Najuticajnija članica EU i ujedno zemlja koja u bloku predvodi po recikliranju poziva na ukidanje ciljeva za reciklažu u okviru "zelenih" zakona iz paketa Evropske komisije za cirkularnu ekonomiju. Komisija želi da poveća stopu recikliranja komunalnog otpada u Evropskoj uniji na 60% u 2025. i 65% u 2030. u sklopu nastojanja da stvori ekonomiju u kojoj se najmanje moguće rasipa u svetu ograničenih resursa. Nemačka međutim, prema dokumentu u cirkulaciji među radnim grupama koji je dobio Euraktiv, ne želi nikakve ciljeve za reciklažu još najmanje tri godine.

Oni koji su protiv kažu bi novi ciljevi, ukoliko bi se uveli 36 meseci pošto paket stupi na snagu, bili niži. Dobrovoljne mere se u prošlosti nisu pokazale, kažu oni i dodaju da bi novi ciljevi zahtevali novi propis, što znači da bi duga procedura usvajanja morala ponovo da počne.

Podaci Eurostata pokazuju da Nemačka reciklira najviše u Evropi i da je već ostvarila cilj za 2030. Širom EU stopa recikliranja se veoma razlikuje.

Izvori kažu da Kipar, Letonija, Litvanija i Bugarska podržavaju ideju Berlina dok su Velika Britanija, Italija, Finska i Grčka otvorene da je razmotre. To međutim nije potvrđeno.

Postoje bojazni da bi stav Nemačke mogao da ima negativan uticaj na druge propise iz paketa sa nacrtima šest zakona - o deponijama, otpadu, ambalaži, "životnom" veku vozila, baterijama i akumulatorima i odlaganju elektronske opreme.

Među kontroverznim pitanjima je i cilj smanjenja odlaganja otpada na deponije kome se protive neke članice sa istoka Evrope.

"Ako se potvrdi da se Nemačka zalaže da ne bude ciljeva, to će biti velika greška, biće loše po industriju i ekonomiju ... i poslaće loš signal ostalim članicama EU", istakao je Stefan Arditi (Stephane) iz Evropskog biroa za ekologiju (EEB).

"Viši ciljevi nisu samo ekološka potreba već će izvesno pomoći u crikularnoj ekonomiji, što znači radna mesta i zaštitu prirodne sredine", rekao je Feran Rosa (Ferran) iz nevladine organizacije Nula otpada Evropa.

Industrija želi ciljeve

U industrijskim izvorima slažu se da su ciljevi ključni za povećanje stope reciklaže, posebno u istočnim članicama EU, gde je infrastruktura za prikupljanje i tretiranje otpada slaba.

Kako se navodi, PVC sektoru je dobrovoljni program pomogao da reciklira 500.000 tona PVC ambalaže do sada. Cilj je da to bude 800.000 tona do 2020.

"Ciljevi su važni i izuzetno pozitivni", rekla je za Euraktiv Brižit Dero (Brigitte) iz koalicije PVC industrije VinilPlus (VinylPlus).

Kompanija Tetra Pak iz Švedske, koja proizvodi ambalažu za hranu, takođe podržava ciljeve i čak se zalaže za zabranu bacanja na deponije proizvoda koji se mogu reciklirati, poput tetrapakova od sokova.

"Treba nam visok cilj dok gledamo ka 2030. Za nas to znači ... da ambalaža ne ide na deponije", rekla je ranije za Euraktiv potpredsednica kompanije Tetra Pak za odnose sa javnošću Erika Mink.

Ona međutim priznaje da će članicama EU sa istoka možda biti potrebno više vremena.

"Mi se kao proizvođači suočavamo sa izazovom da prikupimo dovoljno u tim zemljama. Ali one bi mogle da imaju koristi od iskustva Nemačke ili Belgije koje imaju mnogo više stope recikliranja otpada", kazala je Mink.

Šta je sa ambicijom

Evropska komisija već je smanjila cilj za reciklažu otpada za 2030. na 65 sa 70%, nakon što je povukla i preradila raniju verziju paketa pripremljenu u okviru Barozove administracije.

To je urađeno 2014. u sklopu strategije "bolje regulative" prvog potpredsednika Komisije Fransa Timermansa (Timmermans). On je obećao da će izmenjeni propis, koji je predložen 2015, biti "mnogo ambiciozniji".

Do odluke, kojoj su se protivili nacionalni ministri za zaštitu prirodne sredine, delom je došlo u nastojanju da se dobije dovoljna podrška članica za paket.

Savet ministara i Evropski parlament mogu da daju amandmane na nacrt zakona ali moraju da se slože o identičnom tekstu pre nego što novi paket cirkularne ekonomije postane zakon.

Očekivalo se da evroposlanici izmene propis kako bi se vratila prvobitna kvota za reciklažu od 70% za 2030, što bi izazvalo varnice u pregovorima sa Savetom ukoliko bi Nemačka istrajala na svom stavu.

Predsedavajuća EU Slovačka saopštila je da će nastojati da do sporazuma o paketu dođe pre kraja njenog predsedavanja 31. decembra. Ta zemlja inače reciklira samo 6% komunalnog otpada.

Procureli dokument

U nemačkom dokumentu u pitanje se dovodi metod izračunavanja stope reciklaže koji favorizuju zvaničnici Komisije u paketu sa kojim moraju da se slože i Savet ministara i Evropski parlament.

Berlin naime podržava drugačiji metod i poziva da se koristi najmanje tri godine, ali samo za prikupljanje podataka.

Tek nakon toga, kako se navodi u procurelom nemačkom dokumentu, Komisija treba da razmotri da li da uvede ciljeve za reciklažu. "Na bazi iskustva s novim metodom računanja, Komisija će predložiti ciljeve tri godine pošto na snagu stupi izmenjena direktova", piše u dokumentu.

Nemačka i Danska su za metod po kome standardnu stopu gubitka utvrđuje recikler. Taj procenat, koji predstavlja gubitak otpada u procesu reciklaže, oduzima se od podatka o reciklaži.

Komisija međutim daje prednost harmonizovanom merenju reciklaže koje je zasnovano na količini otpada koja uđe u proces.

"Najveći evropski recikler protivljenjem ciljevima koje je već dostigao pokreće pitanje validnosti vlastitih statistika", ocenio je Rosa iz organizacije Nula otpada Evropa.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rim namerava da šalje smeće u Austriju
  
• 

  Vesti

  : Kompanije aktivne u cirkularnoj ekonomiji
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji na deponiji završi 99% otpada, u Nemačkoj 1%
  
• 

  Vesti

  : Računi po količini smeća ohrabruju reciklažu