Klimatske varijacije kao što su El Ninjo i La Ninja imaju uticaj na izbijanje oružanih sukoba u regionima koji su zahvaćeni ovim prirodnim ciklusima a taj fenomen može biti dotatno pogoršan industrijskim zagađenjem, upozorava se u nedavno objavljenoj studiji. Tropske zemlje pogođene olujama koje izaziva klimatski fenomen El Ninjo dva puta su podložnije izbijanju unutrašnjih sukoba od onih koje pogađa nešto vlažniji i hladniji klimatski fenomen La Ninja, objavljeno je u naučnom magazinu Nejčer (Nature).

Glad na Rogu Afrike, koja je u Somaliji dodatno pogoršana građanskim ratom, tipičan je primer posledica prirodnih klimatskih varijacija koje izazivaju suše i samim tim tenzije u već nestabilnom društvu, navode autori studije. Oni dodaju i da će globalno zagrevanje prouzrokovano industrijskim zagađenjem samo povećati negativne posledice klimatskih pojava.

"Studija neosporno pokazuje da čak i u našem savremenom svetu klima i njene promene imaju uticaja na sklonost ljudi da pribegnu nasilju", rekao je Mark Kejn (Cane), klimatolog iz opservatorije Lamon-Doerti pri Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Poznat pod skraćenicom ENSO (El Ninjo-južna oscilacija), El Ninjo koji utiče na južnu hemisferu je pojava koja se javlja u nepravilnim razmacima između dve i sedam godina i traje obično između devet meseci i dve godine. On izaziva vanredne klimatske promene i donosi poplave i suše pa su najviše pogođene zemlje u razvoju koje zavise od poljoprivrede, ribarstva i šumarstva, naročito one na obali Pacifika.

Pojava počinje nagomilavanjem tople vode u zapadnom delu tropskog Pacifika i zatim putuje okeanom. Ovaj deo ciklusa poznat kao El Ninjo može da izazove dramatične promene u padavinama i temperaturi i izaziva talase vrućina, suve i snažne vetrove u Africi, južnoj i jugoistočnoj Aziji i Australiji.

Kada se ciklus preokrene naziva sa La Ninja i porazumeva hlađenje vode u istočnom Pacifiku što uzrokuje jake kiše u tom regionu.

Autori studije pratili su pojavu ovih klimatskih fenomena u periodu od 1950. do 2004. i kombinovali te informacije sa podacima o unutrašnjim sukobima u državama u kojima je poginulo najmanje 25 ljudi godišnje. Uzeto je u obzir i podrobno analizirano 234 sukoba u 174 zemlje. U svakom drugom od tih sukoba poginulo je najmanje 1.000 ljudi.

Tokom perioda trajanja fenomena La Ninja prema upoređenim podacima verovatnoća izbijanja sukoba iznosila je 3%, dok je u toku perida El Ninja bila dva puta veća i iznosila 6%. Kada nije bilo ovih klimatskih pojava opasnost od sukoba iznosila je 2%.

Prema istraživačima, moguće je da je El Ninjo odigrao ulogu u 21% građanskih ratova na svetu a taj procenat raste i na 30% kada su u pitanju zemlje koje su podložne tom klimatskom fenomenu.

Solomon Hsiang, glavni autor studije, nazvao je El Ninjo nevidljivim faktorom jer izaziva gubitke useva, potpomaže epidemije nakon razornih uragana i tako pojačava glad, nezaposlenost i nejednakost koji su glavni pokretači razdora i nezadovoljstva.

Drugi faktori koji mogu uticati na nivo rizika od građanskog rata su demografski rast, prosperitet i sposobnost vlade da se suoči sa posledicama El Ninja.

Prema rečima Hsianga, sadašnja kriza u Somaliji koja nije bila deo studije je "savršen primer" skrivenih posledica El Ninja.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Biljke i životinje uzmiču pred globalnim zagrevanjem