U regionu Balkana energetski intenzitet, odnosno potrošnja energije u odnosu na bruto domaći proizvod, veliki je, standardi su niski, ali postoje mogućnosti za ulaganje, ocenjeno je 20. juna na skupu o finansiranju u oblasti energetike u regionu. Srbija potroši dva do tri puta više energije u odnosu na bruto domaći proizvod od proseka u Evropskoj uniji. Problem u regionu predstavlja i subvencionisana cena struje, kao i okruženje koje nije naklonjeno investitorima, a poseban izazov predstavlja nedovoljno razvijena svest građana i kompanija o prednostima ulaganja u cilju uštede energije, kao i nedostatak stručnjaka. U kontekstu pridruživanja EU važno je i da se domaća preduzeća pripreme kako bi nakon pristupanja bila konkurentna na velikom evropskom tržištu u oblasti usluga i tehnologija koje donose energetske uštede, poručeno je na skupu.

Vršilac dužnosti direktora Agencije za energetsku efikasnost Srbije Bojan Kovačić rekao je da Srbija ne troši u ukupnoj količini puno energije, kao ni po stanovniku, ako se poredi sa regionom i EU, i naveo da u odnosu na Sloveniju po stanovniku troši gotovo dva puta manje energije.

U slučaju Srbije problem je, međutim, energetska efikasnost, odnosno energetski intenzitet koji predstavlja odnos između potrošnje energije i novostvorene vrednosti, odnosno bruto domaćeg proizvoda, rekao je on. "Naš energetski intenzitet je veliki. Možemo do kažemo da je u odnosu na prosek u EU dva do tri puta veći", rekao je Kovačić novinarima u pauzi Foruma finansiranja energetike Balkana koji je organizovala agencija Intelidžent investment in imerdžing markets (Intelligent Investment in Emerging Markets) iz Londona.

Prema njegovim rečima, energetski intenzitet Srbije je bio 0,80 u 2002. godini, 0,63 u 2006. godini, a sada je oko 0,50, dok je energetski intenzitet Nemačke oko 0,16.

Kovačić je, međutim, rekao da je energetski intenzitet Srbije veliki ne samo zbog potrošnje energije već i zbog toga što je njen BDP mali. Ocenio je da će povećanje privredne aktivnosti smanjiti energetski intenzitet Srbije.

On je rekao da je važno da se stvori jak institucionalni okvir na svim nivoima i izrazio nadu da će nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije biti usvojen pošto se formira nova vlada, prvo na vladi a zatim i u skupštini.

Snažan institucionalni okvir podrazumeva i uvođenje energetskih menadžera u opštinama koji će prikupljati podatke, raditi na projektima i definisanju mera na lokalnom nivou i sarađivati sa partnerima. Kovačić je rekao da će se uvođenje energetskih menadžera isplatiti sa pet evra pa stanovniku neke opštine.

Kovačić je rekao da za sada još nema podataka o rezultatima programa subvencionisanja kredita građana u oblasti energetske efikasnosti, ali da je interesovanje građana veliko.

"Treba da se ugledamo na najrazvijenije zemlje, poput skandinavskih zemalja, Nemačke ili Japana. To ne znači da možemo preko noći da budemo kao oni ali možemo da usvojimo sistemske mere i to je naš cilj", rekao je on.

Pored instituconalnog okvira važno je i obezbediti stabilno finansiranje na svim nivoima, rekao je on i dodao da sve ne mogu da pokriju kreditne linije ni razni fondovi već da sredstva treba obezbediti i putem sistema energetskog menadžmenta, kao i da treba finansirati i programe, a ne samo projekte iz fondova.

On je na skupu rekao da se u nekim zgradama u Srbiji troši i 100% više energije nego što je potrebno, a da je renovirano više od 100 javnih zgrada u poslednjih pet godina, uključujući dva bolnička centra, u Nišu i Beogradu.

