Svake godine prosečan stanovnik EU upotrebi približno 500 plastičnih kesa, a većina njih iskoristi se samo jednom. Ukupna težina plastičnih kesa napravljenih u Evropi 2008. iznosila je 3,4 miliona tona što je jednako težini oko 2 miliona putničkih automobila. Budući da su lagane i male, plastične kese često ne završe u đubretu već u prirodi gde njihovo razgrađivanje traje stotinama godina.Evropska komisija planira da smanji uticaj kesa na životnu sredinu. U Srbiji još nema plana za rešavanje tog problema, a veliki trgovinski lanci počeli su da uvode biorazgradive kese.

Svesna ozbljnosti problema zagađenja prirode plastičnim kesama, Evropska komisija konsultovaće putem internet stranice javno mnjenje o tome kako najbolje da smanji upotrebu plastičnih kesa. Preko stranice posetioci će moći da odgovore da li bi naplaćivanje kesa ili njihovo oporezovanje bilo najbolje rešenje ili bi zabrana na nivou EU bila svrsishodnija. Glas javnosti biće uzeta u obzir i prilikom donošenja rešenja p biorazgradivim ambalažama. Kako je saopštila Evropska komisija, internet stranica na kojoj će biti otvorene konsultacije radiće do avgusta 2011.

Evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik rekao je tim povodom da je pre pedeset godina plastična kesa za jednokratnu upotrebu bila skoro nepoznata, dok se sada koriste po nekoliko minuta, a nakon toga zagađuju našu okolinu decenijama. "Ipak, društveni stavovi po tom pitanju napreduju vremenom i sada postoji želja za promenom. Zato sada razmatramo sve mogućnosti uključujući i zabranu korišćenja kesa na nivou Evrope. Potrebno nam je mišljenje što više ljudi koje ćemo koristiti zajedno sa naučnim analizama da bi rešili problem koji zagađuje našu životnu sredinu", kazao je on.

Neke države članice EU već su preduzele mere da smanje upotrebu plastičnih kesa kroz politiku cena, ugovorima sa privatnim sektorom i zabranama određenih tipova kesa, ali takva pravila ne postoje na nivou EU. U martu 2011. ministri životne sredine EU razgovarali su uticaju plastičnih kesa na okolinu i zaključci koje su doneli pokazali su da je potrebno značajno angažovanje EU.

U Srbiji je u prošle godine Vranje donelo odluku o zabrani plastičnih kesa. Zabrana je trebalo da stupi na snagu u januaru ove godine, ali, prema informacijama lokalne samouprave, nije stupila na snagu pošto nije stiglo odobrenje nadležnog ministarstva.  Kako je rekao pomoćnik gradonačelnika Vranja Igor Andonov u Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu "nema ni jednereči o plastičnim kesama", te su gradske vlasti zatražile da Ministarstvo za zaštitu životne sredine dodatno protumači Zakon da se ne bi desilo da neko tuži grad zbog te mere.

Veliki trgovinski lanci počeli su da uvode biorazgradive kese, dok su kartonske kese i dalje slabo zastupljene.

Konsultacije u EU trebalo bi Komisiji da obezbede i povratnu informaciju o uspehu trenutnih mera o razgradivosti iz direktive EU za ambalažu.

Direktiva ne omogućava jasno razlikovanje proizvoda koji se razgrađuju u prirodnim uslovima i onih koji se razgrađuju u industrijskim uslovima. Reklamiranje proizvoda kao biorazgradivih koji se u stvari ne mogu razgraditi u prirodi može dovesti u zabludu potrošace i doprineti zagađenju.

Konsultacije bi trebalo da prikupe viđenja o socijalnim, ekonomskim i uticajima na životnu sredinu mera koje bi se preduzele da bi se unapredile mere za ambalaže uključujući i vidljivost oznaka da je ambalaža biorazgradiva.


Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj