Belgija je bila poznata po svojim dobro osvetljenim putevima, a skoro svaki metar autoputa u zemlji imao je noćno svetlo. Međutim zbog ekonomske kize i potrebe za uštedom energije, Belgijanci će morati da se odreknu rasvete koja već deceniju osvetljava stotine kilometara autoputeva u zemlji. Od 15. jula u regionu Flandrije na severu Belgije počeće da se isključuje ulično osvetljeje na autoputevima. "Svetla će biti uklonjena sa oko 50% puteva dok će ostali ostati trajno osvetljeni ili naizmenično u slučaju lošeg vremena, pojačanog inteziteta saobraćaja ili saobraćajnog udesa", rekla je regionalna ministarka za saobraćaj Sibel-Rojs Bujk  (Cybelle-Royce Buyck).

Belgija je bila jedna od retkih zemalja koja je sebi mogla da priušti luksuz da svaki metar puta ima noćno osvetljenje. Ipak zbog fiskalnih mera štednje i potrebe za racionalizacijom potrošnje energije u svim sektorima kao i povećanja cena električne enrergije to više neće biti slučaj. Pored Belgije, sličnu politiku osvetljavanja puteva ima i mali ali bogati Luksemburg, koji ima rasvetu na svih 150 kilometara autoputa u zemlji.

Do sada je u Belgiji 335.000 lampi osvetljavalo auoputeve i magistrale. U Flandriji je, bar u nekom trenutku noći, bila osvetljena kompletna mreža puteva. U južnom regionu Valoniji koji je nešto manje ekonomski razvijen 750 od ukupno 860 kilometara autoputa bilo je pokriveno svetlom. Takav luksuz je međutim izuzetno skup pa je Valonija prošle godine potrošila 9,5 miliona evra i 105 gigavat časova na osvetljenje puteva, što je jednako količini struje koja proizvede nuklearna elektrana za četiri dana.

Sve je počelo 1950 godine kada su nadležne vlasti u Belgiji utvrdile da se više od polovina svih smrtnih slučajeva na drumovima dogodi noću iako se tada odvija manje od četvrtine ukupnog saobraćaja. Lampe su bile uvedene iz bezbednosnih razloga, a energija je u to vreme bila jeftina, objasnili su u ministarstvu saobraćaja. Dvadeset godina kasnije svi izlazi i ulazi na autoputeve su bili osvetljeni, a da se vozači ne bi izlagali stalnoj promeni osvetljenih i tamnih delova puta odlučeno je da se osvetli ceo put.

Efikasnost tih mera ipak osporava Belgijski institut za sigunost saobraćaja. Naravno da osvetljenje dopronosi boljoj vidljivosti, ali ono takođe daje "lažan osećaj" sigurnosti kod vozača, a same bandere predstavljaju vrlo opasnu a često i smrtonosnu prepreku prilikom saobraćajnih udesa navode u institutu.

Poslanik evropskog parlamenta, nemački konzervativac Peter Lize (Liese) koji je radio u Briselu na sprovođenju politike uštede energije u EU slaže se da se autoputevi u Belgiji ne mogu ostaviti u mraku ali i podseća da su obične sijalice prošlost u očima evropskog zakonodavstva i da će se slične promene uskoro očekuju i uličnoj rasveti.

Putevi u belgiji u svakom slučaju ne sijaju više kao ranije. U Valoniji su oni bili osvetljeni 2.350 sati u 2008. godini prema 4.050 samo nekoliko godina ranije. Sa novim promenama i u Flandriji, Belgija će izgubiti svoj nekadašnji noćni sjaj.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj