Evropski sud pravde saopštio je da će Poljska plaćati kaznu od 100.000 evra dnevno ako ne zaustavi seču drveta u Bjalovješkoj šumi, poslednjoj evropskoj prašumi u kojoj živi četvrtina svetske populacije bizona, kao i brojne retke vrste ptica. Deo Bjalovješke šume pod zaštitom je Uneska kao svetska baština.

Pravna borba Varšave i EU oko Bjalovježe, na granici Poljske i Belorusije, traje već mesecima.

Konzervativna poljska vlada je utrostručila kvote za seču drveta u prašumi uprkos protestima aktivista za zaštitu životne sredine i kritikama iz Brisela da se time krše pravila EU o zaštiti vrsta.

Evropski sud pravde (ECJ) sa sedištem u Luksemburgu 20. novembra je ponovio stav iz jula da Poljska mora odmah da prestane seču drveta do pravosnažne presude.

Poljska se brani da mora da seče drveće kako bi, pored ostalog, zaštitila ljude koji skupljaju pečurke u šumi u kojoj stabla više nisu u dobrom stanju zbog biljnih bolesti.

Nakon dugotrajnih "preganjanja" između Evropske komisije, Varšave i Suda, ECJ je naveo u saopštenju da Poljska ima još 15 dana da dokaže da poštuje zabranu seče drveta, osim u "veoma specifičnim" i retkim slučajevima kada je u opasnosti javna bezbednost.

Sada je na Komisiji da razmotri stanje i onda može ponovo da se obrati Sudu ako je uverena da Varšava i dalje krši propise EU.

"Sud će zatim odlučiti ... da li se nova odluka krši. Ako utvrdi kršenje, Sud će naložiti Poljskoj da Komisiji plaća kaznu od najmanje 100.000 evra dnevno", navodi se u saopštenju.

Pitanje Bjalovješke šume pretvorilo se u sukob EU i njene najveće članice sa istoka čiju vladajuću partiju Pravo i pravda optužuju da krši demokratske standarde, uključujući slabljenjem nezavisnosti pravosuđa.

EU kaže da to što Varšava ignoriše odluke ECJ samo doprinosi bojaznima oko vladavine prava u Poljskoj i kvari imidž te zemlje.

Glavni zagovornik seče drveta je poljski ministar zaštite prirodne sredine Jan Šiško (Szyszko), inače lovac.

Veći deo poslednjeg velikog ostatka prašuma koje su nekada davno pokrivale Evropu nalazi se na teritoriji Belorusije - 1.776 kilometara kvadratnih nacionalnog rezervata. Od toga je 876 kilometara kvadratnih pod zaštitom Uneska kao svetska baština.

Poljski deo je osetno manji, oko 105 kilometara kvadratnih, a ekolozi i mnogi Poljaci strahuju da od prašume, ako se umeša čovek, neće ništa ostati za buduće generacije.

Hladna reakcija Varšave

U prvom obraćanju vlade javnosti povodom odluke Suda, poljski ministar ekologije 21. novembra za radio Vnet nije baš jasno rekao da li Poljska planira da zaustavi seču šume da bi izbegla kaznu ali je dodao: "Sledićemo preporuke Suda 100%".

Šiško seču drveta u Bjalovježi smatra neogovarajućim opisom od strane države odobrenih aktivnosti. Prema njegovim rečima, u Bjalovješkoj šumi je reč o "sanitarnom sečenju" ili "preduzetim merama" u šumi.

"Uradićemo sve da izbegnemo kazne", rekao je za radio RMF poljski ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski.

U 2017. je u Bjalovješkoj šumi posečeno oko 180.000 kubnih metara, što je 400% prosečne godišnje seče na tom mestu, rekao je Adam Bodan iz fondacije Vajld Poland (Wild Poland Foundation).

Međutim, Konrad Tomaševski, direktor Državnih šuma, državnog preduzeća koje upravlja poljskim šumama, kaže da je seča u 2017. jedna od najmanjih u poslednjih nekoliko godina i da je u skladu sa planom koji je odobrio Šiško.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Unesko traži od Poljske da prekine seču poslednje evropske prašume
  
• 

  Vesti

  : Poljska ne želi da njena prašuma bude Uneskovo prirodno blago
  
• 

  Vesti

  : Drvoseče ušle u poslednju evropsku prašumu