Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropljani smatraju da žene nisu za nauku
|
|
|
|
Objavljeno : 16.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Skoro sedam od 10 stanovnika EU smatra da žene nemaju kapacitet da postanu „naučnice visokog nivoa“, pokazalo je istraživanje francuskog instituta Opinion vej (OpinionWay), koje pokazuje da je reč o upornim predrasudama. Ovakvo mišljenje dele i muškarci i žene. Prema podacima Ujedinjenih nacija, region u kojem je najveći udeo žena među istraživačima su Latinska Amerika i Karibi (45,2%), dok je Evropa na drugom mestu (34%).
Da žene nemaju mogućnosti za vrhunske naučnike smatra 66% žena i 67% muškaraca, a samo 33% ispitanika ocenilo je da ženama ne nedostaje ništa da bi ostvarile uspeh u nauci.
Istraživanje je obavljeno u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Francuskoj i Italiji za fondaciju Loreal (L’Oreal).
„Predrasude prema ženama su veoma uporne“, istakao je predsednik Opinion veja Ig Kaznav (Hugues Cazenave) u razgovoru za AFP.
Background Prema podacima Agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), najveći udeo žena među istraživačima ima Latinska Amerika s Karibima - 45,2% a od zemalja prednjači Bolivija sa 63,2%. Evropa je na drugom mestu sa 34% žena istraživača, na trećem Afrika sa 34,5%, a Azija na četvrtom sa 18,9%.
U Evropi prednjače istočnoevropske i baltičke zemlje. Tako je na prvom mestu Letonija sa 52,4%, a slede Makedonija (51,4%), Litvanija (50,9%), Monako (50%), Bugarska (47,6%), dok je Srbija na šestom mestu sa 47,4%.
Evropska komisija organizuje i kampanje za podsticanje devojaka i žena da se bave naukom.
Od zemalja obuhvaćenih istraživanjem Opinion veja, Nemačka je na pretposlednjem, 40. mestu sa udelom od 24,9%, Italija na 28. mestu sa 33,8%, Velika Britanija na 21. mestu sa 37,9% žena među istraživačima, a Španija je tik ispred sa 38,1%.
Najveće predrasude imaju Nemci kojih 71% smatra da žene nisu sposobne za visok nivo nauci, slede Italijani (70%), pa Francuzi i Britanci (64%) i Španci (63%).
Šta nedostaje ženama da bi postale vrhunske naučnice? Svaki četvrti odgovrio je da je to samopouzdanje, svaki peti je dao odgovor profesionalna mreža (21%) i takmičarski duh (19%), skoro svaki sedmi da im nedostaje ambicija (15%) i svaki osmi (12%) da imaju manjak interesovanja za nauku.
Ispitanici su odgovorili i da ženama fali upornost (11%), racionalnost (8%), praktićnot (8%), disciplina i sposobnost za nauku (po 7%). Ispitanici su mogli da daju više odgovora.
Samo svaki 10. smatra da žene imaju najviše sposobnosti baš za nauku.
Prema mišljenju ispitanika, zanimanja koja najviše odgovaraju ženama su poslovi u socijalnom sektoru (38%), komunikacija (20%), jezici (13%).
Evropljani ipak smatraju da se položaj žena u nauci promeni.
„Imaju želju da pomeraju granice“, ocenio je Kaznav.
Dve trećine Evropljana (66%) smatra da je udeo žena među dobitnicima Nobelove nagrade od pokretanja 1901. isuviše mali jer iznosi 3%. Tek nešto malo manje ispitanika (63%) smatra da bi bilo dobro da u budućnosti udeo muškaraca i žena među dobitnicima Nobelove nagrade bude jednak.
Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 5.032 odrasle osobe, oko 1.000 po zemlji koja je učestvovala u istraživanju, od 10. do 15. juna, preko upitnika na internetu.
Izvor: AFP
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
