Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Povezanost sa tajkunima vodi rumunske medije u neizvesnost
|
|
|
|
Objavljeno : 30.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rumunski medijski pejzaž, iako se čini da je vrlo razuđen sa stotinama medija, kontroliše tek nekolicina magnata. Kako se mnogi od njih pritom suočavaju sa krivičnim postupcima, budućnost novinarstva u ovoj članici EU je vrlo neizvesna. Industrija reklama nije dovoljno velika da bi mogla da podrži veliki broj medijskih organizacija, dok su medijske firme koncentrisane u rukama nekolicine vlasnika sa isprepletanim i specifičnim ekonomskim i političkim interesima. Zato su uslovi za održivost nezavisnih medija nepovoljni.
Autor: Ana Ribeiro, istraživač u Evropskom centru za slobodu štampe i medija (ECPMF)
Prema izveštajima medija u proteklih nekoliko meseci, tužioci Nacionalnog direktorata za borbu protiv korupcije (DNA) posebno su se usredsredili na medijske mogule u Rumuniji i pokrenuli istrage protiv njih, od kojih su neke dovele i do presuda. To je ugrozilo opstanak njihovih medijskih grupa, poput Medijafaksa (MediaFax) biznismena Adrijana Sarbua, koji je 2014. ušao u stečajni postupak.
Vrlo uticajni Sarbu je uhapšen u februaru 2015. zbog utaje poreza, pronevere i pranja novca u koje je bio uključen Medijafaks. On je u decembru prošle godine optužen za učešće u zločinima protiv čovečnosti u vezi sa nasilnim gušenjem protesta u junu 1990. kada je bio šef kabineta rumunskog premijera Petrea Romana.
U međuvremenu, Dan Vojkulesku iz grupe Intakt medija (Intact Media Group) osuđen je na 10 godina zatvora zbog pranja novca. Vojkulesku, bivši senator i osnivač Rumunske humanističke partije (sadašnje Konzervativne partije), postao je jedan od najbogatijih preduzetnika u Rumuniji pre nego što je pao u nemilost.
Rumunske vlasti su zaplenile grupu Intakt medija na osnovu presude iz 2014. U međuvremenu, jedan od kanala grupe, Antena 3, istraživala je političku korupciju koja je dosezala do visokih krugova vlasti i optužila glavnu tužiteljku DNA da je umešana u zataškavanja toga.
Zapetljano klupko
Background Prema Monitoru medijskog pluralizma za 2015. kojim se mere pretnje medijskim slobodama i pluralizmu, Rumunija je ostvarila najvišu moguću stopu rizika (100%) kada je reč o "koncentraciji vlasništva u više medija", a stopu rizika od 81% kada je reč o "politizaciji kontrole medija".
U izveštjau se navodi da Rumunija nema poseban zakon koji bi propisao da se vlasništvo u medijskoj kompaniji mora obelodaniti, niti ograničenja vlasništva u štampanim i internet medijima.
U izveštaju se navodi da postoji opasnost od toga se mediji koriste kao političko sredstavo, kao i "pretnja od čestog mešanja vlasnika u uređivanje i u privatnom i u javnim medijima, dok su novinari u vrlo lošoj ekonomskom položaju, kao i kada je reč o profesionalnom i ličnom integritetu".
Dalekosežne istrage DNA nisu, pored preduzetnika, zaobišle ni visokopozicionirane političare. Medijska industrija u Rumuniji gubi na kvalitetu i finansijskoj održivosti, kao i poverenje javnosti, iako se i dalje smatra ključnom za informisanje u zemlji dok različiti tabori pokušavaju da ostvare kontrolu nad njom.
Američka organizacija Institut za demokratiju je u martu 2015. u tekstu objavljenom u Njujork tajmsu to nazvala "legalnom vladavinom terora", uključujući progon tajkuna koji su se razišli sa rumunskim političkim rukovodstvom ili su njihova izdanja bila kritički nastrojena prema vlastima.
Razvan Martin, programski koordinator u organizaciji AktivVoč (ActiveWatch) koja prati prilike u medijima, rekao je za ECPMF da je delovanje DNA opravdano i da se na to suviše dugo čekalo. "DNA goni medijske tajkune pošto je medijska industrija izuzetno korumpirana. Većina vlasnika su biznismeni ili političari koji koriste medije za svoje lične interese", rekao je on.
"Izuzetno je to što pravosuđe konačno razotkriva koruptivne mehanizme finansiranja medija i njihovog funkcionisanja. Takve prakse su poznate među medijskim radnicima, ali su nepoznate javnosti, pošto se tek nekolicina insajdera usudila da govori otvoreno o tome", rekao je Martin.
Martin je rekao i da "korumpirani vlasnici ili menadžeri medija" koji su na meti DNA uzvraćaju "kampanjama protiv pravosudnog sistema, predstavljajući sebe kao žrtve". AktivVoč prati prilike u vezi sa korupcijom u rumunskim medijima već 15 godina, i objavčjuje godišnje izveštaje o slobodi medija.
U najnovijem takvom izveštaju ističe se da je politizacija rumunskih medija bila posebno izražena u izbornom ciklusu 2014-2015. Emitovani programi su bili otvoreno pristrasni i sadržali su dezinformacije, dok su ih vlasnici medija koristili da izvrše pritisak na pravosuđe. Istovremeno, pravosuđe je razotkrilo "koruptivne veze" između mnogih vlasnika medija (i nekih novinara) sa poslovni i političkim interesima i čak organizovanim kriminalom.
U izveštaju Centra za medijsku transparentnost (CMT) pod naslovom "The men who bit the (watch) dogs" ocenjuje se da "donekle haotične prilike" u vezi sa medijima u Rumuniji odražavaju sveukupne obrasce postkomunističkog razvoja.
Politika, poslovni krugovi, novinarstvo i pravosuđe su isprepletani kroz složene i često simbiotičke veze: lideri u svakoj oblasti, od kojih mnogi imaju komunističku prošlost i okoristili su se od tranzicije u kapitalizam, prelaze iz jedne u drugu sferu dok istovrmeno drže umešane prste u drugim sferama.
Novinari u Rumuniji, navodi se u izveštaju CMT, našli su se u ulozi "zagovarača pravde i borbe protiv korupcije i povremeno onih koji štite tajne", između beskomrpomisnog, nagrađivanog noinarstva i "sofisticirane" propagande.
Vlasništvo , medijske slobode i finansijska kriza
Stvari je dodatno zakomplikovala recesija u svetu koja je snažno pogodila rumunske medije.
"Sasvim sigurno, finansijski neodržive strukture koje su pravno gledano u sivoj zoni, počele su da se urušavaju zajedno sa svojim tajkunima", ocenili su u uvodniku iz septembra 2015. urednik i izdavač portala EurAktiv Rumunija, pominjući nalaze izveštaja CMT.
Oni su konstatovali da je Povelja EU o osnovnim pravima koja propisuje slobodu medija, "usmerena gotovo u potpunosti na mešanje vlade". Sadašnja situacija je "mnogo više iznijansirana". Ograničenja za medije u Rumuniji i drugde u EU česoto proističu iz koncentracije vlasništava i struktura: "Tu su prepreke poput autocenzure, sukoba interesa i mešanja u uređivačku politiku, što ima loše posledice po zaštitu pluralizma, slobodnoj konkurenciji i demokratskoj kulturi".
EurAktiv Rumunija je naveo da industrija reklama nije dovoljno velika da bi mogla da podrži veliki broj medijskih organizacija, dok su one koncentrisane u rukama nekolicine vlasnika sa isprepletanim i specifičnim ekonomskim i političkim interesima. Zato su uslovi za održivost nezavisnih medija vrlo nepovoljni.
Rumunski novinari gube posao ako se ne slože sa mešanjem u njihov rad, kada njihovi šefovi žele da zaštite političara ili interese, kao što je to nedavno bio slučaj u jednim novinama i informativnom portalu. Oni potom nemaju praktično nigde drugde da odu gde bi mogli da slobodno izveštavaju.
Photo: Public domain, ECPMF
Ovaj tekst izrađen je u partnerstvu s Osservatorio Balcani e Caucaso za projekt European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) i sufinansiran sredstvima Evropske komisije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njenih partnera i ni na koji se način ne može smatrati da odražava gledišta Evropske komisije.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
