Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Treći poziv za Dnevnik - nepravda po zakonu
|
|
|
|
Objavljeno : 29.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Raspisivanje trećeg poziva za prodaju novosadskog Dnevnika u javnosti je odjeknulo kao presedan, budući da se podrazumevalo da će mediji koji ne budu prodati u drugom krugu biti ponuđeni zaposlenima, što je poslednji pokušaj privatizacije pre gašenja. U Agenciji za privatizaciju, međutim, kažu da broj poziva nije ograničen zakonom i da isti propisi važe za sve. Direktor Dnevnika smatra da ovo neće uticati na druge medije da zatraže treći poziv, ali se ne slaže direktor Radio Sečnja, koji nije prodat u drugom pokušaju. Rok za prodaju ističe poslednjeg dana oktobra, pa je pitanje za koliko medija bi i bilo vremena za treći pokušaj prodaje.
Prva dva poziva za Dnevnik proglašena su neuspešnim 3. avgusta i 17. septembra jer na pozive nije stigla nijedna prijava. U trećem pozivu raspisanom 25. septembra cena je 2,5 miliona evra, što je tri puta manje od početne u prvom pozivu
"Kako Zakonom o privatizaciji broj javnih poziva nije ograničen, Agencija za privatizaciju je objavila i treći javni poziv za Dnevnik AD, Novi Sad", navodi se u odgovorima Agencije o trećem javnom pozivu za Dnevnik, uz podsećanje da je Zakonom o medijima predviđeno da se javni poziv za prodaju mora objaviti do 1. jula 2015. i da prodaja može trajati do 31. oktobra.
Na pitanje da li treći poziv mogu očekivati i drugi mediji koji ne budu prodati u prva dva pokušaja, u Agenciji navode da postupaju u skladu sa zakonima i odlukama Ministarstva privrede "koji jednako važe za sve izdavače medija u okviru zakonom predviđenih rokova".
Direktor Dnevnika Svetozar Karanović je za Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenio je da ovaj slučaj neće uticati na druge medije da zatraže da se i njima omogući da šansu potraže u trećem krugu prodaje.
"Borili smo se za treći krug i tražili od Agencije za privatizaciju, Ministarstva kulture i Ministarstva privrede da nam to omoguće. Tačno je da je ovo specifičan slučaj jer se Zakonom ne predviđa treći krug, ali se ni ne zabranjuje. Smatram da je cena i dalje visoka uzimajući u obzir velike dugove koje imamo, ali se nadam da ćemo dobiti novog vlasnika", rekao je on.
Naveo je da su dugovi ovog medija visokih, ali i da ima kapital, kao i da ima nekoliko zainteresovanih za preuzimanje koji su otkupili privatizacionu dokumentaciju i mogu da konkurišu u trećem krugu.
"Mislim da država nije htela zaposlenima da prepusti ni kapital ni dugove koje imamo jer su više od milion evra", naveo je on.
"Uostalom, zašto država ne bi uzela novac od prodaje kad to i dalje može. Smatram da ovaj potez neće uticati na ostale medije da postupe kao i mi tražeći treći krug jer nemaju neki značajan kapital", kazao je direktor Dnevnika.
Presedan = nepravda
Ovaj presedan otvorio je pitanje da li su drugi mediji u neravnopravnom položaju ako ne dobiju i oni priliku da provere da li treća ponuda, sa dodatnim snižavanjem cene, može doneti kupca.
UNS prenosi izjavu direktora Radio Sečnja, koji takođe nije prodat u drugom krugu i smatra da, ukoliko Dnevnik može da ide u drugi krug to treba omogućiti i drugim medijima.
"Naravno da ćemo zahtevati treći krug jer niko ne sme da bude privilegovan, a siguran sam da će i ostali mediji isto reagovati. Ukoliko budemo stavljeni u neravnopravan položaj, to će biti kršenje elementarnih, pravnih i medijskih normi", naveo je direktor tog radija Bratislav Šulović.
Problem je što, čak i da se ova mogućnost odobri drugim medijima, neće svi imati vremena za to, jer krajnji rok za prodaju ističe 31. oktobra.
Nakon isteka roka jedino što medije može da izbavi od gašenja je prenos akcija zaposlenima, a i s tim postupkom je bilo problema pošto je Agencija u slučaju RTV Vranja akcije podelila zaposlenima koji nisu iskoristili to pravo u prethodnom prenosu akcija javnih preduzeća rgađanima Srbije, i to samo u maksimalnom iznosu predviđenom Zakonom o privatizaciji, pa je većina akcija ipak ostala u Akcijskom fondu. Ministarstvo kulture zatražilo je od Agencije da poštuje Zakon o javnom informisanju i medijima, po kojem sve akcije pripadaju zaposlenima.
Prema podacima UNS-a, prenos akcija trebalo bi da se sprovede i u slučaju RTV Bor, TV Preševo i TV Smederevo, dok su se uslovi stekli i u Radio Zrenjaninu za koji nije raspisan poziv.
Direktor Radio Sečnja rekao je za list Danas da niko ni od sadašnjih i od bivših zaposlenih nema pravo na akcije, pa više nema prostora za pokušaje prodaje. Prema njegovim rečima, niko od devet zaposlenih nije uzeo otpremninu.
Vlasnika dobio i 24. medij
Javna nadmetanja se nstavljaju, pa je Informativni centar Bački Petrovac, u okviru kojeg posluje Radio Petrovec, dobio novog vlasnika u drugom krugu 28. septembra.
Radio Petrovec je prema pisanju UNS-a kupila firma Agroplod iz Gložana koja je u vlasništvu Jarmile Bohuš, supruge pokrajinskog poslanika demokratske stranke Jana Bohuša. Cena je bila 4.336 evra, što je 50% procenjene vrednosti kapitala.
Radio Petrovec informiše pretežno na slovačkom jeziku, ima petoro zaposlenih i niko nije uzeo otpremninu, navodi UNS.
Broj medija koji su dobili vlasnike porastao je na 24, od čega je proglašeni kupac za njih osam biznismen iz Kruševca Radoica Milosavljević.
Ugovori su potisani za četiri medija.
Napisala: S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
