Evropska mora se menjaju brže nego što se mislilo zbog posledica klimatskih promena poput topljenja leda, porasta temperatura i migracija životinjskih vrsta, pokazuje najnovije istraživanje. Istraživanje je pokazalo i da zagrevanje okeana može biti uzročnik širenja ozbiljnih bolesti zbog čega može naneti višemilionske troškove sistemima zdravstvene zaštite.

Izveštaj o uticaju klimatskih promena na morsku sredinu u Evropi pripremljen je u okviru projekta Istraživanja klimatskih promena i evropskog morskog ekosistema (CLAMER). U izveštaju CLAMER-a, u kome učestvuje 17 evropskih instituta za ispitavanje mora, objavljeni su nalazi više od 100 projekta koje je finansirala Evropska unija od 1998. godine.

"Promene su jasno vidljive i mnogo se brže dešavaju nego što smo mislili da je moguće", rekao je 13. septembra predsedavajući projekta CLAMER i jedan od autora izveštaja Karlo Hip (Carlo Heip) iz Kraljevskog holandskog instituta za istraživanje mora.

U izveštaju se izlažu posledice zagrevanja okeana, i one koje su zabeležene, ali i ona koja se predviđaju - topljenja leda, podizanje nivoa mora, erozija obala, sve jače i učestalije oluje, kao i hemijske promene u samim morima poput povećanja kiselosti okeana i smanjivanje prisustva kiseonika.

Povećanje nivoa mora i sve jači vetrovi doprineli su eroziji 15% evropske obale, navodi se u izveštaju.

Zagrevanje se ubrzalo u proteklih 25 godina i sada je 10 puta brže od prosečnog ritma u 20. veku, dodaje se u izveštaju.

Od 1986. do 2006. povećanje temperature morske površine u evropskim morima bilo je tri do šest puta veće u odnosu na svetski prosek.

"Scenario simulacije ukazuje da bi do kraja 21. veka temperatura Baltičkog mora mogla da se poveća za 2 do 4 stepena Celzijusa, Severno more za 1,7 stepena a u Biskajskom zalivu za 1,5 do 5 stepeni", navodi se u izveštaju.

Topljenje slojeva leda i glečera još više doprinosi neizvesnosti. Prema predviđanjima za 2100. nivo evropskih mora mogao bi da se poveća 60 centimetara i čak i do 1,9 metara u nekim priobalnim delovima Velike Britanije. Zbog povećanja nivoa mora može biti ugroženo stanovništvo u nižim područjima Evrope, ali zemlje poput Britanije, Francuske i Holandije bi mogle biti manje izložene opasnosti, pošto su dovoljno bogate da preduzmu mere zaštite na obali.

Globalno zagrevanje je uticalo i na lanac ishrane u morima pošto su neki organizmi migrirali u Atlantik iz Pacifika u vreme kada su prolazi kod Antarktika prohodni, navodi se u izveštaju i upozorava da dolazak novih vrsta može da ugrozi ekosistem u drugom moru.Hip je rekao da je u nekoliko decenija populacija riba u Severnom moru znatno promenjena, pri čemu se veće vrste kreću ka arktičkim morima, dok na njihovo mesto dolaze primerci manjih vrsta.

Prema predviđanjima Univerziteta u Bremenu i Centra za podatke o snegu i ledu u SAD, površina pod ledom u Arktičkom moru ovog leta bi trebalo da se smanji na najniži nivo ili drugi najniži nivo do sada.

Od početka praćenja promena putem satelita pre 32 godine pet velikih topljenja na Antarktiku desilo se u proteklih pet godina. Istraživač Kim Holmen iz Norveškog polarnog instituta je ocenila da nije daleko vreme kada će leta na Arktičkom moru biti bez leda.

Povećanje temperature vode u okeanima izaziva širenje bakterija iz roda Vibrio koje mogu izazvati trovanje hranom, ozbiljne upale gastrointestinalnog trakta, sepsu i koleru.

"Milionski troškovi zdravstvene zaštite mogu biti rezultat ishrane zaraženom morskom hranom, unošenja patogena koji se prenose vodom, i u manjoj meri, neposrednom profesionalnom ili rekreativnom izloženošću morskim bolestima", navodi se u izveštaju i dodaje da klimatski uslovi igraju sve značajniju ulogu u prenošenju tih bolesti.

Hip je rekao da se koncentracija bakterija roda Vibrio prate od 1960-tih godina. "Kada je temperatura u Sevenrom moru počela da raste krajem 80-tih, bakterije Vibrio počele su da se šire", rekao je on i dodao da je jedan soj uzročnik i kolere.

Izvor: EurActiv.com i AP

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj