Iako rok za privatizaciju medija ističe za nešto više od 100 dana, u lokalnim samoupravama i samim javnim medijima i dalje se protive ovom procesu. Tako su na skupu o medijskim zakonima u Bujanovcu predsednici opština Preševo i Bujanovac tražili da se ne privatizuju mediji čiji su osnivači opštine, sa obrazloženjem da je to potrebno radi boljeg informisanja građana. Predstavnici privatnih medija ukazuju da su diskriminisani. Državni sekretar u ministarstvu kulture Saša Mirković ocenio je da privatizacija ne znači automatski i gašenje medija i rekao je da očekuje aukciju uskoro.

U Bujanovcu i Preševu postoje četiri televizije koje emituju program na albanskom.

Na privatizaciju do jula 2015. u skladu sa medijskim propisima i Zakonom o privatizaciji čekaju dve - TV Preševo i TV Bujanovac, čiji su osnivači opštine.

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa je na skupu "Primena novih medijskih zakona u praksi", koji je organizovan u Domu kulture u Bujanovcu, rekao da "privatizacija znači gašenje medija na albanskom jeziku u Preševu".

"Zakon o privatizaciji javnih medija je odličan, ali treba da se zna lokacija gde se primenjuje. Za Televiziju Preševo, koja ima 28 radnika, opština izdvaja 22 miliona dinara godišnje, ako se bude izdvajalo do dva odsto iz budžeta ta medijska kuća moći će da dobije najviše 11 miliona dinara", kazao je Mustafa.

Direktor privatne televizije "Aldi" u Preševu na albanskom jeziku Isuf Memeti rekao je da opština ne bi trebalo da "privatne televizije gleda kao neprijatelje", kao i da "Mustafa diskriminiše privatne medije u svojoj opštini".

Nesuglasice i u Bujanovcu

Predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi je takođe bio za izuzeće lokalne televizije Bujanovac iz privatizacije a kao argument je naveo i to da će "nakon privatizacije biti ugašen televizijski program na srpskom u toj opštini".

Stav protiv privatizacije TV Bujanovac izneo je predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Jonuz Musliju, koji je rekao da je "ovoga puta zlo iz Beograda (u vidu privatizacije) došlo i za Albance i za Srbe i za Rome u Bujanovcu (koji rade u lokalnoj televiziji)".

Poslanik iz Bujanovca iz Srpske napredne stranke Nenad Mitrović naveo je, međutim, da "od osnivanja TV Bujanovac oko 7.000 srpskog stanovništva u toj opštini uopšte nema signal te lokalne TV".

"Razumem da se tako ponaša TV 'Spektri' koja je privatna i čiji je link okrenut samo prema mestima gde žive Albanci ali je nedopustivo da se tako ponaša TV Bujanovac koja se finansira iz opštinskog budžeta", kazao je Mitrović.

Narodni poslanik i lider Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi je rekao da "ko finansira televizije ima monopol u njima" i da je to problem koji mora da se reši zbog neravnomerene raspodele sredstava prema svim medijima.

U prilog privatizaciji govorio je i urednik portala www.lugina-lajm.com Agron Isljami koji je naveo da taj medij "predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi sabotira", kao i da ne mogu da dobiju preporuke da bi konkurisali za sredstva Ministarstva kulture Srbije.

Uskoro aukcije za medije

Na skupu koji je organizovalo Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, državni sekretar Ministarstva kulture Saša Mirković rekao je da očekuje da u najskorije vreme Agencija za privatizaciju raspiše aukciju za privatizaciju medija.

"Medijski zakoni su doneti uz monitoring Evropske unije a izrađeni su u transparentnom procesu u kome su učestvovali, unutar radnih grupa i kao posmatrači, i predstavnici OEBS-a, uz pomoć eksperata koje je angažovala Delegacije EU u Srbiji, a sva tri (doneta) medijska zakona usaglašena su s Briselom", kazao je Mirković.

On je dodao da su medijski zakoni rađeni paralelno sa podacima skrininga poglavlja 23, 10 i 8 u predpristupnim pregovorima za pridruživanje EU, kao i da će Vlada Srbije u najskorije vreme usvojiti još jedan zakon iz sfere medija - Zakon o oglašavanju.

"Svi zakoni su usaglašeni i s medijskom strategijom. Ne smatram da privatizacija automatski znači i gašenje medija. Privatizacija medija znači i jedan novi početak, razgovaramo o novom modelu finansiranja", kazao je Mirković.

On je naveo da "Vlada Srbije ne želi nikoga da diskriminiše", kao i da "ne postoji nikakvo ograničenje (u budžetu) koji lokalne samouprave ili bilo koji nivo vlasti ima za projektno finansiranje medija nakon privatizacije".

Izneo je i podatak da u Privrednom registru Srbije postoji 1.379 javnih glasila, od čega je 107 televizijskih i više od 350 radio stanica.

Izvor: Beta

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj