Srbija će morati dobro da se pripremi za pristupne pregovore sa EU u oblasti ekologije da se ne bi dogodilo da postavljene rokove kasnije ne može da ispuni, poručio je stručnjak Dragoljub Todić. Za ispunjavanje tih uslova potrebna je svest o potrebi brige za životnu sredinu i ispunjavanje standarda u toj oblasti, ocenila je potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Tanja Miščević na predstavljanju vodiča o evropskoj politici u oblasti životne sredine.

Todić, autor tog priručnika, kazao je da potrebu dobre pripreme najbolje pokazuje primer Slovačke, kojoj sada ističu rokovi za ispunjavanje nekih uslova koje nije mogla da ispuni. To je, kako je naveo, posledica loše procene tokom pregovora sa EU i nedostataka argumenata. Uz dobre argumente, naveo je on, moguće je dobiti dovoljno vremena za usklađivanje sa traženim standardima.

Srbiji, kako je ocenio za portal EurAktiv Srbija, nedostaju i novac i stručnjaci za ispunjavanje tih standarda.

Na sreću, ukazao je on, postoji matrica koju slede sve zemlje koje su na putu ka EU. "Nije bez osnova priča prema kojoj je važno da se ukrcate na šine, pa jednog dana ćete stići ako ste voljni i pokazujete energiju", rekao je Todić.

Na pitanje šta će biti najsloženiji problem za Srbiju, on je ocenio da je to problem industrijskog zagađenja, koji iziskuje mnogo vremena. To se vidi i iz iskustva Slovačke koje je predstavljeno u priručniku i ukazuje da su veliki problemi otpad, otpadne vode, kao i zaštita staništa.

Odgovarajući na pitanje o broju propisa koje je potrebno preneti u srpsko zakonodavstvo, on je kazao da ih je oko 700, od čega je deo tehničkog karaktera. Međutim, sam broj nije bitan, već njihova složenost, jer mnoge promene zadiru u same postavke funkcionisanja društva i privrede.

Propisi iz oblasti životne sredine čine trećinu pravnog nasleđa EU i regulišu raznovrsne oblasti, od onih koji čine svakodnevni život građana, poput kvaliteta vazduha, nivoa buke i uklanjanja otpada, do složenih, do sada ne u potpunosti istraženih oblasti poput genetski modifikovanih organizama.

Miščević: Problemi u primeni propisa

Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Tanja Miščević kazala je da je pregovaranje o pristupanju EU promenjeno, tako da se sada za otvaranje odgovarajućeg poglavlja o pristupanju traži ispunjavanje određenih merila. To je prvi put traženo od Hrvatske da bi se izbegli propusti iz ranijeg priključivanja EU, i odnosi se na sve oblasti, pa i zaštitu životne sredine.

Miščević je za EurAktiv Srbija ocenila da u Srbiji postoje stručnjaci za izradu zakona u skladu sa EU, ali se pojavljuju problemi kada dođe do primene zakona, što je često u domenu lokalne samouprave.

"Tu imate problem nalaženja razumevanja, znanja, kapaciteta sa kojima se lokalne samouprave na različite načine susreću i na to odgovaraju sa više ili manje uspeha", kazala je ona.

"Da li možemo biti zadovoljni kapacitetima, ne možemo naravno i mislim da će se tu svi složiti. I kapacitetima, i razumevanjem potreba i razloga zbog čega je neko pravilo postalo deo našeg pravnog poretka", kazala je ona. "Kada nemate dovoljno razumevanja i kapaciteta, onda imate problem nedostatka sredstava. Jer ako ne razumete zašto je nešto obaveza koju treba da uradite, nećete se potruditi da pronađete dovoljno sredstava, tu govorim i o lokalnom i o državnom nivou", istakla je ona.

Na pitanje o zaštiti građana od genetski modifikovane hrane, ona je kazala da Evropska unija pruža zaštitu i u tom, ali i u drugim značajnim pitanjima.

"Kada ste članica EU, vi ste deo jednog moćnog trgovinskog bloka koji zajednički, kao unija, pregovara sve što je vezano za svetsku trgovinu, tako da je vaša zaštita, ne samo u pitanju genetski modifikovane hrane, potpuno drugačija od trenutne pozicije države koja nije ni članica STO, ni EU. "Pregovaračka pozicija i vaša mogućnost manevra tada je mnogo mnogo veća", kazala je ona.

"Ako je nešto dodatni plus kada postajete članica i kada se približavate članstvu u EU, to je činjenica da postajete deo trgovinskog bloka koji je jako snažan u pregovorima sa tako moćnim trgovinskim partnerima kakvi su SAD, odnosno Kina sa druge strane", kazala je ona.

Trećina prava EU odnosi se na životnu sredinu

Životna sredina je deo evropskog pravnog nasleđa od početka 70-ih godina, a u osnivačkim ugovorima EU dobila je mesto u Jedinstvenom evropskom aktu 1987. godine. Danas propisi iz te oblasti čine trećinu pravne tekovine EU.

Napredak Srbije u oblasti životne sredine i prilagođavanje EU prati se već četiri godine, a nastaviće i nakon pristupanja EU, samo na malo drugačiji način.

Obaveze u oblasti životne sredine često se ispunjavaju tek godinama nakon pristupanja. Srbija, kako proističe iz pregleda datog u priručniku, ima da donese uglavnom podzakonska akta i da radi na primeni zakona.

Priručnik u izdanju Evropskog pokreta u Srbiji, čiji je Todić autor, pruža opšti pregled pristupa životnoj sredini u EU i daje informacije o pojedinačnim oblastima - nuklearnoj bezbednosti, zaštiti vode, zagađenju vazduha, zaštiti od buke, hemikalija, industrijskom zagađenju, genetski modifikovanim organizmima, očuvanju divlje flore i faune, upravljanju otpadom i civilnoj zaštiti.

U priručniku je opisano i iskustvo Slovačke u prilagođavanju evropskim standardima, a dat je i spisak propisa Srbije i EU.

Evropski pokret u Srbiji je, osim priručnika Životna sredina u okviru projekta Vodiči kroz evropske politike, do sada objavio priručnike iz oblasti energetike i poljoprivrede, a planirano je objavljivanje knjiga o trgovini i unutrašnjim poslovima. Priručnici se objavljuju uz pomoć Slovačke agencije za međunarodnu razvojnu pomoć.

Autor: Smiljana Vukojičić Obradović

Povezani sadržaj