Kanadski i američki ribari odahnuli su nakon što je Evropska unija odlučila da ne podrži predlog Švedske da se u Uniji zabrani uvoz severnoameričkih jastoga. Švedska je to tražila nakon što je u njenim vodama otkriveno nekoliko desetina američkih jastoga. U EU su se tada raširile bojazni da bi snažnija i plodnija američka vrsta mogla da ugrozi, čak i zameni, manjeg evropskog rođaka. Američki naučnici misle da je rizik da jastozi iz SAD i Kanade postanu invazivna vrsta u Evropi minimalan. Istovremeno su neki ukazali da razmatranje zabrane uvoza u EU "miriše" na protekcionizam, s obzirom da evropskoj industriji jastoga već godinama ne ide najbolje.

Evropska komisija je obavestila Švedsku da neće predložiti da se američki jastozi stave na listu invazivnih vrsta, rekla je portparolka Evropske komisije, preneo je CBC News.

Pre mesec dana EU je odlučila da dodatno razmotri predloženu zabranu uvoza jastoga iz SAD i Kanade i naučni panel je zaključio da su bojazni Švedske opravdane. Međutim, Odbor za invazivne vrste utvrdio je da nema podršku za stavljanje američkih jastoga u grupu invazivnih vrsta.

Međunarodni spor počeo je nakon što je Švedska objavila da je ranije ove godine našla 32 američka jastoga u svojim vodama i da oni predstavljaju opasnost po domaće jastoge.

Lovci na jastoge iz SAD i Kanade, koji svake godine zajedno izvezu više od 200 miliona dolara vredne jastoge u zemlje Evropske unije, nadali su se da će švedski predlog biti zaustavljen.

Kongresmeni iz Mejna, američke savezne države koja je lider u proizvodnji jastoga, objavili su saopštenje u kojem su naveli da akcije EU predstavljaju "nepotrebnu i preteranu reakciju koja će imati razorne ekonomske posledice na američku industriju jastoga od koje žive mnogi u Mejnu".

Portparol EU istakao je da se zaključci naučnog panela smatraju preliminarnim a da pun pregled stanja neće biti završen do proleća 2017. i to najranije. Ipak, odluka je doneta znatno pre tog roka.

Prošireno razmatranje uključilo je pitanja koja postavljaju naučnici u SAD i Kanadi, kao i ekonomski uticaj i načine za zaštitu domaćih jastoga umesto "otvorene zabrane".

Nejasno je kako su američki jastozi završili u švedskim vodama. Spekuliše se da su pobegli tokom transporta čemu u prilog govori činjenica da ih je nekoliko imalo gumene trake na klještima.

Švedska Agencija za more i upravljanje vodom tvrdi da Švedska ima pravo da bude oprezna zbog pojave stranih vrsta. U Agenciji smatraju i da su potrebna dalja istraživanja uticaja ukrštanja američkih i evropskih jastoga.

Međutim, naučnik sa Univerziteta Mejn Robert Stenek (Steneck) kaže da ne postoje dokazi o uspešnoj reprodukciji koja bi za rezultat imala novog američkog ili hibridnog jastoga u Evropi, verovatno zbog toga što temperatura vode nije pogodna američkim jastozima za uzgajanje mladih.

Stenek smatra da je rizik da američki jastozi postanu invazivna vrsta u Evropi neznatan.

"Sumnjam da postoji dokaz da broj američkih jastoga može da se poveća u toj meri da počne da pravi merljivu štetu po ekosistem ili ljude. To su kriterijumi kojima se definišu invazivne vrste", dodao je taj naučnik, prenela je agencija AP.

Akciju EU kritikovao je i Nacionalni institut za ribarstvo, udruženje američke industrije plodova mora.

"Kada prelaziš ulicu, može da te udari auto, ali to ne znači da je jedini način da izbegneš tu opasnost da nikada ne prelaziš ulicu", slikovito je objasnio  portparol Instituta Gevin Gibons (Gavin Gibbons). "To je pokušaj da se uvede rešenje sa nultim rizikom za pitanje za koje brojni istraživači kažu da nije orginalan naučni problem", dodao je on.

Lovci na jastoge iz Mejna pitaju se za početak kako su jastozi dospeli u švedske vode i uglavnom veruju da su tamo nezakonito pušteni. "Čini mi se da oni imaju problem s tim gde ljudi bacaju stvari u okean. To je njihov problem, ne naš", kazao je jedan lovac na jastoge iz Mejna.

Istovremeno je kanadska štampa pisala da otvaranje vrata odluci EU da zabrani uvoz američkih jastoga s obrazlošenjem da su invazivna vrsta "miriše na protekcionizam".

Kako se navodi, evropskoj industriji jastoga ne ide najbolje. Podaci Međunarodne organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) pokazuju da je proizvodnja jastoga u Švedskoj pala sa više od 300.000 tona godišnje u 2002. na 195.558 tona u 2014. Istovremeno britanska proizvodnja manje-više stagnira i sa 910.952 tone u 2000. u 2014. je porasla na 964.607 tona. Cena jastoga takođe stagnira ili je u padu već godinama.

Švedska nije među vodećim uvoznicima američkih jastoga. Ta zemlja je 2015. uvezla iz SAD jastoge u vrednosti 3,6 miliona dolara dok su vodeći uvoznici poput Španije, Italije i Francuske uvezli za po više od 25 miliona.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Freeimages.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Švedska ne želi američke jastoge