Evropa je stigla do kritične tačke na planu energetske efikasnosti na kojoj ulaganja u uštedu energije mogu ili da budu povećana radi višestruke koristi, ili smanjena zbog nestašice novca, upozorava se u novom zvaničnom izveštaju EU. Unapređenje energetske efikasnosti znatno bi doprinelo povećanju energetske bezbednosti Evropske unije, smanjenju emisije ugljen dioksida, borbi sa klimatskim promenama, ali zahteva velika ulaganja, najmanje 300 milijardi evra godišnje do 2020. Cilj članica EU je da do 2020. godine unaprede energetsku efikasnost za 20% u odnosu na nivo iz 2005. Međutim, one nisu na putu da taj cilj i ostvare.

"Stigli smo do prelomne tačke kada investicije u energetsku efikasnost imaju jasan potencijal da postanu ključni pokretač konkurentnosti Evropske unije, ekonomske vrednosti, inovacija i zapošljavanja širom Evrope", ocenjeno je u novom izveštaju Grupe finansijskih institucija za energetsku efikasnost (EEFIG).

EEFIG je osnovan krajem 2013. godine kao stalna radna grupa Evropske komisije i rezultat je dijaloga evropskog Direktorata za energetiku i finansijske inicijative Programa zaštite životne sredine UN (UNEP FI). Obe institucije angažovale su sa finansijskim institucijama kako bi došle do načina za prevazilaženje evidentnih izazova u obezbeđenju dugoročnog finansiranja energetske efikasnosti.

U izveštaju se ukazuje i na "nedovoljne javne i privatne investicije" u sektor u ovom trenutku i upozorava da "ako se taj trend nastavi, članice EU rizikuju da propuste ciljeve za 2020. i dugoročne ciljeve energetske efikasnosti".

Članice EU imaju neobavezujući cilj unapređenja energetske efikasnosti za 20% do 2020. u odnosu na nivo iz 2005. godine ali nisu na putu da taj cilj ostvare.

Međutim, "zvono za uzbunu trebalo bi da se čuje glasnije" nakon osnivanja grupe EEFIG čije su članice i BNP Pariba (Paribas), Dojče banka (Deutsche), ING, KfW, Sosijete ženeral ( Société Générale), Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Prema dokumentu te grupe, ulaganja u štednju energije u procesu izgradnje zgrada dobila su sada "strateški značaj" zbog rastućih cena energije, ogromnog uvoza energenata koji je u 2012. dostigao 55% ukupnog u Evropi, i potrebe za ambicioznijim ciljevima u borbi sa klimatskim promenama.

Ocenjuje se da bi za smanjenje evropske emisije ugljenika od ključnog značaja bilo umanjenje krajnje potrošnje energije u zgradama koja učestvuje sa 40% u ukupnoj.

Za postizanje tog cilja u izveštaju se navode preporuke: zahtev kreatorima finansijske politike da kada odlučuju razmotre dugoročnu uštedu energije; unapređenje sistema sertifikacije energetskih performansi, energetskih kodova i primene zakona; poboljšanje razmene podataka o energetskoj efikasnosti u zgradama; standardizacija najbolje prakse na tržištu ulaganja u energetsku efikasnost; projektovanje prioritetnog korišćenja strukturnih investicionih fondova EU i prihoda iz sistema trgovine dozvolama za emisije ugljen dioksida (ETS) za javno-privatne finansijske instrumente do 2020.

U novom budžetu EU za prelazak na ekonomiju koja emituje manje ugljenika samo u Evropskim strukturnim i investicionim fondovima predviđene su najmanje 23 milijarde evra. Ta sredstva biće dostupna za projekte energetske efikasnosti, kao što su obnovljiva energija i javni infrastrukturni radovi.

Potrebno 300 milijardi evra godišnje

Ipak, ni ta suma neće rešiti problem. Naime, u ranije ove godine objavljenom izveštaju neprofitne organizacije Ceres prognozira se da za povećanje energetske efikasnosti u zgradama do 2020. godine treba trošiti 451 milijardu evra godišnje.

Upozorava se i da bi za limitiranje rasta globalne temperature na dva stepena Celzijusa bilo potrebno dodatnih 218 milijardi evra godišnje.

Ta suma podudara se sa onom iz procene Međunarodne agencije za energiju koja smatra da za sprečavanje bolnih klimatskih promena do 2050. na čistu energiju treba trošiti 1.000 milijardi dolara svake godine.

S druge strane, energetska efikasnost može da vrati evropskoj ekonomiji 250 milijardi evra, procenjuje se u nedavno objavljenom izveštaju konsultantske firme Ikofis (Ecofys).

Iz grupe EEFIG podsećaju da se stanje javnih finansija može popraviti i merama poput kreditnih linija, instrumenata za podelu rizika, šema otplate.

Povećanje ulaganja u energetsku efikasnost donelo bi "znatne koristi od javnog značaja u vidu povećanja zaposlenosti, manje emisije (ugljenika), unapređenja energetske bezbednosti i smanjenja zavisnosti od uvoza energenata iz inostranstva, kao i poboljšanja fiskalnih bilansa zemalja", ocenjuje se u izveštaju grupe EEFIG.

S obzirom da 11% populacije EU, odnosno oko 55 miliona ljudi, ne može da greje stanove kako treba i da su prosečni računi za struju i gas povećani u 2013. godini za 5-6%, efekti unapređenje energetske efikasnosti bili bi "dramatični", smatraju stručnjaci za izolaciju kompanije Knauf izolacija.

Ukrajinska kriza

"Ukrajinska kriza pokazala je na rizike oslanjanja na ruski gas po evropsku energetsku bezbednost", rekao je direktor Knaufa Toni Robson (Tony), preneo je EurActiv.com.

Od ruskog gasa zavisi 21 od 28 članica EU pa je pitanje energetske bezbednosti dominiralo i na Evropskom savetu u martu. Na značaj teme energetske efikasnosti za energetsku bezbednost ukazuje i činjenica da se u zaključnom dokumentu Saveta pominje više puta.

U dostizanju energetske nezavisnosti, "ublažavanje tražnje kroz energetsku efikasnost treba da bude prvi korak koji će takođe doprineti ostvarenju ostalih energetskih i klimatskih ciljeva", istakli su šefovi država i vlada EU.

Biće potrebne i "održive investicije u energetsku efikasnost i upravljanje na strani tražnje", zaključuje se u izveštaju.

Energetski savet EU-SAD održan 2. aprila posebno je naglasio posvećenost Evropskog saveta energetskoj efikasnosti kao "centralnom elementu" za smanjenje buduće izloženosti zavisnosti od ruskih energenata.

Kako se navodi, zalaganje Saveta za brže uvođenje i primenu propisa o energetskoj efikasnosti budno će pratiti poslovni sektor, banke, zeleni i nevladine organizacije širom kontinenta.

Koliko je EU zaista rešena da radi na energetskoj efikasnosti, pokazaće plan EU za energetsku bezbednost koji će biti objavljen u junu, kao i pregled energetske efikasnosti u kojem će biti predočene opcije za reformu politike štednje energije do 2030.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Energija iz obnovljivih izvora pokriva 14% potrošnje
  
• 

  Vesti

  : Većina Evropljana ozbiljno shvata klimatske promene
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji energetski neefikasno 90% objekata
  
• 

  Vesti

  : Počinje korišćenje sredstava za energetsku efikasnost