolu, ako želi da smanji broj korisnika, odgovoran je što to radi na nezakonit i neustavan način. Ako je Vlada donela odluku, to znači da je cela Vlada saglasna sa tim da ministar postupa nezakonito. Jedno pitanje ostaje nerešeno - da li za onog ko po naredbi Centra za socijalni rad treba da radi neki posao važi Zakon o radu, ko plaća za njega doprinos da li ima prava na prevoz, ko mu je poslodavac", pitala je Gordana Čomić.

Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da mu je izjava Vulina nerazumljiva i upitao Vladu Srbije zbog čega ne ukine socijalnu pomoć onima koji mogu da rade i privređuju i koji je primaju neopravdano.

"Ne možete s druge strane da terate ljude koji imaju 50, 60, 70 godina i primaju socijalnu pomoć i realno ne mogu da rade, pa zato primaju socijalnu pomoć, ne možete da terate majke sa dvoje, troje, četvoro, petoro dece da se doškolovavaju i da počnu da rade, a nema ko da im čuva decu ili nemaju prihode, pa zbog toga primaju socijalnu pomoć", istakao je Živković.

Izvor: Beta i S.V.

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Svako 10. dete u Srbiji siromašno
  
• 

  Vesti

  : Meso i grejanje postali luksuz
  
• 

  Vesti

  : Za pomoć porodici i deci 57 milijardi dinara
  
• 

  Vesti

  : Slaba zaštita starih u Srbiji