Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Gordijani: Ekologija se mora regulisati prekogranično
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.04.2017. | Ažurirano : 06.04.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U EU je 80% propisa o životnoj sredini doneto na nivou Unije, a samo jedna petina potiče sa nacionalnog nivoa, rekao je 5. aprila ekspert za evropsku politiku u ovoj oblasti Đovani Gordijani (Giovanni Gordiani). Na brifingu za novinare u EU info centru on je rekao da je u ekološkim propisima važno da ciljevi za oporavak životne sredine budu ambiciozni, i da se situacija pomno prati i planira.
Prema rečima Gordijanija, u EU su do 70-ih godina propisi o životnoj sredini bili retki, pri čemu su skandinavske zemlje bile prve koje su ih donosile. U to doba krenuli su da se pojavljuju problemi u životnoj sredini, poput zagađenja vazduha, što je iziskivalo mere kao što su zabrana vožnje.
Rađanje evropske politike životne sredine nastalo je usled spleta okolnosti - posledica zagađenja, pritisak javnosti, svest o neophodnosti regulisanja, kao i međunarodnih konferencija i zaključaka koji su donošeni. U početku su i propisi bili namenjeni pre svega za "gašenje požara", a tokom vremena fokus je prešao na prevenciju i planiranje.
Danas je tek svaki peti propis o životnoj sredini u EU potekao iz država članica, dok je većina doneta na nivou Unije. Na skupu o poglavlju 27 u pristupnim pregovorima sa EU, Gordijani objašnjava da je to posledica prirode ove oblasti, koja je prekogranična - od upravljanja vodnim basenima do zagađenja.
Ima i još jedan razlog, a to je priroda Unije, koja podrazumeva zajedničko tržište, koje podrazumeva zajedničke propise. Propisivanje zaštite životne sredine na nacionalnom nivou dovelo bi do narušavanja zajedničkog tržišta, navodi ovaj ekspert sa iskustvom od dve decenije u savetovanju o poglavlju 27 o životnoj sredini u pregovorima sa EU.
On je u Srbiji angažovan u okviru projekta Pravna podrška pregovorima PLAC II, a sa novinarima je razgovarao na prvom brifingu u seriji koju za medije organizuje EU info centar kako bi poboljšao informisanost građana o sadržajima poglavlja u pristupnim pregovorima EU i promena koje Srbija može da očekuje na tom putu.
(Pre)ambiciozni ciljevi?
Gordijani je rekao da ciljevi Unije o životnoj sredini nekada deluju isuviše ambiciozno,, ali da je to dopozitivno.
Kao primer je naveo kvalitet voda, gde je direktivom iz 2000. godine postavljen cilj da 2015. status svih voda bude dobar, što podrazumeva biološke, hemijske i morfološke odlike, odnosno i zagađenje i biodiverzitet i količinu vode.
Taj cilj nije postignut, ali je veliki naprewdak ostvaren. Gordijani je naveo da je 2000. godine oko 30% voda imalo dobar status, 2009. godine 43%, a 2015. godine 53%.
Ciljevi koji se odnose na prirodu snisu u potpunosti predvidivi. Kada se kaže 2015, misli se 2015. i nakon toga, rekao je ovaj ekspert, dodajući da je značajno je da je cilj ambiciozan i da će biti dostignut.
Nije sve savršeno, ali je pod kontrolom i planira se, navodi on.
Da li je to isuviše skupo?
Kada se govori o regulisanju životne sredine, često se navodi i da je to skupo, ali Gordijani navodi da su koristi od ekoloških propisa veće od troškova koje oni donose, jer je reč o zaštiti životne sredine, zdravlja i potrošača.
"Kada se govori o uređivanju zaštite životne sredine uvek se govori o troškovima, dok je razmere koristi teže prikazati", rekao je on.
Ovo je prvi u nizu brifinga za medije o pregovaračkim poglavljima, koji EU info centar organizuje kako bi doprineo obaveštenosti građana o njihovoj sadržini i promenama koje donosi pristupanje EU.
Na skupu su učestvovali i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Štefen Hudolin (Steffen Hudolin) i pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Ivana Đurić.
Napisala: S.V.
Foto: EUIC
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
