Privatizacija Tanjuga slikovit je primer zaobilaženja zakona u Srbiji. Dva meseca nakon odluke o gašenju, „ugašeni“ Tanjug, naime, pored osoba za popis i gašenje, angažuje deo dosadašnjih novinara, probranih među bivšim radnicima bez javno objavljenih kriterijuma, i emituje vesti. Nema naznaka o tome da će biti ugašen ili da će se pronaći neko novo pravno rešenje. U Direkciji za imovinu, zaduženoj za preuzimanje imovine, 8. januara je rečeno da ne znaju kada će biti završen popis imovine. Ne može se dobiti ni informacija o tome po kom osnovu Tanjug trenutno emituje vesti i kada će biti ugašen jer u Ministarstvu kulture za odgovor upućuju na direktorku tog medija, koja je izgleda jedina koja može da pruži i informaciju kako se finansira Tanjug od odluke o gašenju do sada.

Kako je Beti rečeno u Republičkoj direkciji za imovinu 8. januara, popis imovine Tanjuga još je u toku, a odluku o tome šta će se uraditi sa imovinom doskorašnje državne agencije doneće vlada.

Direkcija, kako navode u toj instituciji, već ima podatke o nepokretnoj imovini Tanjuga, koje je dobila iz baze podataka katastra nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, kao i iz sopstvene evidencije nepokretnosti. Imovinu Tanjuga prema tim podacima čine pravo svojine na nepokretnostima i pokretnim stvarima, zatim pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini, novčana sredstva i druga imovinska prava.

Popis sprovodi komisija za popis imovine koju je osnovala Direkcija za imovinu i u kooj su i ovlašćeni predstavnici Tanjuga. Navedeno je, takođe, da Direkcija za imovinu nije preuzela imovinu Tanjuga, jer Tanjug još nije izbrisan iz Registra privrednih subjekata.

Beti je 5. januara potvrđeno da nije podnet zahtev za brisanje Tanjuga iz registra, dok je Ministarstvo kulture i informisanja Fonetu poručilo da pitanje kada će se to dogoditi treba uputiti direktorki tog medija Branki Đukić.

"Molimo vas da pitanje uputite direktorki Tanjuga Branki Đukić", navodi se u odgovoru pres službe Ministarstva na pitanje kada će Tanjug podneti Agenciji za privredne registre prijavu radi brisanja iz Registra privrednih subjekata, imajući u vidu da je, na osnovu odluke Vlade Srbije od 5. novembra, Tanjug isplatio zarade, otpremine i druga primanja.

Ministarstvo je uputilo FoNet na direktorku Tanjuga i za odgovor na pitanja kako je moguće da Tanjug, o čijem je gašenju doneta odluka pre dva meseca, i dalje radi na medijskoj sceni Srbije, kao i kako se to preduzeće finansira.

Investitora nema, još smo tu

Neka od ovih pitanja je Branki Đukić uputilo Udruženje novinara Srbije. Iz odgovora, međutim, nedostaju ključni elementi – koji je pravni osnov za emitovanje vesti, i kakav je dalji plan za Tanjug.

"Sprovođenje Odluke vlade od 5. novembra ne podrazumeva samo isplatu zarada, otpremnina i drugih primanja', kao i 'drugih obaveza', niti samo to prethodi brisanju iz Registra privrednih subjekata. Primera radi, Tanjug, pored ostalog, mora da obavi Popis imovine, obaveza i potraživanja na dan 31.12.2015, kao i da sačini finansijske izveštaje o poslovanju u 2015. godini", rekla je Đukić Udruženju novinara Srbije.

Pitanja je svela na plan borbe konkurenata na tržištu, a UNS-u spočitala što se ne zalaže za opstanak medija. Konkretno, ocenila je da "ne čudi" interesovanje za brisanje Tanjuga iz regista APR kada dolazi iz medija, pre svega konkurentskih, ali da bi UNS, "po prirodi stvari" trebalo da se interesuje i zalaže za opstanak i trajanje medija, a ne za njihovo brisanje.

Konkretno rešenje međutim nije predložila, kao ni tokom celog procesa privatizacije. Ostaje utisak da je rukovodstvo Tanjuga računalo da se zakoni, kao i u mnogo slučajeva do sada u Srbiji, neće sprovesti

Tako je na pitanje o ranije najavljivanom "novom vlasniku" agencije rekla da "nikada nije najavila da će Tanjug dobiti novog vlasnika, niti to pitanje spada u delokrug njenih ovlašćenja".

Na pitanje na koji način se finansira rad Tanjuga, Djukić je istakla da je delatnost Tanjuga sufinansirao osnivač, odnosno država, ali i da je agencija zaradjivala "značajna" sredstva na tržištu. Nije bilo ni objašnjenja zašto je potrebno emitovanje vesti da bi se napravili finansijski izveštaji i popisala imovina.

Izvor: Beta i S.V.

Foto: Beta

Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Udruženja za nezavisnu medijsku kulturu i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.

Povezani sadržaj