Direktiva o industrijskim emisijama biće jedan od velikih izazova u pristupanju Srbije EU. Srbiji će, kako je rečeno na skupu o ovoj direktivi 25. februara, biti potrebni prelazni periodi za usvajanje evropskih standarda jer oni iziskuju dosta novca i angažovanja. Iz Delegacije EU poručuju da je za pregovaranje o rokovima od ključnog značaja doprinos industrijskih operatera, koji treba da dostave precizne podatke o koracima, troškovima i vremenu za usklađivanje. Sudeći po dosadašnjoj primeni direktiva u Srbiji takvi planovi često nedostaju.

Prelazni periodi su najbolji način na koji država može da pomogne industriji u primeni strogih EU standarda o zagađenju, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.

Obaveza industrijskih operatera je da pripreme planove za primenu standarda, uključujući precizne korake, rokove i novac potreban za ostvarivanje ciljeva, navela je Božović, dodavši da je to osnov za zahtev za odlaganje primene određenih standarda tokom pristupanja EU.

"Najviše možemo da im pomognemo u pogledu rokova", odnosno traženja tranzicionih perioda u skladu sa vremenom potrebnim za prilagođavanje za visoke standarde EU, rekla je državna sekretarka.

Ista poruka stigla je i od šefa sektora u Delegaciji EU u Srbiji Ričarda Maše, koji je istakao da su industrijski operateri ključni za taj proces, jer raspolažu informacijama o potrebnom novcu i vremenu, koje su potrebne za obrazlaganje zahteva za prelazne periode.

"Što je bolja saradnja (države i industrije), to je jača pregovaračka pozicija Srbije i industrije", kazao je Maša.

On je naveo da 40% zaposlenih u Srbiji radi u oblastima koje su obuhvaćene Direktivom o industrijskim emisijama, i da ona pokriva 250 industrijskih postrojenja i 56 postrojenja za sagorevanje.

"Za primenu je potreban je promišljen i detaljan pristup, treba uzeti u obzir i uticaj na konkurentnost i zaposlenost", rekao je Maša, dodavši i da unapređenje zaštite životne sredine poboljšava i šanse industrije na jedinstvenom evropskom tržištu.

Precizno planiranje mera potkrepljeno finansijskim planovima nije jaka strana državnih organa, a sudeći po dosadašnjem iskustvu u primeni propisa ni u industriji situacija nije mnogo bolja.

Nedostaju planiranje i kapaciteti na lokalu

Jedan od zahteva Direktive je dobijanje integrisane dozvole u oblasti zaštite životne sredine, umesto ranijih sektorskih dozvola za vazduh, vodu, zemljište i upravljanje otpadom. To je obaveza iz direktive o sprecavanju i integrisanoj kontroli zagađivanja (IPPC), sa kojom se Srbija u velikoj meri uskladila, i koja je kao i šest drugih direktiva objedinjena Direktivom o industrijskim emisijama.

Nada Lukačević iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine rekla je da u Srbiji ima 198 postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole. Od toga su najzastupljenije farme za uzgoj pilića i prasića, kojih je 60, a slede energetika, mineralna industrija i metalna industrija, dok je iz ostalih sektora manje obveznika.

Lukačević je rekla da je od 168 predatih zahteva za sada izdato 10 dozvola, dok je u nacrtu još 10.

"Ostali zahtevi su nekompletni i u fazi dopune", kazala je ona.

Ukazala je da najčešće nedostaju dokumentacija, tehnička dekomentacija, ali i planovi mera za usklađivanje postrojenja sa Direktivom, što je ključno za dobro planiranje rokova u okviru pregovora sa EU.

Lukačević je istakla i da lokalne samouprave često nemaju kapacitete za izdavanje ovih dozvola i da zato zahteve predaju ministarstvu.

EU već daje pomoć za primenu

Direktiva je doneta 2010. a stupila je na snagu 2011, pri čemu su članice imale rok do 6. januara 2013. da je transponuju u nacionalna zakonodavstva.

Tekst obuhvata sedam direktiva koje su se odnosile na industriju - IPPC, o velikim ložištia, isparljivim organskih jedinjenjima, spaljivanju otpada i emisijama, kao i tri direktive iz oblasti titan dioksida odnosno otpada iz ove industrije.

U Ministarstvu, kako je navela, postoji nacrt plana transponovanja direktiva u srpske propise, što uključuje izmene zakona o kontroli zagađenja i upravljanju otpadom u industriji titan-dioksida i veliki deo tih aktivnosti planiran je u naredne tri godine.

Evropska unija je, kako je istaknuto na skupu, već počela da pomaže Srbiji u primeni Direktive o industrijskom zagađenju budući da je uz podršku od tri miliona evra sproveden projekat za jačanje kapaciteta za primenu direktive o sprečavanju i integrisanoj kontroli zagađivanja (IPPC).

Projekat traje do novembra 2015, i skup je i održan u okviru njega.

Planovi se uskoro šalju u Brisel

Stana Božović iz Ministarstva zaštite životne sredine podsetila je da su skrininzi za poglavlje 27 održani, i najavila da Ministarstvo sada radi na planovima i rokovima u pogledu primene propisa iz 10 oblasti životne sredine, poput industrijskog zagađenja, hemikalija, zaštite biodiverziteta i upravljanja otpadom.

"Do 12. aprila moramo da damo Evropskoj komisiji bliže rokove o svim direktivama", rekla je Božović.

Navela je da se izveštaj sa skrininga, koji donosi i ocenu da li je Srbija spremna za otvaranje tog poglavlja i preduslove za otvaranje ukoliko su potrebni, očekuje tokom leta, u julu ili avgustu.

Ričard Maša iz Delegacije EU u Srbiji rekao je da EU pruža podršku Srbiji u usklađivanju sa standardima životne sredine i da se iz IPA fondova u Srbiji trenutno izdvaja oko 30% za životnu sredinu.

"To najbolje pokazuje koliko je značajna za nas ova oblast", rekao je Maša.

Autor: S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj