Globalnim zagrevanjem najviše su pogođeni gradovi na severu Evrope, ali i na Pirinejskom poluostrvu i Balkanu, gde se borba protiv klimatskih promena odlaže za budućnost. Zapadni Balkan kasni sa usvajanjem evropskih normi za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

Potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama u decembru 2015. godine 195 država se obavezalo da će ograničiti rast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba.

U mnogim evropskim gradovima taj prag je međutim već dostignut, pokazuju podaci koje je prikupila, analizirala i danas objavila Evropska mreža za data novinarstvo (European Data Journalism Network, EdjNet).

EdjNet je analizirao podatke Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (ECMWF) koji se odnose na period od 1900. do 2017. godine i tiču se preko 500 evropskih gradova, od kojih 80 na Balkanskom poluostrvu.

Iako je opšte mišljenje da je prosečna globalna temperatura porasla za oko jedan stepen u odnosu na preindustrijsko razdoblje, nova analiza pokazuje da je u mnogim evropskim gradovima porast temperature uveliko premašio tu vrednost.

Najpogođeniji gradovi

Uzimajući u obzir razliku u prosečnim temperaturama izmerenim u 20. i 21. veku, gradovi u kojima je zabeležen najveći porast temperature su Granada i Kordoba , u Andaluziji (1,6 stepeni Celzijusa odnosno 1,5). Slede gradovi u Severnoj Evropi, sa porastima sličnih vrednosti.

Prema podacima koje je analizirao EdjNet, među prvih 20 gradova čak šest se nalazi u Rumuniji: Buzau , Bukurešt i Krajova (u kojima je zabeležen porast od 1,4 stepena Celzijusa), Ploešti , Braila i Galati (1,3 stepena).

Među 50 gradova u kojima je došlo do najvećeg rasta temperature su i Vidin u Bugarskoj, Banja Luka u Bosni i Hercegovini, i Split u Hrvatskoj (+1,3 stepena Celzijusa).

Podaci pokazuju da je u Beogradu u odnosu na prosečnu temperaturu u 20. veku, u 21. veku temperatura porasla za 1,2 stepena Celzijusa, Ljubljani za 1,2 stepena, Skoplju i Tirani za 0,7 stepeni, Prištini i Podgorici za 0,8 i u Sarajevu za 1,1. U Atini je temperatura porasla za 1,1 stepen a u Sofiji za 0,9 stepeni.

Dani sve topliji, sve češće

Još jedan važan pokazatelj klimatskih promena je broj toplih dana u godini. Granična temperatura iznad koje se dan smatra toplim varira od grada do grada i zavisi od srednje izmerene temperature. Taj indikator se izračunava kao prosek svih temperatura zabeleženih u toku dana i omogućava uvid u efektivno kretanje temperature, bez ograničavanja na toplotne maksimume koji sami po sebi ne predstavljaju efekat klimatskih promena.

Ta vrednost je u Splitu oko 27 stepeni Celzijusa, Beogradu 29 stepeni, Novom Sadu 28, rumunskom gradu Klužu 25 a u Podgorici 24 stepena. Polazeći od toga, došlo se do zaključka da se broj toplih dana udvostručio u svim zemljama regije, sa graničnim slučajevima, poput Splita, gde je broj toplih dana u godini porastao sa šest u 20. veku na 14 dana u 21. veku, i Tirane, gde je broj toplih dana porastao sa tri na devet.

Visoke temperature dovode do porasta broja smrtnih slučajeva, navodi se i podseća na toplotni talas iz jula i avgusta 2003. koji je usmrtio više od 52.000 ljudi u celoj Evropi, prema istraživanju Instituta za politiku Zemlje (Earth Policy Institute).

Osim broja toplih dana, koji u velikoj meri zavisi od osobenosti gradova, postoji jedan temperaturni prag koji je isti na svim geografskim dužinama, a čije premašivanje utiče na kognitivne sposobnosti.

Brojna istraživanja su pokazala da kada srednja dnevna temperatura premaši 22 stepena Celzijusa sposobnost učenja kod dece opada, naročito kada je u pitanju matematika. Stoga često premašivanje ovog temperaturnog praga može negativno uticati na školske rezultate.

Od 2000. u Tirani i Splitu ova granična vrednost je premašena tokom školske godine u proseku u 14 dana, pri čemu u Puli 15 a u Beogradu, Bukureštu i Zadru 13 dana.

Faktori rizika u regionu

"Klima se menja na celom kontinentu, ali Zapadni Balkan je posebno osetljiva regija", istakao je u intervjuu za Oservatorio Balkani Kaukazo Transevropa (Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa, OBCT) stručnjak za energetiku i životnu sredinu u Savetu za regionalnu saradnju (RCC) Radovan Nikčević.

RCC je nedavno objavio studiju u kojoj se predviđa porast temperature na Zapadnom Balkanu od 1,7 stepeni Celzijusa do kraja veka.

Podaci analizirani od strane EdjNet pokazuju da je u 17 gradova na Zapadnom Balkanu, za koje su dostupni podaci, već zabeležen prosečan porast temperature od jedan stepen.

Jedan od naročito zabrinjavajućih aspekata ove problematike, kada je reč o Zapadnom Balkanu, jeste kašnjenje u usvajanju evropskih normi za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

"Postoji velika fragmentacija: politike, pravni okviri i metode monitoringa se značajno razlikuju među zemljama regije, što otežava borbu protiv klimatskih promena. Pored toga, ekonomski razvoj je neupitan prioritet čitave regije, pa borba protiv klimatskih promena često ostaje u drugom planu, odlaže se za neka bolja vremena. Najzad, nadležnim institucijama nedostaje iskustvo i stručan kadar u ovoj oblasti", objašnjava Nikčević.

Studija RCC ukazuje na potencijalne negativne posledice porasta temperature po ljudsko zdravlje, poljoprivredu i životnu sredinu, uključujući degradaciju šuma i povećan rizik od poplava.

S izuzetkom Kosova, sve države regiona su potpisnice Pariskog sporazuma koji obavezuje na smanjivanje emisija usvajanjem tzv. planova mitigacije, koji su usmereni na ublažavanje uzroka klimatskih promena.

Osim sprovođenja obaveza koje proističu iz Pariskog sporazuma, mnogi balkanski gradovi učestvuju u inicijativama odozdo, poput Sporazuma gradonačelnika za klimu i energiju među čijim potpisnicima su Niš, Tirana, Podgorica, Skoplje i više od 15 gradova u Bosni i Hercegovini.

Takođe je urgentno usvajanje tzv. planova prilagođavanja, koji su usmereni na ograničavanje već vidljivih efekata klimatskih promena. Upravo u cilju sticanja uvida u napredak u usvajanju lokalnih klimatskih planova (LCP), EdjNet prikuplja informacije o merama prilagođavanja klimatskim promenama koje su usvojene, ili su u procesu usvajanja, od strane lokalnih organa vlasti u Evropi.

Izveštaj je izrađen od strane Evropske mreže za data novinarstvo koju čini konzorcijum partnera među kojima su nemački Špigel onlajn (Spiegel Online), italijanski OBCT, holandski NRC Handelblad, francuski Alternativ ekonomik (Alternative Economiques) i Kvest-Frans (Ouest-France), španski Konfidensial (El Confidencial).

Izvor: European Data Journalism Network

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Potcenjene ekonomske koristi borbe protiv klimatskih promena
  
• 

  Vesti

  : Klimatske promene mogle bi da pretvore Zemlju u rernu
  
• 

  Vesti

  : Alarmantan porast temperature na Zapadnom Balkanu
  
• 

  Saopštenja

  : Životna sredina u Srbiji: Manjak novca i političke volje
  
• 

  Vesti

  : Koalicija 27: Problemi u svim oblastima zaštite životne sredine