Medijski zakoni u zemljama Zapadnog Balkana usaglašeni su sa evropskim standardima ali je njihova primena loša, što je dovelo do "alarmantnog" ugrožavanja novinarskih sloboda u regionu, pokazuju analize predstavljene 6. decembra u okviru projekta o slobodi medija i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu. Efikasni mehanizmi za zaštitu novinara ne postoje, svaki drugi radi pod strahom od tužbe, a njihov ekonomski položaj se pogoršao.
Istraživanje koje su sprovela udruženja u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Kosovu i sindikat u Crnoj Gori uz podršku Evropske komisije pokazalo je da se na Zapadnom Balkanu zakoni o slobodi i pluralizmu medija ne primenjuju u praksi. U Srbiji je kao ključni problem navedena autocenzura.
Stanje u medijima pokazalo se kao alarmantno: prema nalazima izdvojenim na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije, približno 70% novinara smatra da je njihov ekonomski položaj dramatično opao, ali se iz straha od gubitka posla ne udružuju u sindikate.
Više od svakog drugog novinara radi pod strahom od tužbe i pritiskom cenzure.
Situacija nije bolja u pogledu fizičke bezbednosti novinara - nijedna država nema efikasne mehanizme za zaštitu novinara, od 2013. godine 86 novinara je bilo napadnuto, od 1996. godine ubijeno je 7 novinara, a izvršilac nije otkriven ni u jednom slučaju
Istraživanje "Sloboda medija i bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu" sprovedeno je u okviru projekta "Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zastupanje sloboda medija i bezbednosti novinara" i u njemu su učestvovali članovi novinarskih udruženja i sindikata iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i sa Kosova.
Devenport o "određenim rizicima"
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ocenio je da je u srpsko medijsko zakonodavstvo ugrađen "veoma dobar koncept" programskog i projektnog finansiranja medija.
"Evropska komisija je blisko sarađivala sa Vladom Srbije kako bi podržala uvođenje novog zakonodavstva u ovoj oblasti. Novinari nastoje da se bore za slobodu izražavanja ali postoje i određeni rizici, i o tome je govorila EK a ne ja, u godišnjem izveštaju o medijskom okruženju bez pretnji i nasilja", kazao je šef Delegacije EU.
Vlada Srbije, pre svega premijer Aleksandar Vučić, u više navrata su odbacili kritike Evropske komisije u pogledu slobode medija, tvrde da cenzure i ograničenja nema, i to potkrepljuju postojanjem kritičkih tekstova.
"Izveštaje EK o stanju u oblasti medija treba koristiti kao alat za unapređenje medijskog okruženja i mi bismo želeli da vidimo da tokom debata, ove preporuke prate Vlada, ali i mediji i regulatorna tela", rekao je Devenport.
U izveštajima Evropske komisije nema posebnog odeljka o slobodi medija, jer ne postoje ni kriterijumi koji su utvrđeni na nivou EU. Sloboda medija prati se pre svega kroz ostvarivanje prava na slobodu izražavanja.
Devenport je ukazao i na potrebu izrade nove medijske strategije.
To mora biti "inkluzivni proces koji se mora baviti velikim brojem pitanja za koja su zainteresovani građani i različite interesne grupe".
Trpevska: Katastrofalna primena zakona
Glavni istraživač Snežana Trpevska rekla je da medijska regulativa u zemljama Zapadnog Balkana jeste usaglašena sa evropskim standardima, ali da je primena tih zakona u poslednjih nekoliko godina "katastrofalna".
"Javni servisi u regionu služe političkim elitama iako je njihova nezavisnost garantovana zakonom. Regulatorna tela u sferi medija percipirana su kao slaba, neefikasna i politički kontrolisana, a opozicija nema dovoljno pristupa medijima čak ni tokom predizborne kampanje", kazala je Trpevska.
Ona je navela i da je socio-ekonomski položaj novinara u regionu loš, da često nemaju radne ugovore i da su opterećeni strahom od gubitka posla.
"Provladini mediji napadaju neprofitne medije kao 'plaćeničke' zato što se finansiraju donacijama iz inostranstva. U Srbiji je samocenzura najveći problem sa kojim se suočavaju novinari, koju uslovljava njihovo ekonomsko stanje ali i pritisci iz redakcija u kojima rade", kazala je Trpevska.
Govoreći o bezbednosti novinara, Trpevska je navela da postoji trend rasta verbalnih napada na novinare u Makedoniji i Srbiji.
"Državne institucije u zemljama regiona nisu zainteresovane za vođenje precizne statistike o broju verbalnih i fizičkih napada na novinare već takvu statistiku vode samo novinarska udruženja. Saradnja tih udruženja i državnih institucija zaduženih za garantovanje bezbednosti novinara skoro da ne postoji", navela je Trpevska.
Objasnila je da je projekat je proizašao iz Strategije Evropske komisije (EK) iz 2014. godine u kojoj je jačanje kapaciteta novinarskih udruženja za sprovođenje društvenih promena označeno kao jedna od ključnih oblasti za unapređenje medijskih sloboda u regionu.
"Cilj ovog istraživanja je da se utiče na kreatore i one koji sprovode politiku kao i da se ojačaju kapaciteti novinarskih udruženja kako bi na adekvatan način mogli da procene stanje u kome se nalaze mediji u njihovim zemljama", kazala je Trpevska.
Izvor: Beta i S.V.
Foto, video: Beta
Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.
EurActiv Srbija
Primena medijskih zakona "katastrofalna" 
