Problemi lokalnih samouprava pri usklađivanja standarda sa EU u zaštiti životne sredine jesu manjak finansijskih sredstava, mali broj zaposlenih koji se tom oblašću bave, kao i to što se zakoni ne primenjuju, ocenio je Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Procenjuje se da će Srbiji za dostizanje evropskih standarda u zaštiti životne sredine biti potrebno više od 10 milijardi evra pri čemu najviše za usklađivanje sa tzv. teškim direktivama u domenu upravljanja vodama, zaštite voda, upravljanja otpadom i idustrijskog zagađenja.
On je 29. januara na završnoj radionici "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija" rekao da lokalne samouprave podnose najveći teret prilikom prilagođavanja standardima Evropske unije u zaštiti životne sredine, te je neophodno prepoznati njihove potrebe i zahteve.
"Najveći deo propisa koji su uvršćeni u naše zakonodavstvo i oni koje ćemo tek uvoditi radi prilagođavanja standardima EU sprovodi se na lokalnom nivou koji tako mora da iznese najveći teret", rekao je Gluščević.
Gluščević je podsetio da je SKGO uključena u proces priprema pregovora sa EU o poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredinu, i istakao da čini sve da se pozicije lokalne samouprave prepoznaju.
On je podsetio na izveštaj iz 2011. godine u kojem je procenjeno da će za dostizanje evropskih standarda u Srbiji u zaštiti životne sredine biti potrebno 10,6 milijardi evra.
Po njegovim rečima, to su investicioni troškovi, operativni troškovi i troškovi za pripremu dokumentacije.
On je dodao da se najveći deo sredstava odnosi na "teške direktive" u domenu upravljanja vodama, zaštite voda, upravljanja otpadom i idustrijskog zagađenja.
SKGO je projektnu aktivnost u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou realizovala kroz saradnju srpskih i švedskih opština u okiru tematskih partnerstava. Saradnja je počela pre godinu i po.
Partnerstva u oblasti zaštite vazduha i zaštite od buke ostvarili su švedski grad Malme i opštine Beograd, Novi Beograd i Savski venac, u domenu upravljanja otpadom opštine Zrenjanin, Žitište i Sečanj sa švedskim gradom Jalve, a partnerstvo u oblasti energetskih pitanja postigli su predstavnici opština Niš, Kula i Varvarin sa gradom Vekšo.
Projektna menadžerka pri kabinetu gradonačelnika Zrenjanina Ana Vujinov rekla je da je razmena iskustva bila značajna i da je dovela do konkretnih rezultata.
Ona je agenciji Beta kazala da su od predstavnika grada Javle dobili pomoć pri izradi dokumentacije za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom.
"Sad smo u fazi traženja dozvole za lokaciju, nakon čega nam sledi da obezbedimo 24 miliona evra za izgradnju i nadamo se da ćemo ih dobiti iz evropskih fondova", kazala je Vujinov.
Član Veća Opštine Novi Beograd Andrej Manojlović kazao je agenciji Beta da su predstavnici grada Malme pružili pomoć u izradi dokumentacije o zaštiti od buke, što je jedan od velikih problema te opštine.
Dokument o tome - vodič, moći će da usvoje sve gradske uprave i da pomoću njega traže sredstva za rešavanje problema u zaštiti životne sredine, rekao je Manojlović.
EurActiv Srbija
Na lokalu najveći teret usklađivanja sa EU u zaštiti sredine 