Iskustva Hrvatske

Državni sekretar u hrvatskom Ministarstvu građevinarstva i prostornog planiranja Ana Pavičević-Kaselj je rekla da se u EU troši 20% više energije nego što je potrebno u odnosu na BDP, a da Hrvatska troši dodatnih 20% u odnosu na EU. Ona je dodala da potrošnja energije u javnim zgradama u Hrvatskoj iznosi 250 kilovat sati po kvadratnom metru (kWh/m2), dok je u Evropi ta potrošnja ispod 100 kilovat sati po kvadratnom metru.

Ana Pavičević-Kaselj je navela da su procene da u Hrvatskoj postoji 11.000 javnih zgrada, od kojih je 8.000 registrovano u posebnom informacionom sistemu preko koga se može pratiti njihova energetska efikasnost. U Hrvatskoj su, kako je dodala, mnoge zgrade dotrajale, uključujući bolnice u koje se godinama nije ulagalo.

Prema njenim rečima, plan vlasti je da se 5% ili 550 javnih zgrada renovira godišnje. To će, prema poceni hrvatskih vlasti, omogućiti zapošljavanje između 10.000 i 22.000 ljudi. "Planiramo da ne budemo preambiciozni, da obnovimo 5% na godišnjem nivou, što je oko 500 zgrada. Sada imamo potencijala za više. Pitanje je samo našeg operativnog kapaciteta koliko ćemo zgrada uspeti da obnovimo", rekla je ona.

Ona je dodala da će se u Hrvatskoj nedeljno objavljivati 15 tendera za obnovu javnih zgrada, uključujući vrtiće, domova zdrava i bolnice. Glavni kriterijum na tenderu neće biti da ponuda bude što jeftinija već ekonomski isplativija u smislu uštede gledano u periodu od 14 godina povrata investicije.

Za obnovu zgrada je obezbeđeno 200 miliona evra, koje je izdvojila Evropska investiciona banka, a preko Hrvatske banke za obnovu i razvoj sa kamatnom stopom od 3% i periodom otplate od 14 godina. Ana Pavičević-Kaselj je navela da je pripremljeno 100 projektnih zadataka za javne zgrade, da je u izradi još oko sto a da se u protekla tri meseca prijavilo oko 400 zgrada.

Ona je dodala da problem kod obnove stambenih zgrade predstavlja to što svi vlasnici stanova moraju da daju saglasnost, a da bi izmenama propisa trebalo da se omogući da bude dovoljna saglasnost polovine vlasnika.

Prema njenim rečima, hrvatskim preduzećima predstoji priprema za evropsko tržište, odnosno da do ulaska u EU imaju godinu dana da se pripreme kako bi bili konkurentni u oblasti energetske efikasnosti, odnosno kako bi mogli da ponude odgovarajuće tehnologije i usluge koje donose uštede. U suprotnom preduzeća iz zemalja EU koja su se već usavršila nametnuće se na hrvatskom tržištu, rekla je ona i dodala da je to poruka i regionu.

Na skupu je ocenjeno da u regionu postoji veliki energetski intenzitet a da su standardi niski, ali da postoje i mogućnosti za ulaganje u tu oblast. Postoje i mnoge prepreke, poput subvencionisane cene energije i okruženja koje nije naklonjeno investicijama, što ograničava tempo investicija, rekao je šef odeljenja Evropskog investicionog fonda za razvoj regionalnog poslovanja Iber Kotonji (Hubert Cottogni).

Na skupu je ukazano da svest među građanima i kompanijama u regionu o mogućnostima i prednostima energetske uštede nije dovoljno razvijena, kao i da problem predstavlja i nedovoljno stručno znanje. Ana Pavičević-Kaselj je iznela primer hrvatskih hotelijera koji se nisu u većoj meri odazvali povoljnoj ponudi sa fiksnom kamatom i periodom otplate od 17 godina.

Autor: M.P.

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj