Ljubavni jadi francuskog predsednika otvorili su dva značajna društvena pitanja - o položaju "prve dame" i odnosu francuskih medija prema privatnom životu političara. Britanski novinari bili su začuđeni stavom svojih francuskih kolega, koji su na redovnoj konferenciji za novinare Fransoa Olanda (Francois Hollande) nakon jednog pitanja o privatnom životu i nepotpunog odgovora prešli na druge teme. Sa druge strane, poznavaoci prilika ukazuju da francuska štampa polako klizi ka anglosaksonskom modelu, budući da je i ovoliki publicitet koji je dobila Olandova ljubavna afera nekada bio nezamisliv.

Poznata po drskosti, britanska štampa je očekivala da će francuski novinari osuti rafalnu paljbu pitanjima Olandu o njegovoj vezi s 41-godišnjom glumicom na konferenciji u Jelisejskoj palati 14. januara. I dok se "žuti" Dejli mejl šalio na račun trezvenosti francuskih duša, levičarski ozbiljni list Gardijan ukazuje da su u Francuskoj neke stvari, jednostavno, drugačije.

"Da li bi se Oland izvukao (s jednim pitanjem) u Velikoj Britaniji ili SAD? Verovatno ne. Zbog toga anglo-saksonski mediji pišu 'to je Francuska'", dodaje Gardijan.

Ovaj list hvali francuske kolege, ali i ocenjuje da su "potpuno ravnodušni prema predsedniku koji je živo otelovljenje Republike".

Tajms, u vlasništvu magnata Ruperta Mardoka čija medijska imperija se urušila zbog prekoračivanja svih standarda zaštite privatnosti, ima drugačiji pogled na stvari. Navodi se da je "jasno da je čitava francuska štampa morala da temom dana barata u rukavicama".

Britanski San kritikuje Olandovu izjavu da prolazi kroz bolan period i da treba poštovati svačiji privatni život, ocenjujući da to radi elita u svetu kako bi svi gledali skandale kako oni žele, a ne kakvi su zaista. Pored toga, po oceni ovog popularnog tabloida, Olandova izjava je "najdosadniji trenutak bilo čijeg života".

Tabloidizacija Francuske

Uprkos jazu koji u ovom pogledu postoji između francuske i anglosaksonske štampe, stanje u Francuskoj se menja, i to nije tako novi trend mada je u poslednje vreme ubrzan. Ljubavni život predsednika, koji je nekada bio tabu-tema, polako dobija mesto u medijima.

Olandovi prethodnici tako nisu bili u potpunosti pošteđeni "pretresanja" svojih ljubavnih života u javnosti. Međutim, prema proceni advokatica specijalizovana za štampu Delfine Meje (Delphine Meillet), ono što se sadašnjem predsedniku dešava predstavlja presedan.

"(Magazin) Klouzer je otišao korak dalje, to je zaista preedan:, ocenila je ona.

"Pre nekoliko godina nikada tako nešto sebi ne bi dozvolili", dodala je Meje.

Prema oceni ove advokatice, koja je zastupala brojne javne ličnosti u sličnim slučajevima, smatra da se mediji polako udaljavaju od francuske tradicije poštovanja privatnog života i idu ka anglosaksonskom modelu. Zaštita privatnog života je sve manja, iako je zakonima dobro zaštićena.

Za pretodnih 20-ak godina otkrića štampe u vezi sa privatnim životom lidera sve su češća. U trci za parama u teškim vremenima, u nameri da poveća prodaju, francuska štampa se približava britanskim tabloidima, koji imaju mnogo manje poštovanja prema privatnom životu. Britanski model toliko je liberalan da je omogućio i zastranjivanje koje je zabeleženo u slučaju Mardokove medijske imperije. Takav slučaj prisluškivanja stotina telefona, uključujući i telefone žrtava zločina, u Francuskoj je teško i zamisliti.

Promena, međutim, ima. Ljubavni život političara stupio je na javnu scenu 1974. godine kada je predsednik bio Valieri Žiskar Desten, koga su povezivali sa raznim ženama, uključujući i tadašnju suprugu princa Čarlsa lejdi Dajanu. U medije je dospeo 1974. preko satiričnog lista Kanar anšene, u takozvanoj aferi "mlekarskog kamioneta". Naime, predsednik se u društvu pripadnice lepšeg pola sudario sa dostavljačem mleka, nakon čega su u sitne sate angažovani policija i vatrogasci, a tako je priča i dospela u javnost.

Možda je najspektakularnija objava i najbolje čuvana tajna bio dvostruki život predsednika Fransoa Miterana. Svet je za njegovu vanbračnu ćerku Mazarinu saznao tek 1994. godine, kada je magazin Pari Mač (Paris Match) objavio fotografiju oca i ćerke kako izlaze iz restorana. Svedoci međutim tvrde da su slike objavljene uz dogovor sa Miteranom.

Iako Žak Širak i po sopstvenom priznanju "nije mrzeo žene", dok su po rečima njegove supruge Bernardete žene promicale kao na traci, on nije bio na meti medija.

Tek sa dolaskom Nikole Sarkozija na vlast 2007. godine žuta štampa je dobila više materijala. On sam je bio populistički orijentisan i naklonjen prikazivanju svoje idile sa pevačicom i manekenkom Karlom Bruni, sa kojom je zvanično počeo vezu na samom početku svog predsedničkog mandata. "Sa Karlom je ozbiljno", rekao je on na jednoj konferenciji za novinare u januaru 2008, što je dosta neuobičajeno za političare u toj zemlji.

Ljubavnice nemaju veze sa javnim interesom

"Štampa ide sve aflje i dalje, ali sudiej i dalje privatnom životu pridaju mesto koje i treba da zauzima. Načelo je" da li je u intereusu javnosti da zna da Fransoa Oland ima odnose sa nekim?", upitala je Delfina Meje.

"Ne, to apsolutno ne potresa Francusku, ne tiče se poreskog obveznika, nije u interesu. Zašli smo u njegovu intimu", ocenila je Meje, koja je već branila čuvene klijente čija privatnost je narušena u magazinima.

"Generalno gledano, dobijamo (na sudu)", navela je ona, ističući da je jedina moguća kazna - finansijska.

Istoričar medija Patrik Eveno ocenio je da se francuski mediji u ovom smislu menjaju već 20-ak godina. Prema njegovim rečima, to je i posledica smanjenja kontrole nad medijima, koj aje bila jaka u doba De Gola.

Pored toga, ukazuje on, znatiželja čitalaca ne zaustavlja se na pragu spavaće sobe.

"Francuzi sve više misle da je privatni život političara deo stvari koje moraju da znaju. Čak iako to ne utiče na samu zemlju. Javne ličnosti imaju smanjeni domen privatnosti", naveo je on.

On je takođe ukazao da ljubacnice neće uticati na rejting Olanda u Francuskoj.

"U kranjem slučaju, u istraživanjima od ovoga može imatii koristi. Manje će biti prisuan njegov imidž mirnog tatice, a više imidž zavodnika", ocenio je ovaj istoričar medija.

Nepostojeća prva dama troši novac

Ova afera otvorila je i pitanje statusa prve dame jer on, zapravo, ustavom i nije predviđen. Žene predsednika se pominju samo jednoj tački - kada postanu udovice mogu da primaju penzije svojih muževa bivših predsednika, što je slučaj u mnogim profesijama.

U praksi međutim prve dame imaju kancelariju i sekretarijat u predsedničkoj Jelisejskoj palati, kako bi odgovarale na poštu i primale građane. Troškove snosi predsedništvo. Prva dama ima i obezbeđenje.

Oland je odgovarajući na pitanje o ovome na polugodišnjoj konferenciji za novinare rekao da je potrebna transparentnost, kako bi troškovi za živornog partnera predsednika bili poznati, objavljeni i što niži.

Na troškove prvih dama ukazao je još 2006. godine socijalistički poslanik Rene Dozijer koji je upozorio da supruga Žaka Širaka Bernardeta bez kontrole koristi automobile i šofere Jelisejske palate, a godinu dana kanije postavio je pitanje zašto tadašnja supruga Nikole Sarkozija Sesilija može da izmiruje troškove kreditnom karticom predsedništva.

Prema skorašnjem istraživanju francuskog magazina VSD Valeri Trirvajler mesečno troši 19.742 evra poreskih obeznika, što je daleko manje od Karle Bruni Sarkozi koja je državu koštala 60.000 evra mesečno i Bernardete Širak sa 80.000 evra.

Pored kancelarije i obezbeđenja, poreski obveznici plaćaju i troškove putovanja prvih dama koje prate svoje muževe na put.

Oland i Trirvajlerova predstavljaju presedan u tom smislu što nisu venčani, ali to je problem samo za pojedine zemlje strogih moralnih pravila. Tako i nije bilo predviđeno da ona prati Olanda u posetu Vatikanu 24. januara, ali isti tretman doživljavaju i žene predsednika ukoliko je reč o drugom braku.

Bilo je planirano da zajendo idu u SAD na poziv američkig predsednika Baraka Obame, tako da će pre tog datuma i Oland obznaniti da li je Trirvajlerova i dalje "prva dama".

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj