Sud u Francuskoj je naložio internet pretraživaču Gugl (Google) da ukloni privatne slike nekadašnjeg predsednika Međunarodne automobilske federacije (FIA) Maksa Mozlija (Max Mosley) i prestane da ih prikazuje u pretrazi. Deo javnosti ovu odluku opisuje kao prelomnu, budući da zalazi u sporno pitanje da li su pretraživači odgovorni za sadržaj koji prikazuju korisnicima u pretrazi. U Guglu smatraju da bi, ukoliko bi se povinovali ovoj presudi, zapravo stvorili novi sistem automatske cenzure koji bi, kako navode, bio za uzbunu. Ova odluka je u suprotnosti sa nedavnom smernicom koju je nedavno dao Evropski sud pravde izjašnjavajući se o sličnom slučaju. Ovaj proces su pomno pratile i druge kompanije čiji pretraživači bi se mogli suočiti sa sličnim problemom.

Problem datira iz 2008. godine kada je engleski magazin Njuz of de vorld (News of the World) na internet postavio Mozlijeve slike i snimak seksualnog sadržaja. Do sada je doneto već nekoliko presuda u Francuskoj i Engleskoj, kojima je naložena zabrana i povlačenje na osnovu zaštite Mozlijevog privatnog života.

U Guglu ističu da su bili raspoloženi za saradnju u ovom slučaju i da su povlačili linkove na sporne sadržaje. Međutim, sporne slike su se stalno ponovo pojavljvale. U Guglu tvrde da bi uvođenje trajnog filtera sadržaja narušilo slobodu izražavanja.

"Ova odluka je zabrinjavajuća i ima ozbiljne posledice za slobodu izražavanja. Mi već nudimo brza i efikasna sredstva za povlačenje nelegalnog sadržaja iz indeksa pretrage, a sud u Parizu od nas traži da izgradimo nešto što po našem ubeđenju liči na mašinu za cenzuru", rekla je Dafne Keler koja je u Guglu zadužena za ovaj dosije.

Gugl je najavio da će se žaliti na ovu odluku. Advokat ove kompanije rekao je da je to problematična presuda koja bi "trebalo da zabrine svve one koji se bore za slobodu izražavanja na internetu".

Međutim, žalba neće odložiti primenu presude, budući da je sud naložio da se presuda i privremeno sprovodi, pre svega u Francuskoj. Konkretno, Guglu je naloženo da u roku od dva meseca na pet godina skloni devet spornih slika, uz pretnju kaznom od 1.000 evra za svaki propust koji se zabeleži. Pored toga, treba da plati 5.000 evra za troškove suđenja, a Mozliju i odštetu od jedan evro.

Sa druge strane, odbačen je zahtev nekadašnjeg prvog čoveka FIA da Gugl bloklira sve slike i snimke iz spornog izvora koje bi se mogle pojaviti.

Mozli, koji je prema pisanju Fajnenšel tajmsa, potrošio više od 500.000 funti da bi osigurao da će se slike skloniti sa sajtova, rekao je da nije reč o cenzurisanju interneta, već o tome da se spreči da Gugl hostuje ilegalne slike.

"U ovom slučaju nije reč o objavljivanju internet sadržaja uopšte ili o cenzuri pristupa informacijama. Reč je o ilegalnim slikama koje Gugl sam objavljuje", rekao je nakon presude.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa (FT), proces su budno pratile vodeće američke tehnološke kompanije poput Majkrosofta i Jahua (Yahoo), na čiji rad bi mogla da utiče ova presuda kojom se privatnost pojedinca stavlja ispred slobode informacija.

U tekstu FT-a navodi se i da je odluka usuprotnosti sa smernicom Evropskog suda pravde izrečenom povodom sličnog slučaja u junu. Tada je, naime, sud odlučio da Gugl sa istraživača ne mora da skloni lične podatke koje su objavila treća lica. Slučaj je pokrenuo Španac koji je od Gugla tražio iz rezultata koji se pojave kada se u pretraživač unese njegovo ime ukloni saopštenje o aukciji njegove imovine koja je raspisana zbog dugova.

Evropska komisija je predložila da se u nove propise o zaštiti podataka uvede "pravo da se bude zaboravljen", što bi trebalo pojedincima da omogući da lakše traže da se sa sajtova sklone slike koje im škode.

Međutim, tumačenje "prava da se bude zaboravljen" je neodređeno i postoji opasnost da bude u neskladu sa slobodom izrazavanja, još jednom osnovnim ljudskim pravom u Evropi.

Mozli je pokrenuo još jedan postupak za uvredu, budući da je zbog slika, u kojima su bile prostitutke u prugastim uniformama zatvorenicka koncentracionih logora, u pretrazi na Guglu uz njegovo ime prikačen i termin naci, objasnila je njegova advokatica Klara Zerbib.

Slike su isečene iz video snimka koje je objavio Njuz ov de vorld 2008. godine. Taj list je u međuvremenu ugašen zbog skandala sa prisluškivanjem telefonskih razgovora kao sredstvom da se dođe do informacija. Kada je skandal izbio trazeno je da Mozli napusti funkciju čelnika FIA, ali je on ostao na tom položaju do novembra 2009. godine.

Izvor: AFP i Beta

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj