Udeo ekoloških taksi u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa u EU ide od ispod 5% u Belgiji i Francuskoj do nešto više od 10% u Hrvatskoj, Sloveniji i Grčkoj. U Srbiji je taj udeo 11%, veći nego u članicama EU. Evropske statistike pokazuju da je Srbija ispred EU i kada je reč o odnosu ekoloških taksi prema BDP.

U Evropskoj uniji su prihodi od ekoloških poreza u 2015. dostigli 359,3 milijarde evra u poređenju sa 288,4 milijarde 2005. Istovremeno je udeo tih poreza u ukupnim vladinim prihodima od poreza i doprinosa smanjen sa 6,6% na 6,3%, objavila je Evropska statistička služba.

Hrvatska je 2015. imala najveći udeo ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa u EU, od 10,9%. Udeo od najmanje 10% imali su Slovenija (10,6%), Grčka (10,3%) i Bugarska (10%).

Na drugoj strani skale su Belgija (4,7%), Francuska (4,8%), Luksemburg (4,9%), Nemačka (5%) i Švedska (5,1%).

U Srbiji je udeo ekološkog poreza u vladinim prihodima od obaveznih dažbina u 2015. bio 11%, neznatno veći nego u bilo kojoj članici EU.

Udeo ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i socijalnih doprinosa jedan je od indikatora efikasnosti upotrebe resursa u okviru mape puta ka Evropi koja efikasno troši resurse. U toj mapi puta preporučuje se znatno povećanje udela ekoloških taksi u skladu sa najboljom praksom članica, na više od 10%.

Srbija, pokazuju podaci Eurostata, prednjači i kada je reč o odnosu ekoloških taksi prema bruto domaćem proizvodu (BDP) jer su one u visini 4,2% BDP.

U EU je po tom kriterijumu najbolja Hrvatska (4,1%) a slede Danska (4%), Slovenija (3,9%) i Grčka (3,7%).

Istovremeno je ekološki porez manji od 2% BDP u šest članica EU (Slovačkoj, Litvaniji, Luksemburgu, Španiji, Irskoj i Nemačkoj).

Najveći ekološki porez je porez na energiju

Porezi na energiju čine više od tri četvrtine ukupnih prihoda od ekoloških taksi (76,7%), takse na transport 19,8% a one na zagađenje i reusurse samo 3,5%.

U Češkoj, Litvaniji, Luksemburgu u Rumuniji porezi na energiju čine više od devet desetina prihoda od ekoloških poreza, na Malti jedva premašuju 50% a u Danskoj i Holandiji se kreću oko 55%.

Porez na energiju u Srbiji učestvuje sa oko 90% u ukupnim ekološkim porezima.

Udeo poreza na transport u ekološkim taksama u EU je najveći na Malti (40%), u Danskoj je 39%, Irskoj 38% a Austriji 35,5%, a najmanji je u Estoniji (2,2%) i Litvaniji (2,5%).

Takse na zagađenje i resurse, koje obuhvataju niz poreza poput taksi na otpad ili zagađenje vode, imaju udeo od samo 3,5% u ukupnim ekološkim taksama. Inače, te takse su u većini evropskih zemalja uvedene znatno kasnije od taksi na energiju i transport.

Ti porezi najveći udeo u ukupnim ekološkim porezima imaju u Hrvatskoj (17%) i Holandiji (14%) dok je njihov udeo u Nemačkoj, Rumuniji i na Kipru marginalan a Grčka čak ni nema tu vrstu poreza.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Pixabay.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mali udeo ekoloških taksi u poreskim prihodima EU
  
• 

  Vesti

  : Porez na energiju najznačajniji ekološki porez