Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Početak kraja mikroplastike
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.07.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evroposlanici su glasali za promenu planova Evropske komisije za smanjenje zagađenja plastikom i predložili zabranu mikroplastike u kozmetici i drugim proizvodima od 2020. Problematična plastika koristi se i za veštačku travu koja se po svetu koristi na sportskim terenima, ali je ima i u automobilskim gumama.
Odbor EP za zaštitu prirodne sredine odlučio je da podrži ciljanu zabranu, uključujući u proizvodima za ličnu higijenu, deterdžentima i proizvodima za čišćenje, kao i kompletnu zabranu tzv. okso-biorazgradive plastike (oxo-degradable).
Okso-biorazgradiva plastika predstavlja vrstu plastike kojoj su dodate određene hemikalije kako bi se ubrzala oksidacija, odnosno proces prirodnog razgrađivanja do mikrofragmenata koji nisu vidljivi ali ostaju u prirodnoj sredini.
Poslanici su takođe istakli da se na biorazgradivu i kompostabilnu plastiku ne treba oslanjati kao na rešenje za problem zagađenja okeana.
Mikroplastika je u centru široke debate zbog ozbiljnih bojazni da sićušni delovi plastike mogu da završe u lancu ishrane, iako se još ne zna mnogo o uticaju na ljudsko zdravlje.
Dosadašnja istraživanja fokusirala su se na proveru digestivnog trakta riba koje jedemo a nova su šira i ukazala su na plastiku u jetri, što dokazuje da komadići plastike mogu da stignu do drugih organa i delova tela.
Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans na predstavljaju Strategije za plastiku u januaru istakao je da "moramo sprečiti da plastika ulazi u našu vodu, hranu, čak i naša tela".
Nacrt izveštaja belgijskog evroposlanika Marka Demesmekera 10. jula je dobio nepodeljenu podršku nadležnog odbora. Glasanje se očekuje na plenarnoj sednici EP u septembru.
Plastik junajted
Pored upotrebe u industriji kozmetike, problematična plastika stavlja se i u proizvode poput veštačke trave koja se širom sveta koristi na sportskim terenima.
Održavanje prave trave je skupo, posebno na terenima koji se mnogo koriste ili su izloženi nepovoljnim vremenskim prilikama. Poznati fudbalski stadioni, poput stadiona Liverpula ili nacionalnog stadiona Velsa u Kardifu, potpuno ili delom imaju sintetičku podlogu.
Veštačka trava napravljena je da imitira efekte prave i ublaži udarce kod padova. Nažalost, mikroplastika koja se koristi za te terene može da nađe put do sistema vodosnabdevanja.
Prema FIFA, veštačka trava ima rok trajanja od osam godina a posle toga podloga od polietilena i polipropilena mora da se odloži na deponiju, spali ili reciklira.
Istraživanje koje je sprovela britanska konsultantska kuća Ijunomija (Eunomia) pokazalo je da se recikliranjem umesto spaljivanjem islužene veštačke trave može znatno smanjiti emisija ugljen dioksida. Međutim, centri za reciklažu su retki a jedini "značajniji" je u Danskoj.
Ijunomija zaključuje da nema opravdanja za to da se podloge od veštačke trave u Zapadnoj Evropi ne recikliraju ali i priznaje da nedostatak kapaciteta u drugim delovima sveta ne ostavlja mnogo mogućnosti.
Automobilske gume
Na skupu briselskog portala EURACTIV.com o zagađenju mora plastikom 11. jula osnivač Ijunomije Dominik Hog (Dominic Hogg) objasnio je da su i automobilske gume izvor zagađenja.
Neke procene ukazuju da mali komadi plastike sa puteva nastali habanjem guma čine 10% zagađenja mora mikroplastikom.
Hog predlaže da se preispitaju materijali od kojih se prave gume, posebno u svetlu očekivanja rasta prodaje električnih vozila.
Električna vozila su naime teža od konvencionalnih zbog težine baterija pa se i njihove gume brže habaju.
Evropska komisija, kako se navodi, razmatra postavljanje standarda za stope habanje guma.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
