Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Dvesta milijardi evra za transport energije
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2010. |
|
|
|
|
|
|
Evropska unija bi do 2020. godine trebalo da uloži 200 milijardi evra u mrežu za transport energije, saopštila je juče (17. novembra) Evropska komisija. U dokumentu o prioritetima u energetskoj infrastrukturi, koji je Komisija uputila institucijama EU, navodi se da EU bez tih investicija neće moći da obezbedi sigurnost snabdevanja, smanji zagađenje ugljen dioksidom i ispuni ciljeve o korišćenju obnovljive energije.
Samo polovina planiranih investicija realizovala bi se spontano na tržištu, bez zajedničkog plana u okviru Unije, a ukoliko bi ih sprovodile evropske zemlje pojedinačno cena projekata bi bila 20% viša. Sprovođenje tog opsežnog plana ulaganja u energetiku na evropskom nivou otvorilo bi 775.000 radnih mesta za period od 2011. do 2020. godine i povećalo bruto domaći proizvod za 19 milijardi evra do 2020. godine, navodi se u dokumentu Prioriteti za energetsku infrastrukturu do 2020. godine i nakon toga.
Background Plan EU je da do 2020. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji izazivaju globalno zagrevanje, do 2020. godine, kao i da poveća udeo obnovljive energije u potrošnji na 20 odsto a energetsku efikasnost za 20 odsto.
EU planira i da omogući veći broj puteva za dopremanje gasa na svoje tržište da bi izbegla probleme u snabdevanju sa kojma se suočila u januaru 2009. godine kada je veliki deo istočne Evrope ostao bez gasa zbog rusko-ukrajinskog spora oko cena.
"I dalje se suočavamo sa starim teritorijalnim ograničenjima koja su postojala pre Evropske unije", kazao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Guenter Oetinger). Kako je naveo, Evropska unija trenutno ne može da transportuje energiju sa zapada na istok EU i sa severa na jug.
Među projektima u domenu prenosa struje su mreža u Severnom moru i transport od elektrana na vetar do severnoevropskih i srednjoevropskih gradova, interkonekcije na jugozapadu evrope da bi se struja dobijena od energije vetra, sunca i vode transportovala do ostatka kontinenta i jačanje mreže na istoku i jugoistoku Evrope. To bi trebalo da omogući da se poveća udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji.
Kada je reč o gasu, koridori od najvećeg značaja idu u pravcu sever-jug kroz zapadnu Evropu da bi se smanjilo zagušenje mreža, kao i kroz istočnu Evropu da bi se baltički region bolje integrisao. Prioritet ima i Južni gasni koridor koji bi omogućio direktnu isporuku gasa iz Kaspijskog mora do Evrope, odnosno novi put za prenos gasa.
U strategiji se pominje i planiranje infrastrukture za transport ugljen dioksida nakon što tehnologija za izdvajanje i podzemno skladištenje ugljen dioksida postane komercijalno održiva, što će se najverovatnije dogoditi nakon 2020. godine.
Evropska komisjia je 10. novembra predstavila i novu strategiju za energetiku, koja predviđa ulaganje od 1.000 milijardi evra u energetiku u narednih 10 godina. Kako je tim povodom rekao Etinger, novac bi uglavnom trebalo da dođe od kompanija, ali i od potrošača, koji bi, kako je naveo, trebalo da se pripreme da deo infrastrukture finansiraju kroz veće račune za energiju. Taj dokument je izazvao brojne reakcije, od pohvala zbog podrške povećanju energetske efikasnosti do kritika da je reč samo o retoričkom zalaganju za poboljšanje energetske efikasnosti jer plan ne sadrži konkretne mera koje će omogućiti njegovo sprovođenje.
Izvor: EurActiv.com
Sledeći koraci
Jun 2011: Komisija predsavlja novi finainsijski instrument za finansiranje prioritetnih projekata u narednom budžetskom periodu od 2014. do 2020. godine.
4. februar 2011: Evropski savet o energetici
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|