Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Ekolozi u EU protiv elektrane Kosovo C
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.09.2011. |
|
|
|
|
|
|
Aktivisti za zaštitu životne sredine zatražili su od evropskih komesara za energetiku i proširenje da povuku poziv Svetskoj banci da ne odustane od finansiranja izgradnje nove termoelektrane na lignit blizu Prištine. Ekolozi protestuju jer lignit zagađuje više od standardnog "crnog" uglja i doprinosi klimatskim promenama.
Komesar za energetiku Ginter Etinger (Guenther Oettinger) i za proširenje Štefan File (Fuele) 19. maja su poslali pismo predsedniku Svetske banke Robertu Zeliku i zatražili da ta organizacija zadrži delimičnu garanciju rizika koju je ponudila za termoelektranu Kosovo C. Oni su u pismu naveli da je to "najbolji i jedini način da se unaprede rezultati" u domenu zaštite životne sredine na Kosovu.
Kako su objasnili, nova elektrana Kosovo C manje bi zagađivala od sadašnje elektrane Kosovo A, što bi omogućilo Kosovu da ispuni obeveze iz Sporazuma o energetskoj zajednici, kao i zahteve evropske direktive čiji cilj je da smanji emisije štetnih materija poput sumpor dioksida iz teške industrije.
"Ukoliko bi se Banka povukla iz projekta, može se pojaviti opasnost da Kosovo odustane od obećanja da će zatvoriti elektranu Kosovo A do 2015. godine i produži njen vek", naveli su komesari.
Ekolozi, međutim, imaju drugačiji stav po pitanju korisnosti finansiranja nove elektrane na lignit.
Background Lignit proizvodi više emisija ugljen dikosida od "cenog uglja". Evropska komisija je u julu 2010. odine predložila da se zatvore neprofitni rudnici uglja pre 2014. godine, kada bi trebalo da se obustave državne subvencije. Međutim, dva meseca nakon toga odobrila je subvenciju španskoj industriji uglja. Nakon što je Nemačka odlučila da zatvori scih 17 nuklearnih reaktora do 2022. godine, POljska je najavila da će vratiti ugalj "na dnevni red", a trgovci energentima su dali informaciju da je i Nemačka povećala uvoz lignita.
Visoki savetnik Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF) Mark Džonson (Johnson) kazao je da bi izgradnja elektrane Kosovo C udaljila Kosovo od d puta ka EU. To bi takođe učvrstilo mehanizam prema kojem se novi pogoni na ugalj proteruju iz EU i sele se u zemlje poput Albanije i Belorusije. Džonson je ukazao i da se za pogone na ugalj van EU ne plaća cena emisija ugljen dioksida koja se plaća u EU.
Poslanik Zelenih Bas Ejkhaut (Eickhout) takođe je ocenio da je podrška izgradnji elektrane loša i izrazio nadu da to pismo nije "uvod u Etingerovu novu viziju energetike do 2050". "Ukoliko u EU stvaramo mehanizam za trgovinu emisijama ugljen dioksida, a istovremeno stvaramo velike zagađivače konkurente tik ispred granica, ne samo da podstičemo Kosovo da krene lošim putem u smislu privrede i zaštite životne sredine, već i podrivamo našu privredu" sa niskom stopom emisija.
Komesari su poslali pismo mesec dana nakon što su se u Svetskoj banci javile podele oko planova da se ograniči finansiranje elektrana na ugalj.
U 2010. su Svetska banka i ekolozi vodili žestoku raspravu o planovima finansiranja elektrane na ugalj u Južnoafričkoj republici, što je odobreno.
U EU se finansiranje elektrana na lignit pokazalo kontroverzno zbog toga što su on preprrka za dostizanje ciljeva EU da se smanje emisije ugljen dioksida za između 80 i 95% do 2050. godine.
Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj zajedno daju zajam od 770 miliona evra za elektranu na lignit u slovenačkom gradu Šoštanju. Prema argumentima EIB, elektrana u Šoštanju će omogućiti smanjenje zagađenja jer će zameniti lošije pogone.
Komesari Etinger i File, međutim, u pismu podrške za Kosovo C skoro da i ne pominju studiju Svetske banke prema kojem se bilans emisija Kosova neće promeniti ukoliko se zatvori Kosovo A, rehabilituje Kosoovo B i pusti upogon Kosovo C.
Izvor: EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|