 I pape se bave ekologijom |
| Objavljeno : 12.06.2015. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Papa Franja uskoro će objaviti encikliku o "brizi za zajednički dom" u kojoj će se baviti životnom sredinom i njenim očuvanjem. To pitanje ni do sada nije bilo zapostavljeno u katoličkoj crkvi i pape pre Franje ukazivale su na problem sa ozonskim omotačem, globalno zagrevanje, posledice preterane industrijalizacije i urbanizacije. Međutim, do sada nijedan papa nije celu encikliku posvetio ekološkim pitanjima i takođe se nijedan nije pozivao na dokument UN, što se očekuje da uradi Franja u enciklici koju će objaviti 18. juna.
Međutim, pred encikliku pape Franje o prirodnoj sredini oseća se nervoza u nekim krugovima, posebno među američkim konzervativcima. To, kako se navodi u analizi agencije AP, čudi, jer pape su već više puta govorile o fosilnom gorivu i globalnom zagrevanju, otpuživale energetske kompanije da gomilaju resurse Zemlje na štetu siromašnih i tražile od bogatih da manje troše a više dele.
Poslednjih decenija pape su veoma jasno stavljale do znanja da su ljudi i njihove aktivnosti u velikoj meri krivci za degradaciju prirodne sredine koja je pretnja ekosistemu Zemlje. Pape su od industrijski razvijenih zemalja zahtevale da promene "put" i preduzmu "ekološku konverziju" kako bi sprečile da siromašni plaćaju za grehe bogatih.
Neke pape su to pitanje uvrstile u enciklike, papina pisma upućena pre svega biskupima, ali i vernicima, koja su u katoličkoj crkvi dokument najveće snage.
Papa Jovan Pavle II pre četvrt veka napisao je da su oštećenje ozonskog omotača i drugi efekti emisije štetnih gasova dostigli razmere krize kao posledica industrijskog rasta, urbanizacije i sve većih potreba za energijom.
"Industrijski otpad, sagorevanje fosilnog goriva, uništavanje šuma, korišćenje nekih herbicida, rashlađivača i pogonskih goriva - sve to zajedno štetno je za atmosferu i čovekovu okolinu. Posledica su meteorološke i atmosferske promene koje su štetne za zdravlje i izazivaju poplave", napisao je 1990. godine Jovan Pavle II.
Pre Jovana Pavla II, papa Pavle VI u enciklici iz 1967. napisao je da "iako je stvorena da je čovek koristi, roba na Zemlji namenjena je da je svi dele, a ne samo bogati".
"Niko ne može da prisvoji višak robe isključivo za privatnu upotrebu dok ostalima nedostaje za goli život", zaključio je pre gotovo pola veka papa Pavle VI.
Tu je i papa Benedikt XVI koji je bio poznat kao zeleni papa jer je preduzeo konkretne mere da podrži svoje snažno zalaganje za ekologiju. Naime, u njegovo vreme Vatikan je stavio solarne panele na krov glavnog hola, uveo solarni rashladni uređaj u kafeteriji i pridružio se projektu pošumljavanja sa ciljem da se suzbiju efekti emisije ugljen dioksida.
"Činjenica da neke zemlje, moćnici i energetske kompanije gomilaju energetdke resurse koji nisu obnovljivi predstavlja veliku prepreku za razvoj u siromašnim zemljama", napisao je Benedikt u svojoj enciklici iz 2009.
Kako je dodao, međunarodna zajednica mora odmah da nađe institucionalne načine da reguliše eksploataciju neobnovljivih izvora i uključi siromašne zemlje u proces kako bi zajedno radili za budućnost.
Papa Benedikt se u toj enciklici bavio i pitanjem populacione politike navodeći da su i zemlje sa brojnim stanovništvom izašle iz siromaštva zahvaljujući talentu svojih ljudi a ne njihovom broju.
Istovremeno je ukazao na značaj "odgovornog rađanja", što je tema koju će verovatno preuzeti i papa Franja, s ozbirom da je već rekao da katolici ne treba da se razmnožavaju "kao zečevi".
Šta je novo u enciklici pape Franje?
Do sada nijedan papa nije celu encikliku posvetio ekološkim pitanjima. Takođe nijedan papa se nije pozivao u enciklici na dokumet Međunarodnog panela UN za klimatske promene, što se očekuje da će uraditi Franja, prvi papa u istoriji iz Latinske Amerike.
Ipak, poruke crkve o zaštiti prirodne sredine artikulišu se godinama, mada su bile "izgubljene" među drugim pitanjima.
"Biću iskren, govorili smo o tome ali nismo to pitanje dovoljno naglasili", kaže sveštenik Agostino Sampini Davjes (Zampini Davies), argentinski savetnik za teološka pitanja u Razvojnoj agenciji katoličke crkve Engleske i Velsa (CAFOD).
Sampini je nedavno predstavio šta su pape i biskupi govorili o prirodnoj sredini u poslednjih pola veka, što je verovatno bilo od pomoći i papi Franji u radu na nacrtu enciklike. On je takođe rekao da će papa Franja sada ispraviti sve što je prethodno propušteno, i to u jednom veoma značajnom dokumentu.
I dok se čeka da papa Franja ode dalje od svojih prethodnika, američki kardinal Donald Vurl (Wuerl) nedavno je obraćajući se na jednoj konferenciji biznis i crkvenih lidera govorio o tome kako dosledne akcije mogu da podstaknu ekonomski rast potreban da se ljudi izvuku iz siromaštva.
"Učenja pape Franje i njegovi napori da ukaže na čovekovu okolinu u harmoniji su sa učenjem i naporima njegovih prethodnika", rekao je američki kardinal.
Izvor: AP
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||