Sklapanje ugovora kojim bi se uredila saradnja u regionu u oblasti životne sredine bila bi korisna i za integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU, ocenjeno je na skupu o regionalnoj saradnji u oblasti životne sredine. Regionalni ugovor ne bi zamenio postojeće međunarodne ugovore, već bi bio prilagođen potrebama regiona, rekli su autori predloga. Tu, međutim, postoje mnogi izazovi, uključujući odnose i interese u regionu, a za ostvarivanje takve inicijative biće ključno utvrđivanje zajedničkih interesa, ocenili su učesnici rasprave koju je 17. januara organizovao Evropski pokret u Srbiji.

Rasprava je ogranizovana povodom predstavljanja predloga javne politike koju je pod nazivom "Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine u funkciji evropskih integracija i region jugoistočne Evrope", pripremio Istraživački forum, programsko telo EPuS-a. Na skupu su učestvovali predstavnici ministarstava i vladinih tela, poput Kancelarije za evropske integracije, kao i nevladinih organizacija i stručne javnosti.

Autor studije Dragoljub Todić rekao je da je ideja da se pokrene razgovor o potrebi zaključivanja međunarodnog ugovora kojim bi se institucionalizovala saradnja u regionu u oblasti zaštite životne sredine. On je dodao da postoji praksa u različitm oblastima i dobra osnova za unapređenje saradnje ali da ne postoji opšti ugovor koji bi obuhvatio zemlje regiona i aspekte koji su ključni za njih.

Prema njegovim rečima, zaključivanje konvencije bi moglo da doprinese ne samo unapređenju regionalne saradnje već bi potpomoglo pristupanje zemalja regiona EU.

Na pitanje zašto bi takva konvencija imala primat u odnosu na druge međunarodne ugovore, Todić je rekao da je to bila i dilema na počektu izrade predloga. "Bez obzira na značajan nivo preklapanja članstva u međunarodnim ugovorima mi smatramo da bi jedan opšti, osnovni ugovor otklonio praznine koje postoje u sistemu funkcionisanja međunarodnih ugovora i podigao nivo harmonizacije primene postojećih ugovora, kroz razmenu iskustava u primeni obaveza, od čisto tehničkih vezanih za slanje izveštaja do suštinskih, poput kapaciteta i stanja institucija", rekao je on.

Takav ugovor ne bi imao primat u međunarodnom pravu, a otvorio bi pitanja koja nisu obuvaćena postojećim ugovorima, dodao je on.

Na pitanje koje su to oblasti koje nisu obuhvaćene postojećim međunarodnim ugovorima, a mogle bi biti obuhvaćene konvencijom, Todić je rekao da bi se konvencija odnosila na implikacije na regionalnom nivou, poput klimatskih promena. Prema njegovim rečima, međunarodni ugovori u domenu životne sredine daju matricu i podstiču na sklapanje regionalnih ugovora.

Jedna od dilema je bila ko sve treba da bude uključen u taj ugovor i po kojim kriterijuma i zato su se pri pripremi projekta autori opredelili za preldog za sklapanje konvencije o saradnji država Zapadnog Balkana/jugoistočne Evrope u oblasti životne sredine i održivog razvoja.

Todić je rekao da se nije išlo u dalju razradu u ovoj fazi i da je predlog za sada nešto optimalno, a da će konkretni rezultat zavisiti od interesa država.

Savetnik u odesku za ljudska prava i zaštitu životne sredine Ministarstva spoljnih poslova Saša Mart rekao je da je konvencija dobrodošla zbog značaja regionalne saradnja. "Mislim da bi dobro bilo da ova inicijativa posluži podizanju nivoa svesti kod onih koji donose odluke. Činjenica je da životna sredina nije na vrhu prioriteta ali regionalna saradnja jeste", rekao je on.

Predsednik Istraživačkog foruma Vladimir Pavićević rekao je da je oblast životne sredine vrlo dobra prilika za razvoj dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje koja ima ključni značaj u integraciji u EU.

U raspravi je ukazano da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđena i regionalna saradnja u oblasti životne sredine, da taj sporazum stupa na snagu 2014. i da je zato potrebno ubrzati korake na tom planu, jer se kasni u ispunjavanju obaveza.

Na skupu je ukazano i na problem odnosa u regionu i da bi predlog koji bi potekao od Beograda mogao da naiđe na otpor. Učesnici su naveli i da se zemlje regiona pri izradi zakona često rukovode svojim interesima.

Olivera Kuzman iz odseka OEBS-a za životnu sredinu je ocenila da zbog specifičnosti regiona i prošlosti treba oprezno prići tome i predložila uspostavljanje profesionalnih regionalnih mreža, odnosno da se saradnja odvoji od političkih stavova. Ona je ocenila da će zato međunarodne organizacije koje podržavaju evropske integracije zato imati sluha za ovakvu inicijativu.

Todić je rekao da je ideja i bila da se prevaziđu prepreke u regionu stavljanjem predloga u funkciju evropskih integracija.

Na skupu je ocenjeno da je potrebna i jaka institucionalna struktura za realizaicju takvog jednog ugovora, kao i da je potrebno usredsrediti se na zajedničke interese, odnosno na to da se zajedno rešavaju problemi i otklone bojazni koje se mogu pojaviti tokom prisutpanja EU.

Izvori: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Linkovi

Nevladine organzacije

Istraživački forum EPuS: Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine u funkciji evropskih integracija i region jugoistočne Evrope

Povezani sadržaj