Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nedovoljna količina vode i u Evropi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Većina zemalja EU suočava se sa ograničenim izvorom voda i sušama što bi moglo da stvori probleme u snabdevanju vodom, pokazao je izveštaj Evropske komisije. U Srbiji se, prema izveštaju UN, troši mnogo vode u odnosu na raspoložive izvore, a jedan od najvećih problema su veliki gubici tokom snabdevanja.
Prema izveštaju Evropske komisije, objavljenom dan uoči Međunarodnog dana voda, Češka, Kipar i Malta se stalno suočavaju sa trajnim manjkom izvora vode. Sa sušama i nižim nivoom padavina od višegodišnjeg proseka suočavaju se Francuska, Poljska, Mađarska, Španija i Velika Britanija.
Od 21 zemlje koja je odgovorila na upitnik Evropske komisije, samo šest zemalja je saopštilo da nema problem sa količinom vode za snabdevanje - Austrija, Belgija, Estonija, Irska, Luksemburg i Slovačka. To potvrđuje zaključak Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2010, prema kojem se najveći deo Evrope, posebno na jugu, suočava sa nedovoljnom količinom vode, a najčešće istovremeno sa velikom tražnjom i nedovoljnim izvorima. Izuzetak su, kako se ističe, neke severne i retko naseljene zemlje koje imaju obilne izvore vode.
Evropska komisija planira da do kraja 2012. godine objavi nacrt plana za očuvanje voda u Evropi, a nije isključeno da će taj dokument sadržati i predlog novog propisa u EU.
Jedan od velikih problema, kako u Srbiji tako i u EU, su gubici vode, koji u nekim delovima iznose i 50%. U izveštaju je 13 zemalja navelo da sprovode značajne mere za smanjenje gubitaka. Mere za smanjenje gubitaka ne smatraju se neophodnim u Holandiji, gde su gubici u mreži za snabdevanje pijaćom vodom ispod 5%.
Background Inicijativa za međunarodno obeležavanje Svetskog dana voda potekla je 1992. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija "Životna sredina i razvoj", održanoj u Rio de Žaneiru, a taj dan se obeležava od 22. marta 1993. godine.
Ovogodišnji Svetski dan voda usmeren je na skretanje pažnje javnosti na posledice po urbane vodovodne sisteme izazvane rastom populacije, industrijalizacijom, klimatskim promenama i elementarnim nepogodama. Institut za javno zdravlje Srbije Svetski dan voda obeležava stručnom konferencijom na kojoj će biti reči o rezultatima sistemske kontrole zdravstvene ispravnosti vode za piće iz centralnih vodovodnih sistema najvećih gradova u Srbiji.
Većina zemalja članica nema planove o efikasnosti zgrada u pogledu štednje vode, a neke zemlje koje imaju probleme sa vodom nisu objavile planove za upravljanje rečnim basenima, iako su to morale da učine krajem 2009. godine.
U nekim zemljama uvode se novi sistemi naplate vode da bi se pokrili toškovi, a u većini zemalja članica meri se potrošnja vode.
Veliki gubici vode u Srbiji
Prema izveštaju Ekonomske komisije UN za Evropu, u Srbiji se izvori vode prekomerno koriste, a gubici u mreži snabdevanja su veliki. To potvrđuju podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2009. godine, prema kojima se pijaćom vodom snabdeva dva miliona domaćinstava, a gubici iznose 33%. Isporučeno je ukupno 464 miliona kubnih metara vode.
Navodi se da je i prerada vode za piće u nekim delovima zemlje nezadovoljavajuća. Problem je i veliko korišćenje podzemnih voda za industriju. Veliki problem je i zagađenje jer basen Save odlazi oko 80% industrijskih emisija.
Samo 8% vodnih resursa nastaje na teritoriji Srbije - ostalo su vodotokovi koji izviru u drugim zemljama, poput Dunava, Save i Tise.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća osoba na zemlji suočava se sa nestašicama vode. Manjak vode može se beležiti i u krajevima u kojima ima vodotokova, budući da na raspoloživost vode utiču mnogi faktori, uključujući zagađenje i način upravljanja vodom. Oko 20% stanovništva, odnosno 1,2 milijarde, živi u područjima u kojima postoji fizički nedostatak vode.
Svetski dan voda ove godine obeležava se pod sloganom "Voda za gradove. Odgovor na urbani izazov". Povećanje gradova dodatno otežava snabdevanje vodom.
Kada nemaju pristup vodi dobrog kvaliteta, što se dešava pre svega u zemljama u razvoju, ljudi se okreću nebezbednim izvorima, a to povećava opasnost od bolesti. Među bolestima koje izaziva loša voda su dizenterija i kolera, a nedostatak vode može da izazove i infekciju oka trahomu, koja može dovesti do slepila, kao i tifus.
Zbog nedostatka vode u nekim delovima sveta se događa da se poljoprivredna imanja zalivaju vodom koja je zagađena i to zagađenje prelazi u hranu, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.
Izvor: Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
