Nemačka, zemlja poznata po projektu Energetska prekretnica (Energiewende) za "zelenu revoluciju", beleži najviše prevremenih smrti povezanih za zagađenjem od uglja u Evropskoj uniji, pokazala su istraživanja nevladinih organizacija koje se bore za zdraviji život i čistiju prirodnu sredinu. Zagađenje od uglja ne zna za granice i kao što od nemačkog uglja umiru i u drugim članicama EU, tako i u toj zemlji umiru od emisija iz susednih država. Evropska industrija uglja tvrdi da su za izveštaj korišćeni stari podaci i ukazuje da se u istraživanjima mora uzeti u obzir i ogromna korist od upotrebe energije za društvo.

Analiza koja je obuhvatila 257 od 280 termoelektrana na ugalj u EU pokazala je da su njihove emisije u 2013. bile uzrok više od 22.900 smrtnih slučajeva, više desetina hiljada slučajeva oboljevanja od raznih bolesti, od srčanog udara do bronhitisa, i 62,3 milijade evra troškova za zdravstvo.

U Nemačkoj je od bolesti povezanih sa zagađenjem od uglja umrlo 3.630 ljudi, navodi se u izveštaju Saveza za zdravlje i životnu sredinu, Mreže za klimatsko delovanje Evropa (CAN Europe), Kancelarije za evropsku politiku Svetskog fonda za prirodu (WWF) i Sendbega (Sandbag).

Kako je pokazala analiza stanja, 1.860 ljudi umrlo je zbog zagađenja iz termoelektrana u Nemačkoj a 1.770 zbog zagađenja koje su izazvale elektrane na ugalj u drugim članicama EU, pri čemu 630 od zagađenja iz Poljske.

Nemačka kupuje jevtin ugalj za termoelektrane od Poljske, posebno s ozbirom na odluku donetu posle katastrofe u Fukušimi da prestane da proizvodi energiju u nuklearnim elektranama.

Istovremeno je i nemački ugalj odgovoran za smrtne slučajeve u drugim zemljama Evropske unije, ukazuje se u izveštaju Evropski crni oblak.

Kako se ističe, Nemačka je među pet zemalja čije elektrane nanose najveću štetu u inostranstvu. Poljska je odgovorna za 4.690 prevremenih smrti u inostranstvu, Nemačka za 2.490, Rumunija za 1.660, Bugarska za 1.390 a Velika Britanija za 1.350.

Granice ne postoje

"Sagorevanje uglja ima ogoroman uticaj na ljudsko zdravlje, ne samo u zemlji koja ga loži, već i u susednim", upozorio je direktor CAN Evropa Vendel Trio (Wendel). "Nebitno je da li je neka zemlja deo EU ili ne, zagađenje od uglja ne poznaje granice", dodao je Trio.

Kada bi izbacila ugalj iz upotrebe, Nemačka bi mogla da spreči 1.860 prevremenih smrti u zemlji i gotovo 2.500 u inostranstvu, smatraju autori analize.

Članice EU koje beleže najviše prevremnih smrti od emisija iz zemlje i inostranstva su Nemačka, Britanija (2.100), Poljska (1.860), Italija (1.610) i Francuska (1.380).

Samo 50 prevremenih smrti u Francuskoj u 2013. pripisuje se domaćim termoelektranama dok su sve ostale (1.330) posledica prekograničnog zagađenja, uglavnom iz nemačkih elektrana.

"Izveštaj je ukazao na visoku cenu zavisnosti od uglja po zdravlje i srušio mit da je ugalj jevtin izvor energije", istakla je zamenica direktora Saveza za zdravlje i prirodnu sredinu En Stafer (Anne Stauffer), preneo je EurActiv.com.

"Nijedna zemlja ne može sama da reši problem zagađenja vazduha iz proizvodnje energije", istakla je ona.

"Nema Bregzita od zagađenja vazduha", napominje Imke Lubke (Luebbke) iz WWF i dodaje: "Izveštaj pokazuje da je Britanija zainteresovana za iznalaženje zajedničkog pristupa problemu zagađenja vazduha".

Velika Britanija planira da prestane da koristi ugalj, potvrđeno je pre referenduma o izlasku te zemlje iz EU. Na taj način moglo bi da se sačuva 2.870 života godišnje, uključujući više od 1.300 u kontinentalnoj Evropi.

Kretaori politike EU trenutno rade na izmenama Direktive o industrijskim emisijama kojom se članice obavezuju da zauzdaju i kontrolišu svoje emisije.

Pored uticaja na zdravlje, sagorevanje uglja loše je i po životnu sredinu. Svetski lideri složili su se u Parizu u decembru 2015. da ograniče rast globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.

"Ugalj mora da bude izbačen i to mnogo brže da bi EU ispunila ono na šta se obavezala u klimatskoj politici", upozorio je Trio.

Ide zima

Međutim, u udruženju koje lobira za industriju uglja Jurokol (Euracoal) kažu da su u izveštaju korišćeni stari podaci i zanemarena poboljšanja od 2000. godine.

"za mog života je očekivani životni vek u članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj povećan za deset godina, na 80. Istovremeno je potrošnja uglja u OECD nastavila da raste. Uprkos tim činjenicama, u izveštaju je data crna slika prevremnih smrti zbog uglja, ne stvarnih smrtnih slučajeva već statističkih. Nije uzeta u obzir druga strana 'medalje' - koristi koje je korišćenje energije donelo društvu", kazao je generalni sekretar Jurokola Brajan Rikets (Brian Ricketts).

Kako je dodao, dok teoretski veliki ekološki troškovi mogu da se izračunaju za sve izvore energije, oni moraju da budu izbalansirani u odnosu na stvarne dobrobiti od korišćenja energije.

"Tako na primer, na najosnovnijem nivou, ako neko ne može da se greje tokom zime u Evropi, smrt neće biti statistički moguća već izvesna", rekao je Rikets.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Poljska i njena privreda oboleli od uglja
  
• 

  Vesti

  : Prvi put od 90-ih posustala tražnja uglja
  
• 

  Vesti

  : Ugalj košta zdravstvo 8,5 milijardi evra
  
• 

  Vesti

  : Škotska zatvorila poslednju elektranu na ugalj
  
• 

  Vesti

  : Ugalj je štetan, da li i neizbežan?