Stanje u medijskom sektoru u Srbiji u 2017. lošije je ocenjeno u odnosu na poslednjih nekoliko godina prema Indeksu održivosti medija (MSI) u kome se ocenjuju sloboda govora, profesionalni standardi, transparentnost izvora, ekonomska samodovoljnost i rad medijskih institucija. Na predstavljanju indeksa rečeno je da je zakonska regulativa u oblasti medija dobra ali da se ne primenjuje adekvatno, da se ekonomska situacija u medijima pogoršava, da ima autocenzure i da je lokalnim medijima najteže.

Organizator istraživanja indeksa održivosti medija Goran Cetinić rekao je 15. juna na predstavljanju rezultata da je kriterijum slobode govora ocenjen sa 1,77 na skali od četiri, profesionalno novinarstvo sa 1,25 , pluralitet vesti sa 1,90 , dok su institucije podrške ocenjene sa 2,35 . Ekonomski menadžment medija ocenjen je sa 1,64 .

Cetinić je rekao da je Medijski sektor u Srbiji stagnirao i da se sada nalazi na nižem nivou nego u vreme demokratskih promena, kao i da država minimalno ispunjava ciljeve održivosti medija.

Marina Fratucan iz Nezavisne TV produkcija "UrbaNS" iz Novog Sada navela je da je ocena održivosti medija u Srbiji poražavajuća. Ona je rekla da mnogi mediji ne mogu da ispunjavaju svoju fukciju u društvu i izveštavaju o događajima onako kako ih vide.

"Danas smo došli do neslobodnih medija koji nemaju kritičan stav prema vlasti", rekla je ona i dodala da su najbolji primeri takvog stanja zatvaranje i kažanjavanje medija.

Prema njenim rečima, zakonska regulativa u oblasti medija je dobra, ali se ne primenjuje adekvatno.

Fratucan je rekla da je jedan od glavnih problema u medijima i izbor glavnih i odgovornih urednika, posebno u državnim medijima, navodeći da je predstavnicima vlasti bitno da imaju ljude na adekvatnim mestima.

Vlasnik Radija Boom 93 i predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Milorad Tadić rekao je da se ekonomska situcija u medijima u Srbiji ubrzano pogoršava.

Tadić je rekao da je teško za medije u Srbiji da budu samoodrživi, dodajuči da oni ostvaruju prihod od više izvora - projektnog sufinansiranja, pomoći države, međunarodnih organizacija ili nepoznatih sponzora.

Kao jedan od rastućih problema naveo je ekspanziju medija, posebno elektronskih portala, u poslednjih nekoliko godina.

"U Srbiji je registrovano 1.850 medija, 130 televizijskih stanica, 330 radiostanica, ostalo su elektronski portali i štampani mediji", rekao je on.

Tadić je naglasio da među novoregistrovanim medijima ima i onih koji su instrumentalizovani od strane centara moći, posebno na lokalnom nivou.

"Evidentno je da postoje elektronski mediji koji profesionalno rade svoj posao, ali postoji i veliki broj elektronskih medija, posebno na lokalu, koji imaju problem autocenzure", kazao je on i dodao da se urednici tih medija trude da izveštavaju na način na koji će se to dopasti predstavnicima vlasti.

Prema njegovim rečima, institucije podrške, odnosno medijska udruženja zastupaju interese struke i rade na zaštiti novinarstva i unapređenju kvaliteta novinarske profesije.

Urednik "Južnih vesti" i predsednik udruženja onlajn medija (AOM) Predrag Blagojević ocenio je da izvori finansiranja elektronskih medija rastu, ali da su u najtežoj poziciji lokalni mediji primorani da se finansiraju iz lokalnih budžeta.

Blagojević je kao jedan od problema u lokalnim medijima naveo nedostatak svesti o menadžmentu medija.

"Medije osnivaju novinari koji su ostali bez posla... bez menadžerskih sposobnosti. Oni se previše oslanjanju na projektno finansiranje, gde moraju da budu bliski vlastima. To ih vodi ka autocenzuri", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, takva pojava udaljava novinare od novinarskih kodeksa i srozava novinarsku profesiju.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj