Rok za privatizaciju medija ističe 31. oktobra u ponoć, a do sada je kupce našlo 35 medija od 50 ponuđenih u javnim nadmetanjima, i potpisano je 19 ugovora o prodaji. Uoči isteka roka neizvesno je kakav će biti dalji tok privatizacije za medije koji nisu prodati, među kojima su i veliki mediji poput novinske agencije Tanjug i novosadskog Dnevnika, pogotovo s obzirom na različita tumačenja raspodela akcija u Ministarstvu kulture i Agenciji za privatizaciju.

Bivši direktor RTV Vranje Zoran Veličković 29. oktobra je na panelu o privatizaciji medija podsetio na problem ovog medija, koji je odlučio da bez prodaje na javnim nadmetanjima krene u podelu akcija, ali su zaposleni dobili samo 30% akcija, u skladu sa Zakonom o privatizaciji, a ne celokupan kapital u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.

On je, kako je prenelo Udruženje novinara Srbije, rekao i da nije jasno definisano šta se podrazumeva pod završetkom privatizacije medija, navodeći da je za raspodelu akcija potrebno po zakonu najmanje 65 dana i dodatnih 30 dana za formiranje novog privrednog društva i preregistraciju u Agenciji za privredne registre.

Za podelu akcija u manjim medijskim firmama problem će predstavljati i pravilo da akcije mogu dobiti samo oni koji nisu iskoristili pravo na besplatne akcije javnih preduzeća, jer se može dogoditi da niko nema pravo na akcije svoje medijske kuće, a UNS je kao primer ranije naveo Radio Požarevac u kojem je ostalo pet zaposlenih od kojih niko nema pravo na akcije

Nakon okončanja drugog kruga prodaje za većinu medija pojavili su se zahtevi za raspisivanjem i trećeg kruga, ali je tu mogućnost dobio samo novosadski Dnevnik, koji ni u trećem krugu nije našao kupca. UNS navodi da je iz Sečnja zahtev Agenciji za privatizaciju za treći krug poslat 1. oktobra, iz Subotice 5, a iz Bača nekoliko dana uoči roka za raspisivanje 16. oktobra, ali da je Agencija mišljenje Ministarstva kulture tražila 15. i 16. oktobra i dobila odgovor da raspisivanje ne bi bilo celishodno zbog rokova.

Ugovore o privatizaciji do sada je potpisalo 19 medija, od čega je dva medija preuzeo kablovsko-televizijski operater Kopernikus, koji se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije povezuje sa SNS-om, a 7 biznismen Radoica Milosavljević, član SPS-a iz Kruševca, koji tvrdi da medije kupuje iz svojiih poslovnih interesa.

Milosavljević je najveći kupac medija u Srbiji sa osam medija za koje je proglašen kupcem, među kojima su radio-televizije iz Kragujevca, Kruševca, Pančeva, Dimitrovgrada i Brusa, od čega samo za kruševačku televiziju nije potpisan ugovor, dok je drugi Kopernikus sa tri medija.

Pored biznismena i medijskih kuća, među kupcima medija u Srbiji su i neki potpuno neočekivani, pa je tako list Pančevac prodat Auto centru Zoki, a IPC iz Kule Radovanu Kovaču koji je po pisanju Novosti vlasnik firme za ćišćenje i održavanje poslovnih prostorija i veleprodaju ugostiteljske opreme Herero. Ova dva ugovora su i potpisana.

Portal Južne vesti postavio je pitanje regularnosti privatizacije Niške televizije, budući da su taj medij kupile Narodne novine koje su u 2014. kako se navodi 70 odsto prihoda dobile od države, a potencijalni kupci u privatizaciji moraju da dostave i izjavu da se ponuđač ne finansira ni delom ni u celosti iz javnih prihoda.

Koalicija za nadzor javnih finansija u oktobru je ukazala da detaljna pravila privatizacije, odnosno Uputstvo za ponuđače, nisu smela biti tajna i da su poreski obveznici čijim novcem su građena i održavana imali pravo da znaju i pravila prodaje. Uputstvo je bilo dostupno samo potencijalnim kupcima koji uplate depozit, zbog oznake tajnosti koja se, kako navodi Koalicija, može staviti samo u slučaju da se podaci odnose na nacionalnu bezbednost, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti, odnose Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima.

Napisala: S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj