 Sloboda medija jedno od najugroženijih ljudskih prava |
| Objavljeno : 21.03.2016. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Sloboda medija bila je jedno od najugroženijih ljudskih prava u 2015. godini - uticaj vlasti na uređivačku politiku je veliki, a povećan je i broj napada na novinare, rečeno je 21. marta na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava. Na skupu je rečeno da većina medija blagonaklono izveštava o koaliciji na vlasti i da aktuelna vlast shvata novinarstvo kao PR delatnost. Istovremeno je privatizacija shvaćena kao mogućnost da se utiče na medije a u primeni medijskih zakona su uočeni problemi koji su posledica nepostojanja političke volje. U izveštaju se ukazuje i da izvršna vlast ima veliki uticaj na zakonodavnu, da je zaustavljen proces izgradnje demokratskih institucija i da je veliki politički uticaj na pravosuđe.
"Stepen slobode medija u 2015. godini našao se pred najvećim iskušenjima u 21 veku. Veoma je proširen uticaj vlasti na uređivačku politiku medija, a široka tabloidizacija, izuzetno težak ekonomski položaj i široko i svakodnevno kršenje profesionalnih standarda su uzroci takvog stanja", rekao je novinar Ivan Protić predstavljajući izveštaj.
Kako je naveo, pažnja koju mediji u toj situaciji posvećuju ljudskim pravima je manja nego ranije i više obojena političkim, nego analitičkim i kritičkim tonovima.
Većina medija vrlo blagonaklono izveštava o koaliciji na vlasti i pozitivno izveštava o Vladi Srbije i premijeru, dok aktuelna vlast svaku kritičku primedbu procenjuje kao pokušaj rušenja premijera i vlade i koristi pritom termine "plaćenici" i "neprijatelji", rekao Protić.
"Aktuelna vlast shvata novinarstvo kao PR delatnost, sa isključivim ciljem njene promocije. Istovremeno, Srpska napredna stranka napada političke protivnike neprimerenim, nepristojnim populističkim rečnikom i u to se uključuju i neki drugi politički lideri", ocenio je Protić.
Prema njegovim rečima, ljudi iz vlasti i oni bliski njoj su shvatili privatizaciju medija koja je završena 2015. kao mogućnost da preko privatnih vlasnika utiču na medije, kao i da se novac od projektnog sufinansiranja iskoristi u propagandno-političke svrhe.
"Kao primer daću da je za 300.000 evra Radojica Milosavljević, nekadašnji pomoćnih gradonačelnika u Kruševcu, član SPS, kupio osam medija. Kupio je TV Kruševac za 14.000 evra, a od grada je na ime projektnog sufinasiranja tog istog medija inkasirao 17.000 evra ili 3.000 evra neto dobitka", kazao je Protić.
On je rekao da izveštaj ukazuje i na to da su napadi na novinare u 2015. godini bili daleko brojniji, nego prethodne godine.
Bilo je oko 60 napada, 32 fizička, a tu se , kako je naveo, i ne pominju kampanje, poput poslednje protiv urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića.
"Ovakva situacija ima dvostruki efekat - prvo krše se ljudska prava ljudi koji rade u medijima, a sa druge strane i ljudska prava svih ostalih građana jer nemaju verodostojne, tačne i pravovremene informacije zbog čega počinju da veruju u virtuelni sve, koji im se servira, a koji se znatno razlikuje od stvarnog", zaključio je Protić.
U izveštaju o ljudskim pravima za 2015. godinu je navedeno da su u primeni medijskih zakona uočeni brojni problemi koji su posledica nepostojanja političke volje, ali i zato što su zakoni nedorečeni, bez adekvatnih nadzornih mehanizama i bez ikakvih sankcija.
Navedeno je i da je javno oglašavanje netransparentno i jedno od najvažnijih načina pritiska na uređivačku nezavisnost medija.
Ljudska prava u 2015. ugroženija nego ranije
U Srbiji su u 2015. godini ljudska prava bila ugroženija nego prethodnih godina, ocenjuje se u izveštaju.
Kako se navodi, posebno su bila ugrožena ekonomsko-socijalna prava i pravo na slobodu izražavanja, a smanjeno je bilo i poverenje u državne institucije zbog velikog uticaja politike.
U izveštaju se ukazuje da izvršna vlast ima velik uticaj na zakonodavnu, da je zaustavljen proces izgradnje demokratskih institucija i da je veliki politički uticaj na pravosuđe.
Najozbiljnije sumnje u nezavisnost pravosuđa izaziva podatak da je veoma mali broj slučajeva u kojima se ukazivalo na korupciju ili nezakonito postupanje završen ozbiljnom i delotvornom istragom, podizanjem otpužnice ili presudom.
Kako se dodaje, zabrinjava što još nije izabran tužilac za ratne zločine, kao i oko 30 javnih tužilaca.
Prema izveštaju, nezavisna tela bila su izložena diskriminaciji, a položaj nevladinih organizacija bio je nepovoljan, dok je zabeležen rast poverenja građana u nezavisne institucije.
Zamereno je što nije donet novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, iako je poverenik dostavio svoj predlog nadležnim institucijama.
U izveštaju je navedeno da velik broj radnika ostao bez posla, da je ugašeno oko 400 državnih preduzeća, a više od 20.000 radnika je uzelo otpremninu.
Učestali su štrajkovi, uglavnom izazvani lošom finansijskom situacijom i gubitkom posla, i sve je veći broj osiromašenog stanovništva. Privredni rast nije zadovoljavajući zbog slabog priliva stranih investicija, ali i nedovoljnog ulaganja države.
U izveštaju je navedeno i da nisu otvorena dva najvažnija poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU, što ukazuje na blagi zastoj u evrointegracijama Srbije.
Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović je rekla da međunarodni akteri za sada imaju prilično tolerantan stav kada je u pitanju stanje ljudskih prava u Srbiji, ali da ipak veruje da će to biti promenjeno kada se završe krize koje su potresale Evropu u 2015. godini.
Vesna Petrović je istakla da Srbiji predstoji ozbiljan rad na usvajanju u i implementaciji velikog broja propisa, među kojima je najznačajnija promena Ustava i jačanje administracije, pre svega jačanje kapaciteta javne uprave.
Izvor: Beta
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||