Mesto Ni-Olesund u srcu norveškog Arktika predstavlja pravu laboratoriju globalnog zagrevanja. Fjord se više zimi ne zaledi potpuno, priobalni glečeri povlače se za više stotina metara godišnje, a pojavljuju se i nove morske vrste. Temperatura raste neuporedivo bržim tempom od svetskog proseka.

Ovo mesto na ostrvu Spicberg, sa raštrkanim šarenim kućama, u potpunosti je posvećeno istraživanju. Ovog leta je ugostilo 140 osoba – evropskih i azijskih naučnika koji su došli u misiju na nekoliko sedmica, u pratnji tehničara za merne instrumente i osoba koje pružaju logisitčku podršku, poput hrane, grejanja i struje.

Fjord na čijim obalama je igrađen Ni-Olesund „od 2007. godine se više ne ledi u potpunosti”, rekao je Sebastijan Baro (Sebastien Barrault), naučni savetnik norveške firme za logistiku Kings bej (Kings Bay).

„Tokom 90-ih godina preko njega je moglo da se pređe motornim sankama”, seća se Jirgen Grezer (Juergen Graeser), tehničar na francuskoj istraživačkoj stanici Avipev (Awipev), koji nadzire 50-ak uređaja za meteorološke, atmosferske, hemijske i druge podatke.

„Po njemu je moglo da se hoda poslednji put u zimu 2003-2004”, seća se on.

Spicberg, glavno ostrvo arhipelaga Svalbard, sam po sebi ima relativno blagu klimu za svoj geografski položaj (79 stepeni severne geografske širine), što je posledica tople Golfske struje. Međutim, u poslednjih 20 godina u ovom regionu je zabeleženo vanredno zagrevanje između 1 i 1,2 stepena po deceniji, dok je na nivou celog sveta zabeležen porast temperature od 0,8 stepeni Celzijusa u odnosu na doba pre industrijske revolucije.

Pretpostavlja se da je povećanje efekta staklene bašte u svetu posebno uticalo na promenu morskih i atmosferskih tokova u tom regionu koji je na samo 1.000 kilometara od Severnog pola. Pored toga, topljenje glečera i lednika, koji odbijaju sunčeve zrake, dovelo je do veće apsorpcije toplote na zemlji i okeanima. Usled toga živa u termometru raste i dolazi do promena koje pokazuju šta će se događati i u drugim hladnim područjima.

„Sada nailazimo na vrste koje nisu uobičajene za Arktik”, objasnio je Sebastijan Baro.

„Dovde dolazi bakalar, a počinjemo da viđamo i skuše”, rekao je on gledajući Kraljev zaliv (Kongsford) iz svoje kancelarije u najmodernijoj laboratoriji pomorske biologije.

Specijalista za morske ekosisteme Kornelija Buholc (Cornelia Buchholz) takođe ističe da je ranije u u fjordu bilo dve do tri vrste krilova, providnih račića iz reda planktona koje su u osnovi ishrane mnogih vrsta, poput riba, foka i ajkula.

„Sada nalazimo pet tipova krila, mada nijedan ovde nije prošao kroz ceo ciklus reprodukcije”, rekla je ova istraživačica.

Promena morskih struja je, kako se čini, dovela nove vrste krilova u ove arktičke vode, nauštrb drugih regiona u kojima bi zbog toga moglo da dođe do smanjenja zaliha riba. 

Smanjenje lednika je drugi očigledan znak otopljavanja i na nivou cele planete, a posebno na Spicbergu čijih 60% površine je pod ledom.

Lednik u dnu zaliva Ni-Olesund – Kronebreen (lednik krune) „povukao se od 2012. za kilometar, to je neverovatno”, rekla je Hajdi Sevestre (Heidi) sa univerziteta Svalbard u Longjearbjenu, najsevernijem univerzitetskom mestu u svetu.

Pored dolaska novih vrsta, i morska flora je pretrpela promene zbog povećanja srednje temperature fjorda.

„Gledamo u laboratoriji kako se alge razvijaju na različitim temrpetraturama i koja vrsta teži da nadvlada”, objasila je Lidija Mesingfeld (Lydia Messingfeld) sa univerziteta iz Bona koja je došla u misiju u Ni-Olesund.

U ovom gradiću ispresecanom zemljanim uličicama vlada mir koji naruše tek grupe turista koji brodom dođu na jednočasovni ili dvočasovni boravak i krici guski selica koje svake godine dolaze iz Škotske.

Od 2007. godine ove belolike guske su „odjednom selidbu pomerile za 15 dana unapred, to je značajna promena”, rekao je Marten Lonen (Maarten Loonen), ornitolog koji ih izučava već 20 godina. Po njemu sumnje nema – navikle su se da proleće ovde brže stiže.

Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj