Mediji u Srbiji su pod velikim uticajem političara, a sloboda govora je neznatno poboljšana u odnosu na period neposredno nakon demokratskih promena, ukazala je američka nevladina organizacija Ajreks promedija (Irex Promedia) u izveštaju objavljenom 2. jula. Na okruglom stolu posvećenom izveštaju istaknuto je da se situacija, nakon poboljšanja u prvim godinama nakon demokratskih promena 2000, pogoršava od 2006, zbog čega su danas mediji u istom položaju kao i 2001. godine. U izveštaju je istaknut i problem sa kojim se suočavaju privatne novinske agencije Beta i Fonet zbog toga što državna agencija Tanjug dobija novac iz državne kase i narušava konkurenciju na tržištu. Srbija je po Ajreksovom izveštaju među najlošijima u regionu, sa ocenom 1,9 na skali od 0 do 4.

Na okruglom stolu "Rezultati Indeksa održivosti medija za Srbiju 2012." u beogradskom Medija centru, Goran Cetinić iz Ajreksa rekao je da podaci govore da je sloboda govora u srpskim medijima "marginalno poboljšana" u odnosu na 2001. godinu. Međutim, kako je ukazao, i danas se beleži "prevelika politizacija medija".

Cetinić je podsetio da se indeks održivosti medija za Srbiju radi već 11 godina i da se u obzir uzimaju pokazatelji poput slobode govora, transparentnosti izvora, ekonomske samodovoljnosti i medijskog profesionalizma.

Kako je naveo, najnoviji izveštaj o stanju u srpskim medijima koji je posvećen 2011. godini ukazuje da se situacija posebno pogoršava od 2006. godine, kao i da se zbog toga može reći da su srpski mediji danas u istom položaju kao i neposredno nakon demokratskih promena 2001. godine.

"Prva faza posle demokratskih promena je nagli rast ocene (o stanju u srpskim medijima) u prve tri godine, posle toga sledi stagnacija, a od 2006. opadajući trend", rekao je on i dodao da se ti podaci poklapaju i sa ubistvom srpskog premijera Zorana Djinđića.

Istraživac Dragan Kremer je rekao da u Srbiji uprkos postojanju velikog broja medija postoje važne društvene teme o kojima se uopšte ne piše, a i ako se to čini onda se to radi na senzacionalistički način. "Postoje teme koje se uopšte ne pojavljuju u medijima, a značajne su za građane Srbije ili se o njima piše senzacionalistički", rekao je on i dodao da uprkos "puno kanala informisanja postoji mali broj različitih mišljenja".

Pojedine teme se, kako je naveo, uvek posmatraju iz samo jednog ugla ili mediji jednostavno prenose stavove vlasti i njihovih službi za informisanje.

U izveštaju "Indeks održivosti medija za Srbiju 2012." ukazano je, između ostalog, da novinska agencija Tanjug koja se finansira iz državnog budžeta nudi servise vesti po "damping cenama" koristeći činjenicu da ima obebzeđeno finansiranje čime ugrožava privatne novinske agencije, Betu i Fonet, orijentisane isključivo na tržišno poslovanje.

Dragan Janjić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije rekao je na okruglom stolu u Medija centru da se novac iz državnog budžeta za medije ne koristi za poboljšanje informisanosti građana već da koristi političarima za njihov uticaj na medije.

"Imamo sistem u kome je tržište deformisano i nema zdrave konkurencije", rekao je Janjić govoreći o stanju u medijskom sektoru u Srbiji. Janjić je rekao da od nove vlasti očekuje punu primenu Medijske strategije radi rešenja tih problema i stvaranja ravnopravnih tržišnih uslova.

Ljiljana Smajlović iz Udruženja novinara Srbije je rekla da postoji zastrašivanje medija sa vrha vlasti i da oni na to odgovaraju samocenzurom. Kao primer pritiska na novinare navela je slučaj novinarke Jelene Spasić koja je na osnovu državnih dokumenata objavila podatke o lošoj pripremljenosti za odbranu zemlje, a protiv koje uprkos svim najavama i dalje stoji tužba.

Upitana šta očekuje od vlade koju prave naprednjaci i socijalisti, Smajlović je rekla da treba sačekati i videti šta će ta vlast raditi. Smajlović je ukazala da primeri iz prošlosti ukazuju da kontrola medija kod građana može da izazove i suprotan efekat od onoga koji želi vlast, ali je ukazala da su političari naučili te lekcije.

Izveštaj Ajreksa o stanju medija u Srbiji može se pročitati na internet stranici www.irex.org. Rad Irexa je finansirala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj