Dragana Nikolić Solomon, šefica odeljenja za medije Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji

Za finansiranje javnih servisa ne postoji gotovo rešenje i od samog modela sada je važnije obezbediti njihovo dugoročno i stabilno funkcionisanje. Obaveza države jeste da obezbedi nezavisno finansijsko funkcionisanje javnih servisa, a dugoročno i stabilno finansiranje obezbeđuje kvalitetan programa i nezavisnu uređivačku politiku. Za sada nema razloga za zabrinutost kada je reč o donošenju medijskih zakona, s obzirom da je to kompleksan proces koji traje. Na nadležnom ministarstvu je da odluči da li će doneti samo jedan zakon o elektronskim medijima ili dva zakona, a ti zakoni moraju biti kvalitetni i ispunjavati kriterijume međunarodnih standarda u oblasti novinarstva i medija. Autocenzura je naročito vidljiva u lokalnim sredinama gde su osnivači i finansijeri određenih medija lokalne vlasti. Proteklih meseci stižu nam pritužbe, posebno iz Vojvodine, na pokušaje da se smene urednici i direktori pojedinih medija i tako utiče na uređivačku politiku.

Razgovarala: Ivana Pavlović

Poslednjih dana čuju se ocene medijskih udruženja da je donošenje medijskih zakona zapalo u ćorsokak. U kojoj tačno fazi je taj proces i koliko zakona će zaista biti doneto?

Medijska strategija iz 2011. predviđala je da se do kraja marta završe obaveze predviđene akcionim planom. Dosad je napravljen nacrt zakona o javnom informisanju koji je prošao javnu debatu. Koliko je nama poznato, sada se vrše konsultacije sa nadležnim institucijama i ministarstvima nakon čega će zakon izaći pred vladu.

Što se tiče drugog zakona, o elektronskim medijima, koji su 14. maja potpisali članovi radne grupe, na Ministarstvu kulture i informisanja je da odluči da li je reč o objedinjenom zakonu ili će biti donet i predlog zakona o javnim servisima, Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV).

Jedan od prioriteta misije OEBS je da se svakako obezbedi debata u kojoj će svako imati prava da izrazi mišljenje o onome što je predloženo. Mi smo pomogli Ministarstvu da organizuje javne rasprave o nacrtu zakona o javnom informisanju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, i Novom Pazaru sa više od 600 učesnika.

Radna grupa je razmatrala sve relevantne predloge na nacrt zakona o javnom informisanju, ekspert EU je pregledao ovaj zakon i dao svoje sugestije. I zakon o elektronskim medijima, u kojoj god formi da bude, razmotriće ekspert EU za medije.

Da li i vi imate utisak da je donošenje medijskih zakona zastalo zbog pregovora sa Prištinom i da vlasti nemaju jasnu ideju šta zapravo žele u sektoru medija?

Mi mislimo da je do sada Ministarstvo kulture i informisanja pokazalo izuzetan napor da se donesu medijski zakoni koji su predviđeni Medijskom strategijom ali ovo je jedan kompleksan proces koji traje. Nemamo razloga za zabrinutost. Treba pričekati još jedno izvesno vreme, a onda će se znati da li će ti zakoni biti donešeni i, što je još važnije, primenjeni.

Kad je reč o zakonu o elektronskim medijima, da li OEBS sugeriše da rad javnih servisa treba da bude pokriven posebnim zakonom ili u sklopu zakona o elektronskim medijima?

To je stvar ministra i Ministarstva kulture i informisanja. Ali, predlozi zakona, bez obzira da li će biti jedan ili dva, moraju biti kvalitetni i ispunjavati kriterijume međunarodnih standarda u oblasti novinarstva i medija. Debata koja ih prati mora biti inkluzivna, otvorena i transparentna tako da svako, u bilo kom gradu, ima pravo da kaže šta misli.

Šta mislite o predlogu da se na neko vreme ukine pretplata za RTS i RTV i da se nekoliko godina finansiraju iz budžeta?

Finansijska nezavisnost oba javna servisa je ugrožena. Pretplata zbog finansijske krize i načina na koji se ubira je smanjena i pala je na 30%. Obaveza države je da obezbedi nezavisno finansijsko funkcionisanje javnih servisa. To su vrlo važne institucije za demokratsko društvo. Oni imaju obaveze prema građanima Srbije koje su šire od obaveza ostalih privatnih emitera. RTS i RTV su institucije koje treba čuvati i paziti.

U Evropi postoje različite metode finansiranja. Javni servisi u celoj Evropi beleže pad finansijskih priliva. Oni su takođe deo tehnološke revolucije zbog čega moraju da se nose sa sofisticiranim potrebama građana koji sada mogu da primaju informacije preko tableta, kompjutera ili mobilnih telefona. U Evropi se vodi i debata da li pretplatu naplatiti domaćinstu bez obzira da li se sadržaj prima preko kompjutera, tableta ili televizora.

Preovlađujući model u mnogim evropskim zemljama je kombinacija pretplate koja se prikuplja na efikasan način, ograničenog prihoda od reklamiranja i transparentnog državnog finansiranja programskih sadržaja od javnog interesa. Javni servisi nisu tu da isključivo zadovolje potrebe građana za zabavom već da pruže kvalitetnu informaciju, edukuju građane, da održe kulturni i nacionalni identitet i da komuniciraju sa celom nacijom.

Da bi mogli da ispune obaveze, oni moraju imati novac za pravljenje kvalitetnih sadržaja. Građani Srbije u svakom slučaju treba da nastave da plaćaju pretplatu dok država ne izađe sa svojim predlogom (finansiranja dva servisa). Medijsko odeljenje OEBS-a i eksperti EU će biti tu da daju savet i da pomognu Vladi da dođe do najboljeg rešenja.

Da li zaista mislite da je realno da građani nastave da plaćaju pretplatu kad postoji najava da će biti ukinuta?

Ako govorim kao građanin Srbije, ja bih rekla da bih osetila obavezu da plaćam pretplatu sve dok mi se formalno ne oglasi država sa nekim boljim i funkcionalnijim planom. Najopasniji i najefilkasniji način da se utiče na uređivačku politiku je kad medij ostane bez novca i bez mogućnosti da pravi kvalitetan program.

Da li OEBS odobrava da se sa pretplate pređe na budžetsko finansiranje javnog servisa?

Mi trenutno nemamo najbolji primer finansiranja. Kombinacija sva tri izvora finansiranja je najbolje rešenje. OEBS će nastaviti da radi sa Vladom kako bi se pronašao najbolji model. Mora se naći rešenje radi interesa građana i da se omogući besprekorno funkcionisanje oba javna servisa. Mislim da nije dobro što su trenutno oba javna servisa ugrožena jer se samim tim ugrožava njihova funkcija.

Da li je dobro da se ukine pretplata? Iz vaših odgovora bih rekla da imate razumevanje za predlog Vlade, između ostalog i zbog sličnih nepovoljnih tredova naplate pretplate i u Evropi.

Relevantne međunarodne organizacije koje se bave javnim servisima bi rekle, a ja se slažem sa njima, da je dugoročno i stabilno finansiranje najvažnije i ono obezbeđuje kvalitetan program i nezavisnu uređivačku politiku. Da li je ono obezbeđeno direktnim budžetskim finansiranjem, pretplatom i reklamama, ili kombinacijom, manje je važno od dugoročnog funkcionisanja.

Obaveze javnih servisa, njihova funkcija u društvu je trenutno ugrožena i treba im pomoći na bilo kakav način dok se ne sanira trenutna kriza. Ona je posledica ekonomske krize, ali treba biti pošten i reći da nisu samo javni servisi ugroženi već i svi ostali mediji koji su pogođeni ekonomskom krizom i padom tržišta oglašavanja.

Od početka se zalažete za privatizaciju medija uz stav da država nije dobar vlasnik. Sa druge strane, u Evropi ima primera državnih medija i novinskih agencija. Zasto mislite da to nije dobar vlasnički model za Srbiju?

Za postojanje kvalitetnih programa koji su posvećeni javnim interesima građana i nezavisnoj uređivačkoj politici i te kako je važno kako se finansiraju mediji. Država kao direktni vlasnik, osnivač i finansijer medija nije se od sada pokazala kao idealno rešenje. Radna grupa i Ministarstvo su razmotrili sve postojeće mogućnosti i opredelili su se da se, u skladu obaveza Srbije prema Evropi i načinu na koji se deli državna pomoć, izmeni način funkcionisanja i finansiranja medija.

Zakon predviđa dve mogućnosti: privatizacija ili besplatna podela akcija. Medijska udrženja i te kako insistiraju na besplatnoj podeli akcija zaposlenima u medijima kao boljem rešenju. Medijska udruženja takođe insistiraju da ostane obaveza lokalnih samouprava da minimum 2% budžeta izdvajaju za finansiranje medija i da se obezbede dugoročni projekti od jedne do tri godine, kako se ne bi na bilo koji način doveo u pitanje opstanak medija.

Predlog zakona o javnom informisanju predviđa projektno finansiranje medija na lokalnom i regionalnom nivou kao i sadržaja na jezicima manjina. U okviru toga treba da se traže najbolja i održiva rešenja, kako se ne bi desilo da se ti mediji zatvore.

U toku javne rasprave više predstavnika lokalnih medija požalilo se na neuspešne privatizacije. Kako sprečiti gašenje lokalnih medija i omogućiti da lokalni mediji nastave da posluju nakon što budu prodati?

Tako što ćemo imati funkcionalno medijsko tržište na kome će biti tržišna utakmica, na kojoj će građani, čitaoci i gledaoci odlučivati ko opstaje, a ko ne. I tako što ćemo obezbediti da državna pomoć koja se sastoji od novca obveznika bude usmerena ka medijima koji pružaju najkvalitetnije sadržaje, da ta pomoć bude podeljena na transparentniji način, i da se finansiraju sadržaji, a ne pojedine medijske kuće.

To je jedan od razloga zbog čega su privatizovani mediji imali puno poteškoća da opstanu jer medijsko tržište još nije zaživelo. A to je zato jer se na njemu još nalazi država kao vlasnik i finansijer medija.

Imate dugogodišnje novinarsko iskustvo u Srbiji. Kako objašnjavate raširenu autocenzuru među domaćim novinarima i zašto je to pitanje važno za Evropsku komisiju kad je reč o evropskim integracijama Srbije?

Mnogi izveštaji iz Brisela govore o autocenzori. Ona je pre svega poslednica činjenice da nemamo koherentan pravi okvir koji će da omogući nesmetano funkcionisanje medija, i posledica neravnopravnog položaja na medijskom tržištu što omogućava da ti medijski sadržaji budu otvoreni za razne uticaje sa strane.

Idealna situacija je da novinari i urednici nesmetano, slobodno imaju najveći uticaj na sadržaj koji nude građanima, a ne neko drugi. To je najboji način da se obezbedi kvalitet usluge koji mediji pružaju građanima.

Mi vidimo da u izveštajima raznih međunarodnih organizacija, Srbija beleži mali rast. Ali u svim tim izveštajima se Srbija kvalifikuje kao delimično slobodna zemlja u oblasti medija. Nadamo se da će ove reforme i zakoni koje donose članovi radne grupe Ministarstva kulture i informisanja doprineti da Srbija bude zemlja slobodnih medija.

Autocenzura je naročito vidljiva u lokalnim sredinama gde su osnivači i finansijeri određenih medija lokalne vlasti koje i te kako imaju upliv, i to se vidi. Novinari se takođe žale našoj misiji na pritiske i nemogućnost da objave ono što žele. Nadamo se da će se ta situacija u budućnosti izmeniti.

Naša predstavnica Dunja Mijatović je nedavno naglasila da je bitno imati bezbednog novinara, koji se ne boji da nešto napiše. Ona je ustanovila da su u zemljama članicama OEBS-a sve učestaliji napadi na novinare. To pokazuju i podaci svetskih organizacija koji kažu da je u svetu poslednjih deset godina ubijeno oko 600 novinara i da se devet od 10 slučajeve ne rešava. Nekažnjivost za ubistvo, fizički napad, nasilništvo nad novinarima u svetu je zabrinjavajuća.

Međutim, i prema nalazima EU i OEBS-a beleži se primetno, dobro reagovanje vlasti u Srbiji na napade na novinare.

Na šta Vam se žale novinari u Srbiji?

Poslednjih meseci imamo slučajeve da se nekome ne sviđa uređivačka politika, što je naročito zabeleženo u Vojvodini, u listovima Dnevnik i Pančevac. Pokušava se da se sa strane utiče da se bez valjanog razloga smenjuju urednici i direktori. To urušava medije i izazivaju se tektonski poremećaji koji se vrlo teško saniraju u uređivačkoj politici.

Pojedinci smatraju da će promenom urednika ili direktora moći na prizemniji način da utiču na medijske sadržaje, a to čitaoci uvek prepoznaju.

Kakav je utisak OEBS-a o uticaju nove vlade na medije?

Svojim opredeljenjem da sprovede medijsku reformu na koju se čekalo dugi niz godina, ova vlada je pokazala želju da ide u dobrom pravcu i nadamo se da će ona tu svoju želju i sprovesti i implementirati, što je najvažnije. Reforma medijskih zakona je jasan pokazatelj dobre volje vlasti da želi da promene nešto u medijskoj sferi i ima razloga za optimizam.

Da li je uticaj nove vlade na medije manji u poređenju sa prethodnom vladom?

Ne bih mogla da pravim kvalifikacije jer još nismo napravili izveštaj za ovu godinu. U dosadašnjim istraživanjima OEBS-a pokazalo se da mnogi mediji trpe razne političke i finansijke pritiske. Želja ove vlasti da sprovede medijske reforme je pokazatelj da oni žele da promene stvari, ali je rano govoriti o tome da li postoji ili ne postoji uticaj. Ako se ovi predlozi zakona budu ostvarili u najvećoj meri, taj uticaj će biti najmanji.

Do sada jeste bila praksa da vladajuće kolacije imaju veći upliv i da se mediji bave ljudima iz vlasti, i to je potpuno normalno. Ali, treba voditi računa da se čuju opozicioni glasovi jer je nama cilj da stvorimo situaciju u kojoj imamo raznovrstan sadržaj i pluralizam u medijskoj sferi na osnovu kojih će građani napraviti politički izbor i aktivno učestvovati u političkom životu.

Da li očekujete da će rad Komisije za istragu ubistva novinara doneti konkretne rezultate u rasvetljavanju tih ubistava?

Ponovila bih reči naše predstavnice za slobodu medija Dunje Mijatović koja je pozdravila formiranje Komisije i ponovila da time ne prestaje obaveza države da učini sve da se rasvetle relevantne okolnosti koje su dovele do ubistva Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović.

Njihove porodice i kolege novinari žele i moraju da znaju ko su bile njihove ubice i nalogodavci ubistva. Svako nerešeno ubistvo novinara vodi do toga da će svaki sledeći koji se bavi istraživačkim novinarstvom ili sadržajima koji kompromituju političke strukture ili velike korporacije, sutradan dobro promisliti pre nego što nešto objavi.

Moramo da kažemo i da se u ovoj zemlji novinari još uvek nalaze pod stalnim obezbeđenjem policije i da imamo tri takva slučaja.

Ukoliko Komisija može da dovede do rasvetljavanja određenih okolnosti, to nikako ne bi moglo da bude negativno i to bi zaista pomoglo medijskoj profesiji.

Iz perspektive novinara situacija nije nikada bila gora i profesionalno i finansijski. Da li je ova profesija ozbiljno ugrožena i kako će se to odraziti na novinarstvo u Srbiji u narednim godinama?

Dva su faktora važna: ekonomska kriza koja je teško pogodila sve medije u svetu i tehnološka revolucija. Mladi se sve više okreću digitalnom okruženju, ne kupuju novine već ih čitaju besplatno na internetu. Susrećem se sa novinarima BBC-a koji kažu "za mene nema perspektive", a kamo li za novinare sa Balkana.

Kvalitetan sadržaj uvek će naći svoju publiku i izvor finansiranja. Takođe, sama profesija mora da ustane i pozdravljam dosadašnje aktivnosti koje su mnogo izraženije nego u prethodnom periodu.

Sami novinari su svesni da moraju da zaštite svoju profesiju, da moraju da se obuče za moderne tehnologije i da pokažu solidarnost za svoju profesiju koja će ustati pod pritiscima raznih interesnih grupa, političara ili spin doktora.

Povezani sadržaj