Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sve manje malih Roma u niškim školama
|
|
|
|
Objavljeno : 30.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od 202 učenika romske nacionalnosti koja su 1. septembra krenula u Osnovnu školu "Kralj Petar I" u Nišu, njih 58 napustilo je školu zbog odlaska u inostranstvo, što je tri puta više nego pre dve godine, izjavila je 30. januara pedagoška asistentkinja Adrijana Ametović. Ona je rekla da su migracije stalne, ali da su posebno izražene u zimskim mesecima, dodajući da se na odlazak uglavnom odlučuju roditelji sa decom u nižim razredima osnovne škola. Romske porodice se međutim vraćaju iz inostranstva posle nekog vremena, jer ne mogu da obezbede papire neophodne za stalni boravak, a deca po povratku imaju problem sa prilagođavanjem kada krenu u školu.
Ametović je rekla da je situacija sa napuštanjem škole zbog odlaska romskih porodica van zemlje slična i u ostalim niškim školama.
"Siromaštvo i beznađe glavni su razlozi zbog kojih romske porodice odlaze iz Niša. Romi ovde žive na marginama društva, nemaju mogućnost da rade i zarade novac za život i školovanje dece", rekla je Adrijana Ametović koja 17 godina radi kao pedagoška asistentkinja.
Ona je rekla da su i ranijih godina čitave romske porodice odlazile u inostranstvo, ali nikada u ovolikom broju kao sada.
"Migracije su stalne, a novembar je udarni mesec. Tada kreću hladni dani i mnoge porodice u odlasku vide jedini način da prezime zimu", rekla je Adrijana Ametović i dodala da put Nemačke, ali i drugih evropskih zemalja, kreću uglavnom porodice sa mlađom decom.
"Uglavnom su to deca od prvog do četvrtog razreda, ređe deca starijih razreda. Što su deca starija, to se porodice teže odlučuju da promene sredinu", rekla je Adrijana Ametović.
Prema njenim rečima, skoro sve romske porodice vraćaju se iz inostranstva posle kraćeg ili dužeg vremena jer ne mogu da obezbede papire neophodne za stalni boravak.
Tokom boravka u inostranstvu, dodala j Adrijana Ametović, oni zarade nešto para, ali nedovoljno da bi bolje živeli kada se vrate, već taman toliko da bi platili zaostale račune i vratili novac koji su pozajmili da bi odputovali.
"Deca nakon povratka, međutim, ponovo moraju da prođu period prilagođavanja, kao i kada prvi put polaze u školu", rekla je ona i dodala da veliki broj romske dece u Nišu ima problem sa prilagođavanjem kada krene u školu, i to zbog nepoznavanja srpskog jezika.
"Mnoga deca se sa srpskim jezikom sretnu tek u prvom razredu. U školi 'Kralj Petar I' u kojoj radim, od 30 upisanih prvaka jesenas, 20 nije govorilo srpski", navela je Adrijana Ametović.
Ona je dodala da romska deca ne pohađaju predškolsko obrazovanje jer roditelji nemaju para da im kupe knjige, odeću, užinu i deca onda propuste priliku da u školu pođu sa osnovnim poznavanjem jezika.
"Zbog toga je i najveći procenat odustajanja od škole upravo u prvom, drugom i trećem razredu. Najveću pažnju upravo posvećujemo deci tog uzrasta, jer do trećeg razreda oni uče jezik", kazala je Adrijana Ametović.
Kako je rekla, njeno iskustvo govori da romska deca koja završe četvrti razred, po pravilu završavaju i osnovnu školu.
"U svakoj generaciji, nažalost imamo po oko 20 dece koja ne pohađaju školu ili dolaze samo povremeno. Njih pronalazimo na ulici kako peru stakla automobila, sakupljaju staru hariju ili plastične flaše", rekla je ona.
Kako je dodala, roditelji te dece uglavnom ne žele da sarađuju ni sa pedagoškim asistentima, niti sa učiteljima i socijalnim radnicima.
"Ne pomažu naši gotovo svakodnevni razgovori i ubeđivanja. Njihovo opravdanje što deca rade i ne dolaze u školu je 'da oni moraju od nečega da žive, a deca mogu više od njih da zarade'", kazala je Adrijana Ametović.
Ona je istakla da ima i drugačijih primera - da su posle dosta muka i ubeđivanja deca otrgnuta sa ulice postala dobri đaci, ali su takvi primeri retki.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
