Iako je Brisel u više navrata hvalio nove medijske zakone u Srbiji, primena ne ide tako dobro i u delu izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU koji se odnosi na slobodu izražavanja i medije konstatuje se da u poslednjih godinu dana u toj oblasti nije bilo nikakvog napretka. Dokaz za to je i Tanjug, državna novinska agencija koja je, nakon što se za nju u procesu privatizacije nije našao kupac, ugašena po zakonu ali i dalje radi, što se pravda činjenicom da nije izbrisana iz registra Agencije za privredne registre. Novinarska udruženja i medijske asocijacije ukazuju na rad Tanjuga u "sivoj" zoni i neravnopravnu tržišnu utakmicu, kao i na malverzacije kod raspodele novca iz lokalnih budžeta za medije, i zalažu se za suzbijanje uticaja na uređivačku politiku kroz državnu pomoć.

Izveštaj EU pokazuje da paket medijskih zakona tek treba da bude primenjen u punoj meri, kao i da privatizacija državnih medija nije donela veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija.

Najbolji primer nepoštovanja zakona jeste ugašena državna novinska agencija Tanjug čiji pravni status, kao i finansiranje, tek treba da se razjasni i uskladi sa propisima.

Tako Tanjug, koji je ugašen u novembru 2015, i dalje nesmetano radi. Pre formalnog gašenja pokušana je privatizacija ali je uspeh izostao i poslednjeg dana oktobra 2015. Zakon o Tanjugu je, po Zakonu o javnom informisanju, prestao da važi. Nakon toga je 3. novembra vlada donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada JP Novinska agencija Tanjug, koja je zvanično stupila na snagu 4. novembra.

Tanjug je pak uz izdašnu državnu pomoć i bez zakonskog osnova nastavio da emituje vesti a nastavak rada pravdan je činjenicom da novinska agencija nije izbrisana iz registra Agencije za privredne registre jer uprava Tanjuga, uprkos odluci srpske vlade, nije podnela zahtev za brisanje.

Nadležni su o slučaju Tanjug dugo govorili manje-više neodređeno, jedni da se to pitanje mora rešiti a drugi "da ne znaju kako agencija funkcioniše, ali funkcioniše" dok su novinarska udruženja i medijske asocijacije tražila ravnopravne uslove na tržištu i transparentno trošenje novca za javno informisanje.

Ministar informisanja Vladan Vukosavljević izjavio 14. novembra da ne postoje evropski propisi po kojima država ne može da bude vlasnik novinske agencije i da je na Srbiji da proceni da li je u njenom interesu da ima agenciju.

Vukosavljević je rekao da očekuje konačan stav o sudbini ugašene Novinske agencije Tanjug za oko mesec dana objašnjavajući da ugašena agencija ne može da bude brisana iz registra medija dok ne izmiri obaveze prema zaposlenima i trećim licima.

Ministar je rekao i da od odluke o gašenju Tanjuga ta agencija nije finansirana iz budžeta. Takođe je kazao da su predstavnici ministarstva od predstavnika međunarodnih institucija tražili načelnu informaciju kako je status državnih agencija rešen u zemljama EU.

Međutim, podsećajući da i u članicama EU postoje novinske agencije sa državnim vlasništvo, predstavnici vlade nisu govorili o načinu na koji se u tim zemljama sprovodi kontrola državne pomoći, kako su te agencije ustrojene, niti o mehanizmima koji obezbeđuju nezavisnost uređivačke politike.

Država bi, da bi Tanjug nastavio da radi, morala ponovo da ga osnuje ali bi to zahtevalo izmene Zakona o javnom informisanju i medijima koji zabranjuje vlasništvo države u medijima.

U novinarskim udruženjima za slučaj Tanjuga kažu da je neka vrsta metafore za opšte stanje na medijskoj sceni. Država, kako navode, nastoji da na različite načine pomogne medijima na čiju uređivačku politiku ima snažan uticaj, ne obazirući se na to da li je sve u potpunom skladu sa zakonom.

Država u slučaju Tanjuga zapravo podstiče "sivo" poslovanje i time remeti poziciju na tržištu dve privatne agencije, Bete i Foneta.

I, mada su se Beta i Fonet obraćali Vladi i međunarodnim organizacijama, ništa se nije promenilo a Tanjug u međuvremenu nastavlja da sklapa ugovore sa javnim i drugim preduzećima iako nema pravni osnov i dokumenta neophodana za rad na tržištu, osim što je i dalje u registru Agenciji za privredne registre.

U međuvremenu iz novinarskih udruženja ukazuju na malverzacije kod raspodele novca iz lokalnih budžeta za medije po javnim konkursima navodeći da lokalne vlasti daju prednost medijima pod njihovim neposrednim uticajem, odnosno onim koje su u privatizaciji preuzeli biznismeni bliski vlastima.

Medijske asocijacije i novinarska udruženja zalažu se za suzbijanje uticaja na uređivačku politiku kroz dodelu državne pomoći. Takođe ukazuju da državni funkcioneri mahom pozitivno govore o tabloidima na čiju uređivačku politiku imaju uticaja, a kritikuju medije koji nisu pod njihovom neposrednom kontrolom i kritički pišu o radu vlade i državnih organa.

Evropska komisija konstatujući da se zakoni o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim servisima ne primenjuju u punoj meri ocenjuje da Srbija u narednom periodu treba da obezbedi punu primenu medijskih zakona, da osigura finansiranje javnih servisa i podrži ih da rade u javnom interesu, kao i da obezbedi sredstva za kofinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu u skladu sa važećim propisima.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK: Privatizacija nije donela veću transparentnost vlasništva medija
  
• 

  Vesti

  : Ugašena državna agencija i dalje radi
  
• 

  Analize i stavovi

  : Sumorna medijska slika u Srbiji posle privatizacije
  
• 

  Vesti

  : Stanje u medijskom sektoru najgore za 15 godina