Čovečanstvo je 8. avgusta potrošilo sve resurse koji su mu na raspolaganju za ovu godinu i sada živi na kredit. Dan prekoračenja, kako to naziva nevladina organizacija Mreža za svetski (ekološki) otisak (Global Footprint Network), znači između ostalog da će se svakim daljim izlovom ribe siromašiti ribni fond jer je premašena godišnja količina koja se može obnoviti, a svako dalje emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu značiće povećanje njegove koncentracije jer više nema kapaciteta za apsorpciju u okeanima i šumama. Građanima Srbije potrebno je 1,6 planeta za sadašnji nivo trošenja resursa, što je svetski prosek.

Ekološki otisak je proračun uticaja ljudi na životnu sredinu, pri čemu je ključni pokazatelj da li troše više nego što se u prirodi obnovi i zagađuju više nego što šume i okeani mogu da apsorbuju. Zajmodavci su buduće generacije čija budućnost se ugrožava iscrpljivanjem resursa planete.

Dan prekoračenja izračunava se od 1986. godine i svake godine dolazi sve ranije, mada se u prethodnih pet godina usporava njegovo "napredovanje". U 2000. čovečanstvo je resurse raspoložive za tu godinu istrošilo 1. oktobra, 2008. godine 23. septembra, a prošle godine 13. avgusta.

Kako ukazuje ekološka organizacija Global futprint netvork, posledice prekomerne potrošnje već su vidljive, a očituju se nestašicama vode, širenjem pustinja, erozijom tla, padom poljoprivrednih prinosa i ribljeg fonda, smanjenjem površina pod šumama, iščezavanjem vrsta.

Sa pozajmicom od budućih generacija situacija je ista kao i sa svakim drugim kreditom: od njega se ne može doveka živeti.

Iako pregled ekološkog otiska po zemljama potvrđuje predrasudu da najrazvijenije zemlje najviše opterećuju planetu, jasno je da nisu samo one odgovorne za prekomernu potrošnju. Australijanci su tako šampioni iscrpljivanja svetskih resursa jer bi im bilo potrebno 5,4 planete za nastavak sadašnjeg načina života i ekonomije, a nisu daleko ni SAD sa 4,8, slede Švajcarska, Južna Koreja i Rusija sa po 3,3. Oko tri planete bile bi potrebne Nemačkoj (3,1), Francuskoj (3), Velikoj Britanji i Japanu (po 2,9) i Italiji (2,7), dok su oko dve potrebne Špancima (2,1), Kinezima (2) i Brazilcima.

Stvari međutim nisu tako linearne, pa su građanima Estonije potrebne 4 planete, a Nemačke, koja ima oko dva i po puta viši dohodak po stanovniku, potrebno je manje, oko 3 planete.

Srbija je u svetskom proseku sa 1,6 planeta potrebnih građanima. Nešto manje ekološki po ovom pokazatelju su Hrvati sa 2,3, Crnogorci 2,2, građanima Makedonije bilo bi potrebno 1,9 planeta, BiH 1,8 a Albanije 1,3 planete.

U rangu sa Srbijom, sa potrebama od 1,6 planeta, su građani Tonge, Kostarike, Ukrajine, Paname, Irana, Rumunije. Sa izuzetkom polinezijske državice Tonga i Ukrajine, koje su u kategoriji nižih srednjih prihoda po stanovniku, ove zemlje su kao i Srbija u kategoriji viših srednjih prohoda.

Na samom dnu lestvice su, bez iznenađenja, i najsiromašnije zemlje poput Eritreje sa potrebama od 0,2 planete i Haiti sa 0,4.

Nije potrebno da se vratimo u kameno doba

Kako objašnjava Arno Gofije (Arnaud Gauffier) iz francuskog ogranka Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF), da bi se izračunao ekološki otisak koriste se podaci 70 svetskih organizacija poput Ujedinjenih nacija, naučnih institucija i univerziteta, a naučni NVO Global futprint netvork proračunava otisak. Konkretno, uparuju se podaci o biokapacitetu odnosno sposobnosti ekosistema da obnovi biološke resurse i apsorbuje otpatke koje proizvode ljudi. To se meri globalnim hektarima.

Otisak se meri totalnom površinom produktivne zemlje i mora koja je potrebna kao resurs za potrošnju i apsorbovanje otpada, poput emisija ugljen dioksida. Kada je reč o konkretnim potezima ljudi koji ugrožavaju planetu, Gofije za francuski list Figaro navodi primer izlova ribe gde se, nakon izlova raspoloživih zaliha, lovi i deo mladica koje nisu stigle da se reprodukuju, zbog čega se smanjuje riblji fond.

Glavni faktor prekoračenja resursa planete su emisije ugljen-dioksida, koje predstavljaju 60% ekološkog otiska na nivou celog sveta. Pariski sporazum koji predviđa osetno smanjenje trebalo bi da pomogne da se situacija promeni.

Gofije je rekao da bi, ukoliko bi se do 2030. nastavilo ponašanje kao do sada, dan prekoračenja bio bi 28. jun, a 2050. bi čovečanstvu trebale dve planete.

Sa druge strane, ukoliko bi se Pariski sporazum poštovao, resursi bi se trošili 16. septembra.

Gofije ističe da za ekolozi ne očekuju od ljudi da se vrate „na sveće i kameno oba“ već da izmene prioritete i način razmišljanja preispitaju način potrošnje i okrenu se ekonomskom rastu koji ne koristi isključivo fosilnu energiju. Treba imati na umu da u suprotnom čovečanstvo srlja u katastrofu, naveo je ovaj ekološki aktivista.

Neki od konkretnih koraka koje predlaže za smanjeje emisija ugljen dioksida su smanjenje potrošnje mesa i okretanje sertifikovanim proizvodima poput organskih, kao i drvetu i papiru koji ne učestvuju u deforestaciji što je označeno oznakom FSC. Među šreorukama su i smanjenje korišćenja ličnih vozila, kao i pribegavanje obnovlljivim energijama.

Izvor: Global Footprint Network, WWF, Le Figaro

Foto: Freeimages.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ulagači u obnovljivu energiju traže izvesnost
  
• 

  Vesti

  : Drvoseče ušle u poslednju evropsku prašumu
  
• 

  Analize i stavovi

  : Šta Srbiji donosi Pariski klimatski sporazum
  
• 

  Vesti

  : Škotska zatvorila poslednju elektranu na ugalj