Proizvođači u Srbiji i uvoznici imaju obavezu da do kraja godine organizuju prikupljanje i recikliranje do pet odsto svoje ambalaže. U suprotnom će, u skladu sa Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, plaćati kazne i do milion dinara (do 10.000 evra), a zakon im preti i gubitkom dozvole za rad. U Srbiji godišnje 600.000 tona ambalaže i ambalažnog otpada završi u prirodi ili na deponijama. Zakon je obavezao industriju na to da se deo ambalaže reciklira i stanje je bolje nego pre pet godina. Međutim, organizovano sakupljanje otpada, sortiranje i reciklaža daleko je od nivoa i prakse koja postoji u zemljama Evropske unije.

Ukoliko Srbija bude dosledna u sprovođenju novog Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, čija je primena počela u maju, za dve do tri godine komunalna preduzeća u gradovima širom zemlje nametnuće se kao veliki sakupljači otpada koji ide u reciklažu i taj posao će obavljati za račun proizvođača koji nisu uvek zainteresovani da se pored svoje osnovne delatnosti bave i reciklažom.

Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka - organizacije za upravljanje ambalažnim otpadom, rekla je da se domaća industrija priprema za primenu principa "produžene odgovornosti proizvođača". To znači da proizvođač, paker ili punilac ambalaže koji plasira svoju robu na tržište nije više samo u obavezi da njegov proizvod bude bezbedan, već i da doprinese da se iskorišćena ambalaža, u određenom procentu, ponovo upotrebi i reciklira.

Srbija se opredelila za model prikupljanja i recikliranja ambalažnog otpada koji postoji u zemljama EU, a tu problematiku regulisao je Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Međutim, eksperti i oni koji su povezani sa tom vrstom delatnosti navode da je potrebna odlučnija akcija države i rešenost da se spovodi kaznena politika.

Industrija će za svoje potrebe angažovati operatere, poput Sekopaka, da za njih sakupljaju ambalažni otpad i da upravljaju njime.

"Sekopak se pak u tom procesu opredelio da prikupljanje, razvrstavanje, baliranje, transport i reciklažu poveri lokalnim samoupravama, odnosno javnim komunalnim preduzećima u pojedinim opštinama u Srbiji", precizirala je Božovićeva.

Ideja je da se primeni sistem upravljanja ambalažnim otpadom u saradnji sa komunalnim preduzećima. To znači da će proizvođači subvencionisati komunalna preduzeća jer je čitav proces sakupljanja ambalažnog otpada skuplji od vrednosti sekundarne sirovine koja se dobija kroz prikupljanje i reciklažu.

Troškovi reciklaže do 80.000 evra

Velika preduzeća će godišnje za troškove reciklaže pomenutih pet odsto ambalaže izdvajati od 50.000 do 80.000 evra, a mala preduzeća od 2.000 do 15.000 evra.

Novac koji od industrije stigne u Sekopak, kao neprofitnu organizaciju, prosleđivaće se komunalnim preduzećima.

Sekopak do sada ima ugovore potpisane sa komunalnim preduzećima u gradovima Niš, Jagodina, Leskovac, Subotica, Sombor, Čačak, Gornji Milanovac i Kragujevac, a u toku su pregovori sa opštinama Šabac, Valjevo, Novi Bečej i Kovačica.

Potrebno je takođe osnažiti komunalna preduzeća da se bave tim poslom, jer čitav sistem treba pripremiti i osmisliti tako da do 2014. godine bude moguće prikupljanje i reciklaža ambalažnog otpada od čak 30 odsto.

Ipak, da bi sistem zaživeo potrebno je strpljenje. "Oko dve godine je potrebno da se svi uključe u sistem upravljanja ambalažnim otpadom a oko pet godina da čitav sistem pokaže svoje pune efekte", kazala je Božovićeva.

Biznis vezan za reciklažu zahteva značajna ulaganja i procene su da za minimalno isplativu mrežu sakupljanja otpada za region od 100.000 stanovnika treba investirati oko 45.000 evra, što je za većinu malih preduzetnika i pojedinaca velika suma.

Do sada je 100 najvećih kompanija u Srbiji, koje čine 30% tržišta, ušlo u taj proces saradnje sa Sekopakom i komunalnim preduzećima, ali to nije sve i veliki deo ambalažnog otpada ostao je "nepokriven", istakla je Božović.

Edukacija za građane, kazne za preduzeća

Praksa u drugim zemljama je pokazala da je u prvim godinama primene neophodna rigorozna kontrola i kažnjavanje preduzeća ukoliko se ne pridržavaju zakona i ukoliko ne omoguće reciklažu predviđenog procenta ambalaže i ambalažnog otpada, kako bi čitav sistem zaživeo.

Nezavisni pravni konsultant Sandra Kemberović rekla je da u onim opštinama u Srbiji gde je izgrađen sistem prikupljanja i sortiranja otpada građani hoće da recikliraju i žele da vrše primarno razvrstavanje otpada.

Kamberović je navela da se i dalje mora raditi na razvijanju svesti kod građana o tome da je neophodno okrenuti se reciklaži i prikupljanju otpada u cilju očuvanja životne sredine, uporedo sa tim treba izgraditi potrebnu infrastrukturu a država Srbija treba da donese odgovarajuće podzakonske akte.

autor: Milena Gačević Milivojević

Linkovi

 

Institucije

Skupština Srbije: Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu

Povezani sadržaj