Novinskoj agenciji Tanjug, Radiju Jugoslavija i Panorami i sledeće godine zagarantovane su subvencije iz državnog budžeta uprkos stalnim apelima domaćih udruženja, EU i međunarodnih organizacija da se država povuče iz medija. Budžetom za 2013. predviđeno je 368 miliona dinara za finansiranje ovih medija, kao i 81 milion dinara za konkurse za programe i projekte u oblasti informisanja. Prema podacima iz konsolidovanog finansijskog izveštaja, Tanjug je prošle godine imao prihode od 312 miliona dinara i rashode od 290,5 miliona, pri čemu je ostvarena neto dobit od 2,427 miliona dinara. Iz izveštaja se ne može utvrditi koliko je tačno ovo javno preduzeće dobilo iz budžeta, osim da su prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina bili skoro 221 milion dinara. Po osnovu takozvanih uslovljenih dotacija, Tanjug je u 2011. prihodovao šest miliona dinara.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Dragan Kolarević rekao je 13. novembra na sednici Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje da 28. marta 2013. godine ističe rok za usvajanje zakona kojim se propisuje status Tanjuga, nakon čega država ima rok od 24 meseca za povlačenje iz svih medija.

Prema njegovim rečima, status Radija Jugoslavije i Jugoslovenskog pregleda biće određen uredbom jer je reč o nasleđu iz SFRJ.

Na pitanje članice Odbora iz Demokratske stranke Gorice Mojović dokle je došao postupak transforamcije Tanjuga, Radija Jugoslavije, Jugoslovenskog pregleda i Panorame, Kolarević je rekao da država ostaje vlasnik imovine javnih servisa i da neće uticati na finansiranje i uređivačku politiku.

"Država ostaje kao vlasnik imovine javnih servisa (Radio-televizija Srbije i Radiotelevizija Vojvodine), ali neće imati uticaj ni na finansiranje ni na uređivačku politiku. Dužna je da nađe mehanizme da to funkcioniše nezavisno", rekao je Kolarević.

On je kazao da Radio Jugoslavija treba da se racionalizuje, odnosno da programe na stranim jezicima kojih je sad 11 svede na šest.

"Onda bi mogli da se priključe Radio Beogradu i u tom slučaju bi država mogla da ih finansira kao programe na stranim jezicima", naveo je pomoćnik ministra.

Pomoćnica ministra Vesna Jokanović je na pitanje članice odbora iz SDPS-a Vesne Miletić o dugovanju RTS-a Filmskom centru za razvoj kinematografije, rekla da RTS zapravo treba oko 120 miliona dinara godišnje da uplaćuje Ministarstvu kulture, ali da ništa nije uplaćeno bar dve godine.

Medijska udruženja konstantno zahtevaju od države da se povuče iz medija. Poslednji eklatantan primer mešanja države u medijsku sferu bio je neposredno pred parlementarne izbore  kada je Vlada Srbije početkom aprila odlučila da državnoj agenciji Tanjug dodeli beskamatni kredit od 17,5miliona dinara za izveštavanje o predizbornoj kampanji i izborima.

Udruženja okupljena u Medijsku koaliciju ocenila su da se time krše osnovna pravila tržišne konkurencije i nastavlja gušenje medija koji nisu u držanom vlasništvu.

Izvor: Beta, Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj