Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Seksizam vlada medijima u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 16.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Žene su nedovoljno zastupljene u medijima u Srbiji i medijsku pažnju obično privlače ako su političarke ili iz sveta zabave, pokazao je Globalni monitoring medija 2015 (Global Media Monitoring Project, GMMP). Elektronski mediji u Srbiji, kao i novine, uobičajeno najviše pokrivaju domaću politiku kojom još dominiraju muškarci. Istovremeno je novinarstvo u Srbiji visoko feminizirana profesija. Vidljivost žena u medijima nije se mnogo povećala ni sa sve većim brojem "onlajn" medija. Upozorava se i da je zanemariv deo medijskih sadržaja u Srbiji rodno senzitivan. Situacija nije mnogo drugačija ni na globalnom nivou.
Kako se navodi u izveštaju, ne postoji zvanična lista novinara u zemlji i teško je identifikovati rodne razlike u redakcijama ali žene čine ogromnu većinu radne snage u medijima u Srbiji.
Kada je reč o vlasništvu u medijima, prema podacima Agencije za privredne registre i drugim izvorima, vlasnici medija u Srbiji mahom su muškarci.
Takođe su muškarci mahom direktori medija ili glavni urednici dok su žene velika većina među novinarima i reporterima.
Istraživanje stanja u Srbiji pokazalo je da vesti iz oblasti politike i uprave, socijalnih pitanja i prava, i ekonomije čine tri četvrtine svih i u novinama i na radiju i televiziji.
Priče o ženama su retke u svakoj od te tri oblasti i čine samo 8% svih vesti. Pitanje rodne ravnopravnosti istovremeno je potpuno marginalizovano i vesti sa tom temom čine samo 3%.
Pisanje medija u Srbiji nije rodno senzitivno i manje od 1% svih vesti usmereno je na rušenje rodnih stereotipa, pokazao je izveštaj.
U 2015. žene su činile 22% osoba o kojima se govorilo ili pisalo u novinama, TV i radijskim vestima. To je nešto manje od proseka u svetu (24%) i Evropi (25%).
Vidljivost žena u suprotnosti je sa značajem teme i u politici, kao dominantnoj temi u srpskim medijima, žene čine samo 14% ljudi u vestima.
I dok su u velikoj meri nedovoljno zastupljene u politici, žene su mnogo vidljivije u vestima o "slavnima, umetnosti i medijima i sportu" gde su glavna tema 44% svih vesti.
Žene su vidljivije u profesijama sa nižim statusom u društvu i onim koje se uglavnom doživljavaju kao ženske - domaćice, seksualne radnice, vaspitačice, slavni, umetnici, glumci.
U svim tim kategorijama žene su nađačale muškarce ali su zato žene u vestima o akademskim profesorima i stručnjacima i o poslovnim ljudima gotovo nevidljive (8% odnosno 4%).
Žene stručnjaci najmanje su zastupljene u medijskom izveštavanju u Srbiji, samo 7%, prema evropskom proseku od 18% i 32% u regionu Severne Amerike.
Izveštaj je pokazao i da se žena mnogo češće definiše prema porodičnom statusu nego muškarac. Iako je procenat vesti u kojima su ljudi identifikovani prema porodičnom statusu mali, kada to jeste slučaj, žene su tri puta češće tako identifikovane.
Reporterke i prezenterke
Među medijskim poslenicima u Srbiji na dan kada je rađen monitoring žene su predstavljale 71%. Međutim, postoje razlike kada je reč o njihovoj ulozi i 58% reportera i novinara ali i 80% prezentera vesti bile su žene.
Iako su ti rezultati daleko iznad svetskog proseka - 49% prezentera i 37% reportera su žene, rodna struktura u redakcijama ukazuje na nejednaku distribuciju moći i profesionalnih uloga.
Žena su brojčano jače od muškaraca i kao prezenteri/spikeri i na radiju i na TV. Pri tome su prezenteri vesti muškarci obično sredovečni (35-49 godina) dok je 28% prezenterki iz starosne grupe 19-35 godina.
Kada je reč o TV reporterima, u toj profesiji je pođednako muškaraca i žena.
Na radiju su žene daleko brojnije među repoterima (64%) i spikerima (83%) dok je u štampi teško utvrditi pravi odnos, s obzirom na veliki broj nepotpisanih tekstova među analiziranim.
Relativna nevidljivost žena u tradicionalnim medijima u Srbiji prenela se i u digitalni svet i žene predstavljaju samo 20% ljudi u vestima na internetu i na Tviteru. Svetski prosek je 26%.
Žene su u digitalnoj sferi mnogo vidljivije u pričama o slavnima, medijima i sportu (50% su žene) ali nedovoljno vidljive na planu politike (13%).
Istovremeno su sve osobe koje su identifikovane prema porodičnom statusu u "onlajn" vestima bile žene.
Izveštaj GMMP 2015 je treći koji obuhvata Srbiju. Prvi je rađen 2005. godine.
Istraživanje za GMMP 2015 za Srbiju sproveo je tim Fakulteta političkih nauka Univeziteta u Beogradu koji su činili studenti master i doktorskih studija komunikologije i novinarstva.
Globalno nedovoljna vidljivost žena u medijima
Globalni izveštaj za 2015, koji je obuhvatio rekordnih 114 zemalja, pokazao je da se slaba vidljivost žena i ženskih pitanja u medijima u svetu nije popravila sa povećanjem broja internet medija.
Iako žene čine polovinu svetske populacije, samo 26% "onlajn" vesti i tvitova uključuje žene, što je tek nešto više od 24% vesti u novinama, na TV i radiju.
"Mediji treba da budu primer rodne ravnopravnosti, da prikazuju žene na različitim poslovima, u raznim situacijama i zastupaju žene u svim oblastima koje pokrivaju", istakla je direktorka organizacije UN za žene Pumzile Mlambo-Nguka (Phumzile Mlambo-Ngcuka).
"Mediji još, u velikoj meri, rade suprotno", upozorila je direktorka te organizacije UN koja je podržala izveštaj.
Izveštaj je pokazao da su žene u 2015. manje vidljive u vestima iz politike nego u prethodnom izveštaju pre pet godina. Utvrđeno je i da su izvori vesti mahom muškarci i to određeni tipovi - visoki državni funkcioneri i političari.
Od 2005. broj vesti u kojima se ruše rodni stereoptipi stoji na samo 4%. Ukupan udeo priča fokusiranih na žene takođe stagnira ali od 2000. na sumornih 10%.
Najmanje su na žene fokusirane ekonomske i političke vesti - 5 odnosno 7%, a 9% vesti okrenuto je pitanjima rodne ravnopravnosti, što je ipak dva puta više nego pre deset godina.
Kao region koji beleži značajan napredak izdvojila se Latinska Amerika, gde su žene danas mnogo zastupljenije u vestima (29%) nego 1995. godine (16%).
Pozitivan znak iz novog izveštaja je i što su u 2015. žene mnogo ređe nego 2000. predstavljane kao žrtve ili identifikovane prema porodičnom statusu, mada daleko češće od muškaraca.
Izveštaj ima šest poglavlja i uključuje studije slučaja iz svih zemalja obuhvaćenih istraživanjem.
Poslednje poglavlje sadrži ciljeve za budućnost rodne ravnopravnosti u medijima, uključujući da globalno udeo vesti o rodnoj ravnopravnosti ili nejednakostima bude 30%.
Kako se navodi, krajnji cilj je da se do 2020. stavi tačka na medijski seksizam a da bi se to postiglo biće potrebno veće angažovanje medijskih regulatornih agencija, medija, civilnog društva.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
